(Ekonomist magazin) Da li stiže strateški partner u Hemofarm ?

Miodrag Babić

Da nije privrednog kriminala, slučaja “Mladić” i drugih političkih afera, verovatno da bi srpske medije poslednjih nedelja “punila” dešavanja u Hemofarmu (simbol na beogradskoj berzi HMFR). Akcija jednog od najvećih farmaceutskih igrača u regionu, koja je početkom godine vredela 7.940 dinara, samo pre nekoliko dana dostigla je fantastičnih 10.005 dinara, te izazvala pravu pometnju na tržištu.

Skok cene akcije prate i vesti da rukovodstvo Hemofarma sve češće pregovara sa potencijalnim strateškim partnerima. Tome u prilog stoji i izjava predsednika kompanije Miodraga Babića, izrečena na nedavno održanoj 16. godišnjoj skupštini akcionara, da će “strateško povezivanje kroz postupak željenog preuzimanja” biti nova šansa da kompanija zajedno sa partnerom ojača pozicije i povećaju broj novih proizvoda.

Miodrag Babić

Misterija

Koga bi Hemofarm konkretno želeo za strateškog partnera, do danas je (donekle) misterija. Kako Ekonomist, saznaje, iz igre je ispao drugi svetski farmaceutski gigant GlaxoSmithKline. Ta britanska farmaceutska kuća prvi put je “dovođena” u Vršac još pre više od godinu dana. Početkom prošle godine verovalo se da je ta kompanija jedan od najsigurnijih potencijalnih partnera vršačkog proizvođača lekova. Priče su postale aktuelne posle drastičnog skoka akcije Hemofarma koja je 25. februara 2005. godine vredela 5.000 dinara, a samo devet dana posle dostigle neverovatnih 8.188 dinara. Prvi čovek Hemofarma, odbacio je tada tu spekulaciju, navodeći za Ekonomist da je “najveći uticaj na skok cene imala njujorška brokerska kuća koja je u to vreme kupila oko šest odsto akcija te kompanije”.

Sa druge strane, informacije sveže tek nekoliko nedelja, govore da je za preuzimanje Hemofarma itekako bio zainteresovan i islandski Actavis, ali i da pregovori nisu dosad uspešno okončani.

Stručnjaci smatraju da je interesovanje Actavisa za Hemofarm logično, imajući u vidu da je ta kompanija “naklonjena” ka preuzimanju kompanija u regionu. Actavis je danas većinski vlasnik leskovačkog Zdravlja, a borba za hrvatskom Plivom je, nakon što su poboljšali ponudu, još u toku.

Rezultati

Hemofarm je, pre svega, interesantan velikim kompanijama jer je reč o kompaniji u usponu i jakom regionalnom igraču. Danas Hemofarm ima jake pozicije u istočnoj Evropi, na Bliskom istoku, severnoj Africi, a sve jači postaju i u Evropskoj uniji. Uostalom, prošla godina je za Hemofarm dosad bila najuspešnija, i to sa rastom prihoda od 35 odsto, rastom poslovnog dobitka od 33 odsto, te povećanjem neto dobiti od čak 89 odsto. Ukupni poslovni prihodi te kompanije za 2005. godinu iznosili su 11,85 milijardi dinara, čak oko 49 odsto više nego godinu dana ranije, a poslovni dobitak iznosio je 2,63 milijarde dinara. Uz to, prošle godine Hemofarm je potvrdio da je sa ukupnim učešćem od 47,22 odsto, i dalje lider u prodaji lekova na domaćem tržištu. Rast proizvodnje za 2005. godinu u odnosu na godinu dana ranije je 19,5 odsto, a to je ujedno i pet puta više u odnosu na 1990. godinu.

Miodrag Babić je akcionarima najavio i da će Hemofarm nastaviti da se usmerava na svoju osnovnu delatnost, a da će „izlaziti” iz drugih poslova.

„Zaključak UO preduzeća o fokusiranju na osnovni biznis, proizvodnju lekova i infuzionih rastvora, delimično je realizovan dezinvestiranjem, odnosno prodajom jednog broja biznisa kao što su Transport i špedicija, odnosno učešća u Hemomedu i Zannini-ju. Ostaje da se u budućem periodu u najpogodnijem momentu i pod najboljim uslovima isto ostvari i sa preostalim biznisima koji su planirani za ovakav postupak. Siguran sam da će svi ti biznisi u novim okolnostima biti još uspešniji, a da će Hemofarm fokusiran na svoju osnovnu delatnost još više jačati”, kaže Babić.

Završetkom fabrike lekova u Rusiji, što je planirano za koji mesec, Hemofarm planira da postane jedan od glavnih igrača na tom tržištu. Vrednost ruske kompanije, koja se prostire na 12.500 kvadrata, procenjuje se na 27 miliona evra. U Hemofarm Obminsku trebalo bi da se proizvode takozvane čvrste forme lekova i to kardiovaskularni preparati, lekovi za gastrointestinalni i respiratorni trakt, vitamini i nestandardni antiinflamantorni lekovi.

Dobijanjem FDA sertifikata Hemofarm koji ima 16 preduzeća u zemlji i osam u inostranstvu trebalo bi da dobije i novo, američko tržište. Prošle godine Hemofarm je izvezao farmaceutske proizvode u vrednosti od 63,1 milion evra, što u odnosu na godinu ranije, predstavlja rast od 42 odsto.

Predsednik kompanije najavio je i da će Hemofarm povećati broj generičkih lekova koji proizvodi.

Akcije

Ukoliko zaista dođe do preuzimanja Hemofarma, holandski investicioni fond Aktiva, inače najveći pojedinačni akcionar Hemofarma, najverovatnije će prodati svoje akcije. Prema trenutnim podacima u Centralnom registru Aktiva poseduje oko 32 odsto akcija, mada, ako je verovati pričama, to nije sve. Prema nezvaničnim informacijama Aktiva akcije “krije” i pod imenima Wodal i Reldan koji prema podacima Centralnog registra zajedno broje oko 16 odsto akcija.

Prošle godine akcija Hemofarma porasla je čak 219 odsto. Da li će međutim akcija “ići na gore” ili će se pak zaustaviti na oko 10.000 dinara (koliko je prosečno vredela prošle nedelje), teško je proceniti. Gledajući PS racio, koji pokazuje odnos cene akcije i prihoda od prodaje, Hemofarm pokazuje zaostatak u odnosu na kompanije u regionu prilikom njihovih preuzimanja. PS Hemofarma je 9. maja, kad se procenjivalo da je preuzimanje samo pitanje dana bio 2,75, a isti pokazatelj češke kompanije Zentiva koju je preuzeo Sanofi Aventis, u momentu preuzimanja bio je čak 4,20. Takođe, PS farmaceutske kompanije Terapia iz Rumunije u momentu preuzimanja od strane indijske kompanije Ranbaxu bio je 4,05.

poziv na pretplatu na

Miodrag Babić