Jedan od ključnih događaja u martu je bila dodela statusa kandidata za članstvo u EU, koja će bez sumnje imati blagotvorno dejstvo po direktnim i indirektnim osnovama, pre svega značajnijeg priliva sredstava iz IPA fondova (počev od 2014), ali i slanja boljeg signala o stabilnosti zemlje, što bi moglo uticati na nižu cenu zaduživanja u inostranstvu, kao i na povoljniju sliku za privlačenje stranih investicija. Nadalje, tokom proteklog meseca je saopšteno da će izbori na svim nivoima biti objedinjeni, tako da će efekat političke neizvesnosti na makroekonomsku stabilnost biti donekle umanjen.

Rast BDP-a u 2011. iznosi 1,6% međugodišnje, prema zvaničnim podacima RZS-a. Tako je rast u poslednjem kvartalu revidiran na 0,4% (0,7% u trećem, 2,5% u drugom i 3% u prvom kvartalu). Opisani trend sugeriše da ulazimo u recesiju, i da se od rasta u prvom kvartalu ove godine može očekivati i prelazak u negativnu zonu.

Industrijska proizvodnja je u prva dva meseca 2012. opala za skoro 8%, u čemu prednjači pad u okviru prerađivačke industrije od gotovo 12%. Pomenuto slabljenje je tek delimično inicirano februarskim gašenjima nekih industrijskih postrojenja usled restrikcija električne energije, a pre svega dubljim trendovima smanjenja domaće i inostrane tražnje.

Gubljenje vrednosti domaće valute je, moguće, najupečatljiviji događaj od početka 2012. Od sredine januara do početka aprila, domaća valuta je depresirala skoro 7% u odnosu na evro, tek delimično i inicijalno kao posledica značajnijeg uvoza električne energije i energenata, ali mnogo značajnije pod pritiskom rastućeg trgovinskog deficita, odliva deviza po razduživanja privatnog sektora, kao i slabijeg priliva sredstava po osnovu portfolio i direktnih investicija.

Rast cena je u martu vraćen u ciljani koridor, pod uticajem slabe domaće tražnje, uvođenja marži od 10% na osnovne životne namirnice i, računski, kao rezultat visoke baze iz prvog dela 2011. Sa druge strane, počev od druge polovine godine očekujemo preokretanje ovog trenda, odnosno početak trenda rasta cena. To je zasnovano pre svega na slabljenju domaće valute, rastu cena goriva kao i ukidanju marži na osnovne životne namirnice u julu 2012.

U periodu januar-februar je došlo do opadanja stope rasta izvoza uz istovremeni rast stope uvoza, što je omogućilo nastavak trenda dvocifrenih stopa rasta trgovinskog deficita, započetog u oktobru 2011. Pomenuti trend je rezultat slabljenja strane tražnje, ali i izazova u kojima su se našle neke od ključnih industrijskih grana, pre svih, industrija osnovnih metala (čiji je glavni predstavnik smederevska železara). U nastavku godine očekujemo trend stagnacije neto izvoza.

Budžetski deficit u prva dva meseca iznosi čak trećinu od onog koji je predviđen zakonom o budžetu za 2012. godinu. Ova dinamika uverava da će nova vlada, odmah po izboru, morati da se suoči sa mnogo supstantivnijim budžetskim reformama od ovih koje se nude u predizbornom periodu (kao što je npr. najavljena ušteda od oko 15 milijardi dinara). Takođe, još jedan, značajniji, razlog za navedeno je zamrznuti sporazum sa MMF-om, čije odmrzavanje je uslovljeno sprovođenjem budžetskog rebalansa po izboru nove vlade.

Marko Danon