Emir Bekrić, atletičar - Krst mi daje snagu

Njegov životni put dug je 400 metara i posut preponama koje su kao trnje. Svakodnevno mora da ih preskače kako bi ostao na pravom kursu. Ljudi dignu ruke od nekog posla čim nalete na prvu prepreku, ali Emiru Bekriću ni deset ne smeta da bude najbolji u onome što radi. Zahvaljujući srebru na Šampionatu Starog kontinenta u Helsinkiju poneo je titulu radnika meseca u Srbiji, a u danima pred Olimpijske igre, prvi dolazi u "kancelariju" i poslednji izlazi iz nje.

Radno mesto evropskog vicešampiona je stadion Partizana, gde trenira dok se sunca pomalja iznad istočne tribine ili zalazi ispod zapadne.

- Kako li je to kad znaš da si drugi u Evropi, da je samo jedan bolji od tebe - pitao se dečak posmatrajući Emirovo zagrevanje u društvu njegovog trenera Mirjane Stojanović, na klupici tik pored staze

Nije ga čuo državni rekorder na 400 metara s preponama, ali već je milion puta pričao o tom osećaju. Reportere "Novosti" više je zanimao onaj Bekrić u "civilu", a ne u atletskoj opremi. Onaj momak u majici, patikama i bermudama, koji čvrsto stoji na beogradskom asfaltu iako je preko noći postao zvezda.

- Slobodno vreme koristim da zaboravim jutarnji trening i usredsredim se na večernji. U principu se samo odmaram - pokušao je Emir da se zakopča do grla, ali malo mu je trebalo da razveže jezik.

- I mi sportisti smo ljudi. Dozvolim ja sebi ponekad da izađem s društvom. Ali ne mogu u jedan sat već u krevet. Ili ću da izađem kao čovek, ili ću ostati kod kuće. Nemam zlatnu sredinu.

Retke su, ipak, prilike kada može da lumpuje do zore.

- Morate profesionalno da se postavite, da živite za svoj cilj. To je ta iskra iz koje na poslednjih 100 metara izvlačite snagu. Tako je bilo u Helsinkiju. Pomislio sam, eno je medalja sad na cilju, hajde sad jako rukama radi - uz osmeh se prisećao naš atletičar istorijskog trenutka, dok su mu oči caklile, a ruke cepale vazduh kao da je u trku.

Odjednom je počeo njima da maše, pozdravljajući najboljeg druga koji ga je začikavao što daje intervju.

- Ekipa se okupila. Onaj u plavoj opremi mi je najbolji drug. Smatram sebe bogatim čovekom jer sam stekao dva istinska prijatelja u životu. On je jedan od njih. Trči 3.000 stipl. Izvukao me je iz bunara, kada sam izmišljao razloge da ne treniram. Terao me, vukao za rukav i dovlačio na stadion. Imao sam problema i zimus, kada zbog povrede četiri nedelje nisam mogao ništa da radim. Ugojio sam se, a napolju sneg. Gde onda trenirati, kako se vratiti, da li nastaviti priču? Na kraju je sve dobro ispalo - pao je kamen sa srca Bekriću kada mu se komad srebra zalepio na grudi.

Sportisti nekad moraju da paze na liniju više nego manekenke.

- Optimalna težina mi je 87, 88 kila. Sad imam toliko i super se osećam. Uvek sam se smejao džudistima kad ne jedu ništa pred borbu jer imaju koji gram više, stalno se nešto mere. Ipak, u zimskom periodu sam znao da prebacim 90. Bio sam pravi meda. Rekao sam sebi, ili ćeš da smršaš ili idi u sumo rvače, nema ti druge.

Slatki grehovi su, ipak, svuda oko njega. Kako odoleti čokoladama i ostalom zabranjenom voću...

- Nedeljom dozvolim sebi slobodan dan, pojedem ili popijem nešto što ne smem. Ali u umerenim količinama. Verujem da je bezglutenska dijeta pomogla Novaku, isto kao što verujem na reč svom nutricionisti, koji mi lepo kaže: "Sine, tebi smeta to, to i to". Čovek može da jede jabuke zato što su zdrave, a možda mu ne prijaju. Ishrana igra značajnu ulogu. Ako unosite lošu hranu, imaćete smeće od organizma, kad tako moram da kažem. Nije vitaminizacija presudna, vaš organizam je ono što unesete u sebe - smatra evropski viceprvak.

I genetika može da odigra veliku ulogu.

- Moj otac je bio svestran sportista, bavio se gimnastikom, boksom, biciklizmom... Sad ima 56 godina, ali kada mu vidim noge, poželim da sam ja takav. Od njega sam nasledio atletsku građu.

Sestra je, takođe, pokupila takvu konstituciju.

- Kao klinci smo trenirali sve živo. Ja sam bio uspešan džudista, pa smo krenuli na odbojku, ali i na atletiku. Skakali smo udalj, uvis, trčali 200, 300 metara, ali i duže staze. Kod nas na Novom Beogradu su se svake godine održavali krosevi, a na jednom me je primetila Mira, sadašnji trener. Kao i moju sestru i još nekoliko drugara.

Mirjana Stojanović je od tada uz Emira.

- Kada su je pitali kako ću da prođem na Evropskom prvenstvu, samo je govorila: "Spreman je. On je lud". Morate biti malo ludi ako želite da se bavite atletikom. Pogledajte Dudaša, trenira deset disciplina. Miša je u nekom svom svetu, luđi je od mene. Kad mu se žalim da mi stalno zvoni telefon posle osvojene medalje, on mi kaže da je njemu zato super što je osvojio četvrto mesto, jer nije zanimljiv novinarima - puca od smeha Bekrić.

Nagla ozbiljnost obuzme ga na pomen rituala posle trke. Zapamtili su dobro navijači kada je Emir na cilju poljubio krst, stavio tri prsta na srce, ogrnuo se srpskom trobojkom.

- Pobožan sam. Nosim krst oko vrata koji me smiruje. Podseća me na to ko sam, koga predstavljam, zašto sam došao na prvenstvo. Treba bistrih misli ući u jake trke. Bez pomoći boga nikada ne bih stigao tu gde sam.

I kada govori o pripremi trke, mladi reprezentativac izostavlja šale i doskočice.

- Imam rituale pre trke. Prođem ceo dan u glavi prvo. Ustajanje, doručak, istezanje u hotelu, šetanje, opuštanje, pričanje o bilo čemu samo ne o atletici. Pustim neki film, laganu muziku, obično neke ljubavne pesme. Onda kreće vizualizacija trke. To je mentalni trening. Kad to uspem, onda na stazi uopšte ne razmišljam o tome šta mi je činiti. Organizam automatski sam radi ono što vi očekujete od njega, jer ste vi to u glavi već istrčali hiljadu puta. To je samo jedna velika igra, koja u mom slučaju uspeva - zaključio je Emir Bekrić, evropski vicešampion na 400 metara s preponama.

Predsednik atletičar

Odmah po povratku iz Helsinkija, osvajače medalja primio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

- Pričali smo o atletici, rekao nam je da je ponosan. Iznenadilo me koliko poznaje naš sport. Zna šta se dešavalo prethodnih 100 godina. I sam se bavio atletikom, trenirao ga je Franjo Mihalić. Čini mi se da je trčao 1.500 metara, što znači da je bio izdržljiv. Videćemo da li će i u mandatu biti takav - u svom šaljivom stilu kaže Bekrić.

Doktor Moma

Najveća podrška Bekriću je porodica, trener Mirjana Stojanović i terapeut Branko Penić, odnosno doktor Moma Jakovljević, koji mu je pomagao posle napornih treninga i takmičenja.

- Neizmerno sam mu zahvalan, kad god mi je bila potrebna medicinska pomoć, njemu sam se obratio. Radujem se daljoj saradnji. Terapeut je posebna priča, u Helsinkiju se rasplakao, iako je rekao da neće.

Svetski rekord

Emir je od prošle godine vlasnik državnog rekorda na 400 metara prepone, najnoviji je postavio na EP - 49,37. Ipak, smatra da može mnogo bolje.

- Prvo želim da probijem granicu od 49 sekundi, pa ćemo posle videti. Nekada mi se i ispod 50 sekundi činilo nedostižno, pa sam uspeo. Svetski rekord u mojoj disciplini je specifičan, jer je samo Kevin Jang uspeo da istrči ispod 47, tačnije 46,78. Ali mislim da imamo prostora za napredak, uz zdravu konkurenciju sve se može. Zavisi i od novih ideja na treninzima. Upornošću se sve može, ja nisam uspeo da oborim državni rekord dok nisam otišao na veliko takmičenje. Treba da se opustimo i uživamo u trkama.

Čavić me oduševio

Mladi atletičar Olimpijske igre zamišlja kao širenje pozitivne energije. Već zna s kim će se najviše družiti u selu.

- Znam dista strelaca i džudista, bili smo zajedno na Univerzijadi. Voleo bih da imamo njihovu podršku, jer atletika počinje tek 3. avgusta, do tad će mnogi završiti. Upoznao sam pre mesec dana, u restoranu na Starom sajmištu sa Miloradom Čavićem. Oduševio me je, dogovorili smo se da se vidimo u Londonu, čak mi je ponudio pomoć svog tima. Biće zanimljivo kad se budemo družili, razmenjivali slike. Uvek se šalimo sa plivačima da su "napucani" jer imaju tolika leđa.

Ivana će uzeti medalju

Mnogo mladom asu smetaju određeni komentari i pisanja štampe.

- U Srbiji su ljudi previše zavidni. Čitao sam tekstove i o sebi i o mojim kolegama, ali sam prestao to da radim, jer naiđem na zlurade komentare. Zašto je sad najbitnije da se piše o grudima Ivane Španović, kad niko ne spominje da je devojka imala pauzu od devet meseci. Bio sam s njom na pripremama, sada je spremna kao zmaj, samo treba to da realizuje. Jedva čekam da uzme medalju, a biće to uskoro. Onda će svi ućutati. Svašta sam čitao što su pisali o meni i smešno mi je. Najbitnije je da oni koji me poznaju znaju kakav sam.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 16.07.2012.)

Emir Bekrić

Emir Bekrić biografija

sportista

atletičar

atletika

Evropsko prvenstvo u atletici Helsinki 2012

Mirjana Stojanović

trka na 400 metara sa preponama

trčanje na 400 metara sa preponama

Tomislav Nikolić

Franjo Mihalić

Branko Penić

Moma Jakovljević

Kevin Jang

Olimpijske igre London 2012

Milorad Čavić

Ivana Španović

državni rekorder