|
|
Savski amfiteatar
|
Beograd izlazi na 270 kilometara rečne obale, što je otprilike ravno dužini crnogorskog primorja. Priče o korišćenju tog bogatstva s vremena na vreme se aktuelizuju, a inicijative o silasku prestonice na reke tada napune naslovne strane novina. Najpopularniji projekat je svakako "Savski amfiteatar", koji je i ovih dana ponovo u žiži. "Savski amfiteatar", je sa razlogom, jedna od mitskih tema beogradskog urbanizma. Mnoge generacije arhitekata i urbanista, i poneka generacija građevinskih političara, obnavlja mit o "Savskom amfiteatru" kao blagu koje ćemo jednog dana izgraditi zanosnom arhitekturom, ili, pretvoriti u milione kvadrata novog gradskog centra, i u milijarde u važećoj valuti.
|
|
Savska ulica
|
- Ipak, sve da i postoji politička volja i pozamašna svota novca, u pitanju je ogroman zahvat koji se ne može uraditi u jednom mahu. On traži kontinuitet studiranja i plan koji dinamički povezuje njegove etape - kaže u razgovoru za "eKapiju" Miodrag Braca Ferenčak, poznati gradski urbanista sa kojim razgovaramo o potencijalima priobalja Save na desnoj obali, koje nudi najmanje 50 hektara za novu izgradnju, kao i o novom centru grada sa oko 1,5 miliona novih kvadrata poslovnog ili mešovitog gradskog prostora.
Decenijama se govori o tome da je ovo mesto najatraktivniji gradski prostor, koji treba da postane glavno mesto za život i rad u Beogradu. Međutim, na prostoru nazvanom "Srpski Menhetn" i dalje stoluje železnica sa stanicom, pomoćnim kolosecima i svojom logistikom. Uz nju se naslonila i autobuska stanica, a na drugoj strani poludivlje naselje.
|
|
Plan Kovaljevskog
|
- Jedan od najvećih problema za razvoj te lokacije je železnička infrastruktura. Još 1951. su završeni planovi unapređenja Beogradskog železničkog čvora, i novi generalni plan grada u kome se železnica potpuno izmešta iz "Savskog amfiteatra". Stanica se po tom planu prebacuje na Autokomandu, dok su lučka postrojenja planirana na paliluskoj strani. Na prostoru desne obale Save planirano je rešenje sa stanovanje i privredu koje se usporeno i sa promenljivim fazama i detaljima razvijalo sve do danas, a još je daleko od funkcionalnog kompletiranja. Naravno, od šezdesetih godina prestaje kapitalno investiranje u ovaj prostor, novi objekti se ne planiraju, postojeći istrajavaju ili propadaju, čeka se da se prostor iseli i isprazni, pa da nešto kolosalno počne iz početka, a to nikako samo ne dolazi.
Karakteristično je da od tada nije otpočet, pa sami time ni donet, bilo kakav urbanistički plan dovoljne obaveznosti i detaljnosti, koji bi mogao usmeriti obnovu ovog velikog i složenog prostora na duži rok.
- Generalni plan iz 1972. potvrđuje namenu savskog amfiteatra, nova železnička stanica nije na Autokomandi već u Prokopu. Posle toga bilo je konkursa, studija, diplomskih radova, inicijativa, ali to nikada nije bilo zasnovano na nekom ozbiljnom planu.
Inicijativa, novac, organizacija, planovi, projekti i vreme
|
|
Plan Beograda iz 1976.
|
Sve i da postoji politička volja, kao i ogroman novac, sagovornik "eKapije" naglašava da su glavne kočnice - rešenje sadašnjeg stanja, premeštanje železnice, kao i nepostojanje urbanističkih planova i projekata. Osim toga, potrebna je perfektna i vrlo elastična organizacija, a i tada bi izgradnja trajala između 25 i 30 godina.
- Što pre krenemo u realizaciju, pre ćemo završiti ovaj kolosalni projekat. Potrebno je uraditi kvalitetnu urbanističku i projektno-tehničku dokumentaciju, za šta je neophodno nekoliko godina. Zatim, treba da se uspostavi mreža javnih saobraćajnica, prolaza i uređenih javnih površina čitavom dužinom uz obalu Save, kao i nekoliko uređenih poprečnih saobraćajnih veza između obale i Bulevara, Savske i Karađorđeve, i to što pre.
Drugi problem je veliki broj kvadrata novogradnje, koji je, islutracije radi, na nivou celokupne godišnje novogradnje u Beogradu, u dobrim godinama.
- Nije izvodljivo da se zatvore sva gradilišta radi jednog novog. Pri tome, teško je naći investitore za tako veliki projekat, kao i kupce budućih objekata. Iako se radi o jednogodišnjoj novogradnji u prestonici, izgradnja na ovoj lokaciji bi trajala bar 15 godina.
|
|
Varoš na vodi
|
Jedno od rešenja, kaže naš sagovornik, je da se vredno i uporno kultiviše nanovo oživljen gradski prostor (sa novim modernim zgradama ili bez njih, makar samo uređeni prostor, voda, zelenilo, aleje) čiji bi se delovi, jedan po jedan, preobražavali tokom dovoljno dugačkog procesa, u novogradnju i graditeljske sadržaje. Takvo rešenje bi garantovalo kvalitet, bogatstvo rešenja i raznovrsnost.
- Imamo retko iskustvo građenja Novog Beograda i treba da ga upotrebimo. Treba da damo javnim prostorima i zelenilu vreme za odrastanje i razvoj (to sa ne može izgraditi kao nova kuća), a upravo to i možemo i treba da primenimo - navodi Ferenčak.
Savski amfiteatar - u ranijim planovima, studijama, konkursima
- U planu Đorđa Pavlovića Kovaljevskog 1923-1930 prvi put se pojavljuje jedan pojas stanovanja i poslovanja uz obalu na području koji nije koristila železnica.
- Prvi posleratni prikaz bio je diplomski rad Ranka Radovića. Tada se prvi put područje na desnoj obali save naziva Savski amfiteatar.
- 1976. Studija centralne zone Beograda, Urbanistički zavod. Studija Beogradski regionalni centar je usvojena u Skupštini ali nije realizovana.
- 1986. veliki međunarodni konkurs za Novi Beograd u kome su se mnogi radovi odnosili na Savski amfiteatar.
|
|
GUP 2011.
|
- Početkom devedesetih, Srpska akademija nauka i umetnosti, raspisala je interni konkurs sa idejom da se lokacija sagleda iz ekološkog, ekonomskog i drugih uglova, a tim je vodio Milan Lojanica. Projekat je nazvan "Savski amfiteatar" i prostori uz obale Save, studija mogućnosti transformacije prostora u novo gradsko središte
- Na prelazu iz osamdesetih u devedesete Zavod za urbanizam i projektovanje je uradio studiju "Varoš na vodi". Autori projekta "Varoš na vodi", arhitekte Dragoljub Manojlović–Dik, Tomislav Đorđević, Antonije Antić i ostali članovi njihovog tima, povezali su levu i desnu obalu reke mrežom kanala i veštačkim ostrvom na sredini i tu smestili stambene, poslovne, turističke i ugostiteljske objekte.
- Sledi Europolis, koji je 1995. godine uradio CIP za potrebe predizborne kampanje SPS-a. Urbanisti su skloni tvrdnjama da on predstavlja neveštu kompilaciju postojećih ideja bez ozbiljnih istraživanja
- U planu iz 2003. godine je na mestu današnje železničke stanice postavljena stanica regionalnog metroa.
M.K.
|
