Korisničko ime
Lozinka
Ostanite prijavljeni
O nama Klijenti Partneri Kontakt Login | Registracija
Četvrtak, 24. april 2014.
Vremenska prognozaVremeBeograd0°C
 
Vest o dobijanju statusa otopila februarske hladnoće - Makroekonomska kretanja drugog meseca 2012.
Četvrtak, 08. 03. 2012.|13:23 | Izvor: eKapija

Protekli mesec je obeležio buran razvoj događaja, pre svega, vezanih za slabljenje kursa domaće valute i odlaganja sprovođenja programa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali i dodele statusa kandidata za članstvo u EU.

Industrijska proizvodnja u januaru je opala za 2,7% međugodišnje, u okviru čega je od posebnog značaja opadanje prerađivačke industrije od 7,6%. Ovaj pad se nadovezuje na višemesečna negativna kretanja u toj oblasti. Februarske hladnoće, koje su prouzrokovale mere štednje električne energije (restrikcije u svim objektima koji nemaju "suštinski značaj"), bez sumnje će uticati na opadanje obima proizvodnje prerađivačke industrije i u drugom mesecu 2012. U okviru ove grane vlada negativan trend, koji je rezultat slabe domaće i eksterne tražnje, te je za očekivati da do preokretanja ovog trenda dođe tek kada rešenje krize u Evrozoni dobije jasnije obrise, ali i kada domaća tražnja, inače u oštrom padu, počne da ponovo raste.

Budući da eksterna tražnja, posebno u našim najvažnijim trgovinskim partnerima (pre svega u Italiji), ima negativne izglede, u nastavku godine je izvesna stagnacija izvoza, dok bi uvoz mogao takođe oslabiti, i to iz najmanje dva razloga. Prvo, domaća tražnja je veoma slaba, a drugo, manje domaćeg izvoza i manje investicija u našu zemlju će svakako imati posledice na tražnju za stranim repromaterijalom, opremom i sredstvima za proizvodnju. Uvoz bi mogao, ipak, biti nešto jeftiniji, jer od 1.1.2012, prosečne carine za robe iz EU su snižene na 1,8%.

Verovatno najupečatljiviji utisak u februaru predstavlja slabljenje domaće valute, koja je izgubila čak 6,4% od vrednosti, od svoje najviše tačke u ovoj godini od oko 103 za evro (postignute 11.01.2012), do rekordno niskog nivoa od skoro 111 za evro na kraju februara. Slabljenje dinara je neposredno prouzrokovano nadprosečnom tražnjom za devizama uvoznika energenata, ali se na ovaj faktor ubrzo nadovezuju i psihološki faktori. Međutim, fundamentalni faktor slabljenja dinara, koji će biti na snazi najverovatnije tokom cele godine je izraženi trgovinski deficit, odsustvo značajnijih privatizacionih priliva (kao rezultat političke neizvesnosti), kao i sve težeg i skupljeg priliva deviznih sredstava po osnovu zaduživanja u inostranstvu.

Cene u januaru, čiji međugodišnji rast iznosi 5,6%, dodiruju gornju granicu ciljanog koridora NBS-a od 5,5%. Očekujemo da su se cene u februaru vratile u ciljani koridor, a da će tokom marta i aprila biti negde oko donje granice koridora. Kroćenje inflacije je rezultat slabe domaće tražnje, anemične privredne aktivnosti, ali i efekta visoke baze iz prve polovine 2011. Uprkos tome, u neposrednom narednom periodu, moguće je očekivati izvestan inflatorni pritisak kroz kanal deviznog kursa, koji u Srbiji tradicionalno ima veliki značaj. Takođe, počev od perioda posle majskih izbora, moguće je da dođe i do inflatornih pritisaka iz još dva pravca. Prvo, Vladina uredba o ograničavanju marži na osnovne životne namirnice je na snazi do jula. Drugo, kako je u drugoj polovini 2011. rast cena imao bezmalo nulti rast, niska baza iz tog perioda će inflatorno delovati.

Ciklus relaksacije monetarne politike, koji je trajao od sredine 2011, je zaustavljen u februaru. Tačnije, NBS je odlučila da zadrži repo stopu na nivou od 9,5%. U uslovima niskog rasta cena u drugoj polovini 2012, kao i usled vanredno visokih priliva po osnovu repo operacija, postojao je prostor za snižavanje repo stope. Međutim, sada je situacija promenjena, usled nagle makroekonomske destabilizacije (slabljenje domaće valute, odlaganje sporazuma sa MMF-om), te očekujemo izrazitu opreznost NBS-a pri odlučivanju o visini repo stope u martu.

Što se tiče fiskalne politike, najvažnija su dva međusobno povezana događaja. Prvo, zakonom definisano ograničenje javnog duga od 45% BDP-a je definitivno probijeno. U zavisnosti od tumačenja (odnosno da li se u javni dug uključuje i dug lokalnih vlasti i dug prema MMF-u), visina srpskog javnog duga iznosi od 45,1% (samo dug centralne države), 46,4% (kada se uključi dug lokalne samouprave), odnosno preko 47% (ako se uključi i dug prema MMF-u). Drugo, sa MMF-om je došlo do "sporazuma o odlaganju sporazuma", odnosno, do odlaganja sprovođenja aranžmana iz predostrožnosti sa ovom institucijom. Ovo je izuzetno važna vest, imajući u vidu da je aranžman iz predostrožnosti služio kao vrsta makroekononske "zaštitne mreže". Sada se suočavamo, zbog suspenzije aranžmana, i sa mogućnošću snižavanja kreditnog rejtinga države. Ovo je značajno, između ostalih, i investitorima u državne hartije od vrednosti, koji sada, u uslovima probijanja zakonske granice visine duga, i suspenzije sporazuma sa MMF-om, domaće dužničke papire tretiraju kao daleko rizičnije, što ima bar dve posledice. Prvo, u poslednjim mesecima je uočljiv trend rasta interesovanja za kratkoročne, i istovremeno pada interesovanja za dugoročne HoV, što sugeriše kakva očekivanja imaju nerezidencijalni investitori . Drugo, procenat realizacije aukcija HoV je nizak i sve niži. Sa druge strane, država je pokušala da poveća atraktivnost svojih zapisa merom ukidanja poreza za nerezidencijalne ulagače u HoV, koji je do sada iznosio 20%. Ova mera, bar zasada, ne daje veoma značajne rezultate, što ukazuje da je njen potencijal niži od trenutnih fundamentalnih izazova.

Konačno, vest o dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU je blagotvorna i pravovremena. Efekti su, ipak, uglavnom psihološke prirode, jer status kandidata Srbiji daje ozbiljniji međunarodni status, i samim tim se naša zemlja pokazuje u svetu kao nešto stabilnija. Stabilnost u ovom smislu uključuje nekoliko pojava. Pre svega, moguće je da ona donekle doprinese stabilizaciji kursa (mada je potencijal prijema u status kandidata ipak daleko slabiji o fundamentalnim tokovima koje smo prethodno opisali). Potom, ova vest može imati značaja za strane investitore, kako one koji investiraju u domaće hartije od vrednosti, kao i za one koji sprovode direktne strane investicije. Premda, i ovde treba biti oprezan, jer su slabi izgledi rasta u 2012. (kod nas i u Evrozoni), kao i izbori zakazani za maj, veoma velika kočnica obilnijem prilivu investicija, te ni status kandidata neće pomoći u velikoj meri. Nadalje, status kandidata otvara mogućnost priliva značajnijih sredstava po osnovu predpristupnih fonodova, ali, i ovde treba informaciju uzeti za dozom rezerve, jer se sredstva iz evropskih fondova dodeljuju za pravilno obrazložene projekte, te je za puno korišćenje evropskih sredstava najvažnije jačanje domaćih institucija (takođe otežano zbog blizine izbora). Na kraju, ono što je još važnije od dodeljivanja statusa kandidata je početak pregovora, period u kome dolazi do intenzivne harmonizacije domaćih institucija sa evropskim. Taj momenat još nije došao, a zbog političke nestabilnosti u zemlji, kao i krize u EU, moguće je da ne počne tokom 2012.

Marko Danon

Dokumenti sa sličnom temom
09. 04. 2014.
MMF oborio prognozu rasta evropskih zemalja u razvoju - I Srbija na spisku
04. 04. 2014.
Strukturne reforme, fiskalna konsolidacija, investicije i nova radna mesta - Šta piše u programu budućeg premijera?
31. 03. 2014.
Samo grinfild ulaganja zapošljavaju radnike - Da li je 2014. godina izgubljena za veći priliv stranih direktnih investicija?
26. 03. 2014.
Ukrajina diže cenu gasa u nebo
Pogledajte i druge dokumente u rubrici Za investitore - hartije od vrednosti - ekonomski izveštaji
Više informacija o firmama
Međunarodni monetarni fond - MMF Beograd
Narodna banka Srbije Beograd
Vlada Republike Srbije Beograd
Nađite druge dokumente u kojima se pominje
MMF
industrijska proizvodnja
kurs evra
kurs dinara
prerađivačka industrija
NBS
fisaklana politika
monetarna politika
hartije od vrednosti
status kanditata za članstvo u EU
stabilizacija kursa
trgovinski deficit
Društvene mreže:
 
 
 
Naslovna
Poslovne vesti
Sedam dana
Na današnji dan
(Ne)ostvarilo se
Galerije
Tenderi
Objavljeni tenderi
Pobednici tendera
Ko pobeđuje na tenderima?
Zakonska regulativa
Oglasite Vaš tender
Objavljeni tenderi - BiH
Nekretnine & gradnja
Vesti
Projekti
Investirati u nekretnine?
Beogradske urbanističke priče
Ponuda nekretnina
Potražnja nekretnina
Ponuda lokacija
Javni uvidi planova
Imovina u stečaju/likvidaciji
Ko je ko
U Srbiji
U privredi i politici
U kulturi, sportu i zabavi
U žiži
Intervjui
Najpopularniji - vremeplov
Događaji
Svi Događaji
Svi Današnji događaji
Sajmovi i izložbe
Konferencije
Seminari i radionice
Poslovni saveti & Ideje
Poslovni saveti
Dobre ideje
Korak ispred
Lične finansije
Posle posla
Sve priče
Turizam&Gastro
Sportske priče
Kultura
Najgledaniji filmovi
Filmske priče
Najčitanije knjige
Lek za dušu
Vremeplov
© 2005 - 2014, eKapija. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja i autorska prava