Jednu kompaniju, njene mogućnosti, sposobnosti, prostor na koji može da se razmahne, visine koje može da dosegne determinišu i definišu sposobnosti njenih zaposlenih. Ima li jednostavnije istine od činjenice da kompanija ne može biti bolja od ljudi koji u njoj rade. Koliko "naši" ljudi umeju, znaju, mogu toliko će "naša" kompanija i postići. Privređujemo u uslovima u kojima se konkurentska prednost ne može bazirati ni na jednom tehnološkom procesu, opremi i/ili najboljoj mašini na svetu jer sva ono što možemo kupiti ili izmisliti već sutra ili najkasnije prekosutra konkurent može nabaviti ili iskopirati, i to u sledećoj naprednijoj verziji. Zar je tako teško poverovati iskreno u ideju da su jedni dugoročni oslonac konkurentske prednosti jedne kompanije ljudi, kao njen kritični resurs koji ne može biti kloniran? Osvrnite se po svom radnom mestu i razmislite da li kompanija u kojoj radite "poseduje" išta što konkurent nema ili ne može kupiti. Zar niste upravo Vi jedini radni resurs koji se ne može reprodukovati u apsolutnoj identičnosti i uvesti u radni proces konkurentske kompanije? Postoje oni koji ovu jednostavnu istinu shvataju, koji razumeju sve mogućnosti i obećanje veličine koje iza ovoga slede, ali i sve muke i nesigurnost rada sa ovako nestabilnim i nepredvidivim resursom. U ovom shvatanju je i prapočetak organizacionih delova koji se nazivaju "Ljudski resursi"; i šta drugo je služba HR do grupe stručnih lica koji trebaju da olakšaju upravljanje i "posedovanje" ovim dragocenim resursom. Da olakšaju odnosno da pomognu, da obrazuju, da asistiraju onima čiji je posao da upravljaju ovom kompanijskom dragocenošću, u čiju je nadležnost dato da svoje rezultate postižu kroz rad i rezultate drugih ljudi. E ti, na čijim vizit kartama piše menadžer ili neka podvarijanta tog izraza (šef; rukovodilac; direktor bio on operativni, izvršni, ili samo vd; predsednik...), će svojim raspolaganjem vrednim resursom "naši ljudi" determinisati visine koje kompanija može da dosegne.

Opis posla

Poseban kuriozitet je da u ugovoru o radu jednog menadžera obično ne piše ništa o ovom, po kompaniju vitalnom, zadatku kojim se oni bave na svom radom mestu. Možda se zato time i ne bave već koječim i svačim, uglavnom, operativnom (divne li isprike). Velikim slovima će stajati sve o nadležnostima koji se tiču domena raspolaganja materijalnim resursima, mogu da pročitaju sve o svojim obavezama definisanja i realizacije -inih planova, strategija...mogu se naći i ovlašćenja sa sve detaljima i iznosima do kojim mogu pregovarati i samostalno potpisivati ugovore...biće sigurno i nadležnosti za neku proceduru. Ono što se ne može naći u ugovorima o radu, što ne piše ni malim slovima je ono što je prevashodni posao i zadatak svakog menadžera - a to je da radi sa svojim ljudima, da ih obučava i uvodi u posao, da brine o njihovom razvoju i napredovanju, da ih izgrađuje da budu bolji od njega, da se dokaže kroz njihove uspehe. Ono što ne piše prvi je zadatak menadžera i dobre kompanije će znati da to stave na znanje svojim menadžerima i dobri menadžeri će znati šta im je činiti na svom poslu.

Upravljati ljudima i "vladati" poverenim resursom je veština koja se manifestuje kroz odluke koje o ljudima donose menadžeri. To koga će zaposliti, koga i kako obučavati, razvijati, koga promovisati, podržati, pa čak i to kome dati otkaz, koga odstraniti iz kruga "naši ljudi", upravo su odluke koje definišu resurs o kojem sve vreme govorimo.

Svaka od ovih oblasti je polje na kome se jedan menadžer dnevno nalazi, koristi različite alate i veštine, trudi se da odoli izazovima, bude što bolji svestan da ne može svakoga dana biti u najboljem izdanju, ali može "svakoga dana u svakom pogledu..."

Prvi posao

Ako je kompanijski cilj da uspemo, do uspeha možemo doći tako što će nas nekoliko ili ja sam, najbolji menadžer i radnik ove kompanije da "krvnički" zapnem i odvučem naš brod tamo gde treba da stigne. Ili može nas mnogo, možda svi da poguramo naš brod ka pravom mestu na pučini.

Ako je menadžeru povereno da organizuje, rukovodi i upravlja našim ljudima njegov je prvi posao da osnaži ruke i nadahne duh sveg mnoštva i učini da svi zajedno guramo naš brod. Podići kapacitete zaposlenih, učiniti da "obični ljudi mogu postići neobična dela" (Piter Draker), biti posvećen uspehu kompanije ne žudeći za vlastitom pobedom već zajedničkim trijumfom - koliko prvog posla. Alati za ovo se kriju u oblastima obučavanja zaposlenih, mentorstva, jasnog postavljanja ciljeva, pohvale, motivacije. Za dobro obavljanje prvog posla treba biti vičan ovim menadžerskim polugama. Osim alata za obavljanje posla treba platiti i dodatnu cenu. Sujeta, obična, sveprisutna ljudska sujeta je cena uspeha. U meri u kojoj možemo obuzdati vlastitu sujetu i uspeh, vlastiti uspeh u vođenju ljudima doživeti i prikazati kao zajednički, u tom meri ćemo i uspeti.

Ni ovo ne piše u menadžerskom ugovoru ali dovodi do idealnog stanja koje i teorija menadžmenta prepoznaje, a ja lično preporučujem svakom menadžeru. Idealno stanje je paradoks menadžmenta.

Paradoks menadžmenta

" Paradoksalni cilj svakog menadžera je da sebe učini zamenjivim." Džon Maksvel

Vrhunski ideal svakom menadžeru treba da bude vlastita nevidljivost. U meri u kojoj prisustvo menadžera nije neophodno za operativno odvijanje posla, u meri u kojoj je za neiskusno oko on izlišan i blago dokon, upravo u toj meri je pokazao kako suvereno vlada vitalnim resursom "naši ljudi". Dakle mera uspeha biće udaljenost/blizina ovom idealnom stanju, koja će ukazivati koliko smo uspeli u menadžerskom prvom poslu - povećanju kapaciteta naših ljudi. Predano i marljivo radeći na njihovom znanjima i veštinama, uvećavajući sposobnosti, nagrađujući doprinos pokazaćemo koliko smo posvećeni uspehu kompanije. Lični uspeh biće izmeren veličinom uspeha naših ljudi i naše kompanije.

Ni ova mera postignuća ne piše u menadžerskom ugovoru, no ako ste dobar menadžer onda i vi znate ono što najneiskusnije dečje oko vidi pa najiskrenije dečje reči budu- "Mama hoću da budem šef - on ništa ne radi". Ovo dečije poimanje "menadžerisanja" je priča o nevidljivosti, priča o uspešnom menadžeru koji je uradio ono ključno što mu u ugovoru o radu ne piše.