Uz izdašnu prirodu i skroman kapital ribnjaka "Rača" došao do trenutka kada tražnja uveliko nadmašuje proizvodnju

PROIZVODNJA RIBE - NEISKORIŠĆENA ŠANSA

PLATA ZA PASTRMKU 

Uz izdašnu prirodu i skroman kapital ribnjaka „Rača“
došao do trenutka kada tražnja uveliko nadmašuje proizvodnju

Kada je pre dvanaest godina Luka Petković napustio posao u Elektrodistribuciji njegova poslednja plata u državnoj službi vredela je tačno 30 kilograma pastrmke. Nije to bilo ni zanemarljivo tih krizinh godina u Srbiji, ali nikako dovoljno da se dobro živi i kompenzuje preduzetnički duh koji je imao ovaj, danas već uspešni privrenik iz Bajine Bašte. Život u mestu Lug pružao je dobru priliku. Reka Rača, izdašna priroda i skroman kapital bili su dovoljni da se okuša u privatnom poslu - proizvodnji i preradi pastrmke.

Nije bilo, kaže, lako ni početi ni izboriti se na klimavom srpskom tržištu ali danas, deceinju kasnije, on počinje priču činjeincom da ne može da proizvede onoliko pastrmne koliko tržište traži. I da je Rača malo veća reka verovatio bi umesto sadašnjih osam, imao mnogo više ribnjaka, obiminju proizvodnju i veći profit. Ovako bez pomoći države, toliko obećavanih kredita, za sada nema pomaka. Ipak, njegova priča mogla bi da posluži kao primer u najmanje dva pogleda. Prva je mogućnost da se zaradi i druga uspešno iskorišćena šansa koju je prikreda potpuno zanemarila.

- Teškoje priznati, ali ovde ne možete da napredujete ako nemate „leđa". Ključ je politička pripadnost. Ako imate vezu biće i kredita i šanse da uznapredujete. Bez toga, teška vremena za posao, počinje priču Petković.

On je među malobrojnim, ako ne i jedini privatni proizvođač ribe u našoj zemlji, koji ima sve potrebne dozvole da se bavi ovim poslom. Kako država nalaže, legalna proizvodnja podrazumeva i redovne inspekcijske kongrole i sve ono na šta nelojalna, konkurencija nije obavezna. A ipak i drugi rade i prodaju. Sntalaze se na svakojake načine. Idu čak dotle da prodaju ribu koju nisu ni uzgajali, niti je prošla kontrolu, čak je i nepropisno vakuumirana (u lokalnim mesarama) ali se, ipak, nudi u legalnoj prodaji u velikim trgovinskšk lancima.

A kako to izgleda u ribnjaku „Rača"?
- Mi mlađ pastrmke nabavljamo u ribnjaku Perućac. Da bi bila „zrela" za preradu treba da prođe gotovo godinu dana. Riba do potrošača pređe put čišćenja, dimljenja, vakuumiranja i brzog smrzavanja. Naš prvi kupac bio je hotel „Interkontinental", dok danas pastrmku sa „Rače" kupuju i Skupština grada, Zvezdara teatar kao i mnogi poznati beogradski ugostitelji. Naš proizvod se ne nudi u trgovinama, jer stalni kupci jednostavno uzimaju sve što proizvedemo, kaže naš sagovornik.

Prepoznatljiv proizvod „Rače" je dimljena pastrmka, ali dobro ide u sveža, dimljena losos-crvena aromatična i obična losos pastrmka. Godišnje se proizvede oko 30 tona konzumne pastrmke ili oko 200 kilograma dnevno. Na ribnjacima „Rača" zaposleno je pet radnika, a kako je Petković, kažu uložio mnogo truda u ovaj kompleks, on služi za primer i mnogim velikim proizvođačima. O tome, opet, najviše svedoče kupci koji vrlo često i sami navrate na ribnjake i kupe ribu.

U proizvodnji i preradi ribe, kaže naš sagovornik, velika je izvozna šansa za Srbiju. Imamo reke i još zdrave uslove za proizvodnju. I dok se Evropa danas uveliko bori protiv brojnih ribljih bolesti, pokušavajući da ponudi koliko-toliko kvalitetan proizvod, Srbija ne beleži ovakve probleme, ali ne koristi ovaj potencijal. Kako mnogi gradovi u unutrašnjosti tavore pod bremenom gotovo ugašene privrede i nemaštine, podseća Petković, zar država ne bi trebalo da pomogne privatnu inicijativu i ljudima koji žele da rade.

- Opet se vraćamo na pitanje kredita. Tražio sam i obećavali su, ali sve na kraju propadne. Da bih čak četiri puta uvećao proizvodnju trebalo bi da uvedem sistem (u Evropi već poznat) tečnog kiseonika. Međutim, ni za ovu ne tako veliku investiciju nema pomoći države. Sa druge strane niko se ne bori protiv divljih proizvođača. S obzirom na dažbine koje legalni proizvođači plaćaju (samo redovne inspekcijske kontrole se godišnje plaćaju oko 120.000 dinara), država bi imala interes da se ozbiljinje pozabavi ovim problemom, zaključuje vlasnik ribnjaka „Rača".

Iako proizvode potpuno nelegalno, ne pridržavajući se pravila poslovanja, niti imaju adekvatne kontrole, proizvođači ribe iz sive zone svoju robu na tržištu nude tek dvadesetak dinara jeftiinje od ove iz „Rače". Sudeći po tome koliko zarađuju, jer nikome ne polažu račune, nelojalna konkurencija bi, dodaje on, trebalo da bude mnogo jeftinija na tržištu. Ili po njihovoj logici - zašto bi bila jeftinija kada se dimljena pastrmka po pojedinim restoranima prodaje i za oko dve hiljade dinara po porciji. A cena dimljene pastrmke u nabavci staje oko 600 dinara za kilogram.