|
Ključ za smanjenje budžetskog deficita je redukovanje javne potrošnje, a ne povećanje poreza, smatraju u Fiskalnom savetu.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je u sredu, 22. februara, Tanjugu da bi tri četvrtine fiskalnog prilagođavanja trebalo da ide kroz smanjenje javne potrošnje, dok bi se četvrtina odnosila na poresku reformu.
On je precizirao da bi reforma poreskog sistema, između ostalog, podrazumevala i povećanje poreza na dodatu vrednost, ali i smanjenje opterećenja rada (poreza i doprinosa na zarade).
Petrović je naveo da je neophodno sa novom vladom ozbiljno fiskalno prilagođavanje i smanjenje deficita da bi se zaustavio rast javnog duga, naglasivši da to ne podrazumeva stavljanje akcenta na reformama koja bi obuhvatile prihodnu stranu budžeta.
- Smanjivanje deficita i zaustavljanje duga najvećim delom treba da se odvija preko smanjenje javne potrošnje - kategoričan je Petrović.
On je dodao da se ta računica Fiskalnog saveta podudara sa stavovima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i napomino da bi ipak najveći deo prilagđavanja trebalo da obuhvati smanjivanje javnih rashoda.
|
|
Pavle Petrović
|
I član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković smatra da je potrebna sveobuvhatna poreska reforma ali da je, svakako, ne treba svesti samo na povećanje PDV-a.
"Ne smemo svesti reformu javnog sektora i poresku reformu na povećanje poreza na dodatu vrednost. To će, po svoj prilici, biti jedan od koraka, koji će, verovatno, naredna vlada morati da razmotri i primeni. Ali ovaj korak ne bi bio opravdan i dočekan u javnosti na pravi način ukoliko bi se čitava priča svela samo na to", naglasio je Vučković u izjavi Tanjugu.
On je kazao i da država treba da pruži jasne dokaze da je učinila sve što je u njenoj moći da smanji javne rashode.
- Država treba da štedi na svaki mogući način. To će značiti i neke nepopularne poteze iz ugla državnog sektora - verovatno eleminisanje nekih nepotrebnih institutucija, razmatranje zaposlenosti na različitim sektorima države, reformu obrazovanja, zdravstva, penzijskog sistema... Sve su to koraci koji treba da daju efekat, pre svega, na duži rok - rekao je Vučković.
- Sa druge strane, da bismo privredi dali određeni podstrek i omogućili da diše i pored povećanja PDV-a treba razmatrati i smanjeno opterećenje rada. Tako bi se na jednoj strani privreda indirektno više opteretila kroz povećanje PDV-a, ali bi joj se ostavio prostor za manje opterećenje inputa u proizvodnji, pre svega rada - dodao je on.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Tanjug da je on u grupi ekonomista koji su protiv povećanja PDV-a, jer misle da bi taj potez mogao da pomogne samo na kratak rok, ali da bi na duge staze uticao na smanjenje broja poreskih obveznika koji redovno plaćaju taj porez.
On je dodao da bi se nakon povećanja poreske stope povećao broj privrednika koji posluju u "sivoj" zoni, a na udaru bi bili i već osiromašeni građani i maloprodajni objekti, jer bi se povećala cena proizvoda a i smanjio promet u trgovinama.
Savić takođe smatra da se rešenje za smanjenje rupe u budžetu nalazi na rashodnoj strani.
- Naša zemlja ima 130 različitih agencija, koje godišnje potroše više od 800 miliona evra. Kada bi se pogledalo šta te agencije rade, verovatno bi se zaključilo da nema država puno koristi od tih agencija i da postoji prostor da se naprave ogromne uštede - tvrdi Savić i navodi da ne treba izgubiti iz vida i da je smanjenje broja činovnika, jedan od ogromnih "rezervoara" za redukovanje troškova.
Direktorka tržišta revizorske kuće KPMG i profesor Javnih finansija i Fiskalne politike na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Milica Bisić izjavila je ranije za Tanjug da poresku reformu ne treba svesti samo na povećanje PDV-a, već na preispitivanje postojećih poreza.
- Pre bilo kog povećanja poreza neophodno je "pretresti" postojeći Zakon o porezu na dodatu vrednost, videti gde su njegove rezerve, pre svega kroz povećanje osnovice, a tek onda odlučivati o uvećanju poreza - naglasila je Bisić.
|
