U uporednoj analizi poslovanja "Naftne industrije Srbije" (NIS) i hrvatske "Industrije nafte" (INA), "Blic Novac" piše da je INA na početku 2011. imala nekoliko važnih sistemskih prednosti koje su joj olakšavale poslovanje, ali je NIS to anulirao efikasnijim poslovanjem.

Ono po čemu su dve najznačajnije naftne kompanije u Hrvatskoj i Srbiji slične jeste to što su obe dobile jake strateške partnere iz naftne oblasti: u INA-u je ušao mađarski MOL, dok je NIS preuzeo ruski "Gazprom Neft". Međutim, za povlačenje paralele između dve susedne kompanije, važno je istaći da je MOL postao strateški partner INA još 2003, znatno ranije nego što je "Gazprom Neft" preuzeo većinski paket akcija NIS-a (početkom 2009. godine).

Već na "prvo čitanje" reklo bi se da poslovanje NIS-a u prošloj godini izgleda nešto bolje od poslovanja INA-e. To se ne bi moglo reći za "suvi" poslovni rezultat, ali se može pročitati kao razlika u efikasnosti. Zasluga za to, bar po finansijskim izveštajima spremljenim za investitore na berzama, pripada menadžmentu NIS-a koji je uspeo da u 2011. poveća efikasnost kompanije.

INA je u prednosti jer je poslednjih godina investirala oko 540 mil EUR u modernizaciju "Rafinerije Rijeka" (izgrađeno postrojenje hidrokrekinga), čime je dostignut tehnološki nivo evropskih rafinerija i uvedena proizvodnja benzina standarda evro 5 još 2010, dve godine pre NIS-a. NIS je prošle godine uložio 230 mil EUR u početak modernizacije "Rafinerije Pančevo" upravo sa gradnjom istog (hidrokreking) postrojenja, a benzin evropskog kvaliteta se uvozi od trenutka kada je liberalizovovano domaće tržište. Treba napomenuti, ipak, da INA ima i Rafineriju u Sisku u kojoj modernizacija nije ozbiljno ni započeta.

Kada su u pitanju istraživanja i proizvodnja, INA je lani zabeležila pad od 6%, dok je NIS ostvario rast od 24%, a domaćoj kompaniji usled velikih ulaganja raste potencijal za dodatno povećanje proizvodnje, dok se INA susrela sa nemirima u Egiptu i Siriji gde ima nalazišta nafte i gasa.

INA je u prednosti i kada je institucionalni okvir poslovanja u pitanju – tržište naftnih derivata u Hrvatskoj je sređenije od srpskog, između ostalog zahvaljujući završetku hrvatskog puta u EU. Ali, nije samo institucionalni okvir duvao u jedra INA-i, već i realno stanje na tržištu naftnih derivata na kome ta kompanija ima apsolutni monopol. Za razliku od hrvatskog, na srpskom tržištu situacija je obrnuta – NIS ima samo 32% tržišta maloprodaje. Taj odnos možda dobro odslikava i broj benzinskih pumpi koje ove dve kompanije imaju u svojim zemljama – INA ima 402 pumpe u Hrvatskoj, a NIS u Srbiji 417 pumpi, dakle približno isto u broju, ali je razlika nemerljiva u korist INA-e ako se posmatra veličina teritorija dve države, ali i pozicioniranost benzinskih stanica. Za razliku od NIS-a koji svojim benzinskim stanicama pokriva jednu trećinu tržišta, udeo INA-e u Hrvatskoj iznosi čak 60%. Ipak, prednost NIS-a je da je započeo ekspanziju na susedna tržišta, dok je INA nastavila trend gubitka udela na tradicionalnim tržištima u regionu.

Ekonomska kriza uticala je i na kupovnu moć građana u obe države – prodaja benzina opala je u Hrvatskoj 3,9%, a prodaja u mreži NIS-a – 7%, ali su obe kompanije uspele da povećaju efikasnost i zahvaljujući rastu cena nafte i naftinih derivata.

EBITDA kod INA-e lani je porasla 48%, a kod NIS-a – 52,6%. Rast neto dobiti INA-e bio je u prošloj godini 89%, dok je rast neto dobiti NIS-a bio skoro dva puta veći – 146%.

Najupečatljiviji pokazatelj mogao bi biti ROACE (prinos na prosečni kapital zaposlenih). ROACE u NIS-u bio je 34, a u INA-i – 28. A teorija kaže da preuzeća koja su u stanju da postignu veće profite sa manje kapitala imaju veći ROACE od preduzeća koja nisu tako efikasna u konvertovanju kapitala u profit.

Ipak, akcije INA-e se znatno bolje kotiraju, ali ne treba zaboraviti da je hrvatsko tržište kapitala razvijenije od srpskog i da se duži period trguje akcijama INA-e, a osim toga su listirane na Londonskoj berzi.

Kod hrvatske firme postoji konfliktna saradnja između njenih akcionara što svakako smeta i usporava razvoj. U slučaju NIS-a situacija je skroz drugačija, domaća kompanija osim što sprovodi kapitalnu modernizaciju svojih rafinerijskih kapaciteta, ima još jednu važnu konkurentnu prednost, a to su konstruktivni odnosi među akcionarima. Vlada RS i "Gazprom Neft" povezuje tesna i uspešna saradnja, i kao najbolji dokaz toga je konstantno povećanje efikasnosti kompanije, zaključuje analizu "Blic Novac".