Šta nas očekuje u novoj godini - Makroekonomska kretanja na kraju decembra 2011.

Godinu iza nas ispraćamo kao kriznu, na čijem početku je bilo naznaka oporavka, koji je neslavno, kako u Srbiji tako i u svetu prekinut negde oko sredine perioda. Ako je "prvi udar krize" iz 2008. razotkrio slabosti dotadašnjeg modela rasta Srbije, 2011. godina je razvejala nade o sporom, ali sigurnom, izlasku iz krize. Prema preliminarnim prognozama Republičkog zavoda za statistiku (RZS) na kojima će biti sprovedene korekcije, BDP je u 2011. porastao za 1,9%, dok će inflacija dostići jednocifrenu vrednost od 7%. Nezaposlenost je čvrsto zadržala svoju poziciju od oko 20%, zarade dostigle oko 38.000 dinara. Kurs dinara je u poslednjim danima 2011. uzeo vrednost od oko 104 za 1 EUR. Kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije je snižena na 9,75%.

Uprkos izvesnom rastu, Srbiju očekuje jedna godina puna izazova. Nastupajuća godina donosi nastavak krize evra, ali i domaće krize; izbore u proleće; mogući nastavak evrointegracija; zaoštravanje ili rešavanje svetske ekonomske krize. Evropska ekonomska kriza će u 2012. biti ram u okviru koga će domaće ekonomske vlasti pokušavati da manevrišu. Kriza iz EU se u našu zemlju prenosi preko tri kanala: stagnacija tražnje za srpskim robama i uslugama, prema tome smanjen izvoz; stagnacija i smanjenje investicija iz tih zemalja; širenje finansijske krize, zbog visokog učešća stranih banaka na domaćem tržištu. Treba imati na umu da su za sada prva dva od tri kanala širom otvorena, dok je treći, zahvaljujući konzervativnosti domaćih regulativa, još pod kontrolom. Ipak, budući da postoji rizik da strane banke u Srbiji počnu da se zadužuju kod svojih matičnih banaka po višim cenama, što će se konsekventno preliti u više kamatne stope u Srbiji.

U godini pred nama možemo očekivati sledeće događaje.

Pre svega, moguće je da je ograničenje učešća javnog duga u BDP od 45% prekoračeno već krajem decembra 2011. Čak i da do prekoračenja nije došlo sada, postoje osnovane indicije da će se to desiti u 2012. godini. Ukoliko do toga dođe, servisiranje tog duga će na srednji i duži rok postati i skuplje i neizvesnije. Srbija, za razliku od zemalja evro zone, osim pozajmljivanja na stranom tržištu i zajmova od MMF-a nema dodatne instrumente servisiranja ovog rastućeg duga. U septembru 2011, država je "sa uspehom" prodala državne obveznice u vrednosti od 1 mlrd USD, ročnosti 10 godina, sa kamatom od 7,25%. Uz to, spor privredni rast sugeriše da u narednoj godini, pa ni onoj posle nje, nije za očekivati da dođe do značajnog skoka poreskih prihoda. Konačno, rast nezaposlenosti, socijalnih nejednakosti i demografskog starenja stanovništa daju impuls nesmanjenom rastu rashoda. Sve zajedno, ovi podaci sugerišu da će i u Srbiji doći do "mera strogoće" u jednom momentu, koji svakako neće nastupiti pre izbora 2012. Za sada, čini se da je fiskalna politika donekle neodgovorna i prema budućim vladama, ali i prema onim naraštajima koji će se baviti ovim problemima.

U tom smislu, budžet za 2012, najavljen kao socijalni i razvojni, ima pre svega ovu prvu karatkeristiku. Štednja na kapitalnim investicijama ukazuje na interes donosilaca ovakvog budžeta da se podmire tekuće obaveze i na taj način "ubrizga" optimizam pred predstojeći izborni ciklus.

Prema poslednjim pouzdanim podacima, izvoz je do oktobra 2011. porastao za 24% u odnosu na prvih deset meseci 2010. Sa druge strane, uvoz je u istom periodu porastao za 21%. Konstatujemo da je do kraja godine nastavljen ovaj trend. Ponovo, u pitanju su podaci koji sugerišu i pozitivna i negativna kretanja. Pozitivno je što definitivno dolazi do sužavanja deficita tekućeg računa, čiji je bilans roba i usluga najznačajnija komponenta. Sa druge strane, uvoz je i dalje značajno viši. Uz to, srpski izvoz je visoko zavistan od uvoza, pa svaki rast izvoza povlači i rast uvoza. Nadalje, sektor koji je najzaslužniji za rast izvoza roba – industrija je i u ovoj godini stagnirala. Uz to, kriza u EU, u kojoj se nalaze naši najvažniji trgovinski partneri, najavljuje slabiju tražnju za srpskom izvoznom robom.

Nadalje, inflacija koja se do sada uvek pokazivala kao jedna od najvažnijih tema u Srbiji, u narednoj godini neće biti toliko značajna kao u 2011. Već u proleće 2012. možemo očekivati povratak rasta cena u targetirani koridor. Ovo je dobra vest koja ukazuje na skrivene izazove. To je dobra vest jer će u narednoj godini, bar u domenu inflacije, poslovanje biti predvidljivije. Dobra vest je i za stanovništvo, čiji će posustali standard biti manje inflatorno oporezovan. Sa druge strane, pad inflacije deluje da dolazi upravo sa strane smanjene tražnje.

Ipak, čak ni očekivana mogućnost smanjene inflacije nije sasvim izvesna. Kako je u Srbiji inflacija visoko zavisna od kretanja inače volatilnih cena hrane, do prvih prognoza o poljoprivrednim prinosima nećemo moći sa sigurnošću da znamo kako će cene hrane uticati na kretanje cena u 2012.

U vezi sa pomenutom očekivanom inflacijom, u 2012. ulazimo sa nižom refetentnom kamatnom stopom od 9,75%. Niža kamatna stopa, kako teorija sugeriše, bi trebalo da se prelije u niže kamatne stope poslovnih banaka, kao i da da impuls investicijama. U uslovima nižih inflatornih očekivanja i slabog privrednog rasta, snižavanje kamatne stope može biti odgovarajući korak. Ipak, usled visoke "evroizovanosti", ovo oruđe monetarne politike ima nešto skraćeni domet. U tom smislu, krajem 2011. je došlo do učestalih zahteva za snižavanjem stope obaveznih rezervi, do čega još nije došlo. U prvom redu predstavnici privrednika su izlazili sa zahtevom da se smanji stopa obaveznih rezervi, što bi po njihovom ubeđenju, preko mehanizma šireg manevarskog prostora poslovnih banaka, dovelo do povećanja plasmana u privredu. Sa druge strane, iako je istina da bi smanjenje ove stope omogućilo bankama da raspolažu većim delom aktive, ne postoji apsolutno nijedna garancija da bi one taj prostor zaista i iskoristile za povećanje plasmana u privredu, a ne za neku drugu, atraktivniju, kamatonosnu aktivnost.

Kao rezultat ovih kretanja, dinar se nalazi pred izazovima. Ukoliko ne dođe do intenziviranja stranih investicija, koje su u 2011. premašile tek oko 1,5 – 2 mlrd EUR, jedini način da dinar zadrži sadašnju vrednost su dodatna zaduživanja. Sa druge strane, sve do sada je jedina nepoznata u ovoj jednačini bio dinar, dok će na drugoj strani kretanje evra u 2012. biti potpuno nepredvidljivo. Iz tog razloga je u ovom trenutku izuzetno nezahvalno prognozirati kretanje domaće valute u 2012.

U svim ovim uslovima, cene akcija na Beogradskoj berzi su verno odrazile privredni ambijent. Od najviše vrednosti pokazatelja Belex line i Belex 15 krajem maja (dok je postojala vera u privredni oporavak), ovi indeksi su u slobodnom padu. Istina, berzanski pesimizam nije posledica samo domaćih faktora – najoštriji pad se desio početkom avgusta, u vreme kada se strahovalo od smanjenja američkog kreditnog rejtinga. U narednoj godini, ukoliko ne dođe do privrednog rasta, ili makar njegove najave, ovaj pesimistični trend neće biti preokrenut. Eventualno uključenje akcija "Telekoma" bi imalo jednokratni pozitivni efekat na trgovanje, ali rast berzanskog indeksa proistekao iz tog izvora ne bi ukazivao na dubinsko poboljšanje domaće privrede.

Konačno, u decembru 2011. je došlo do zastoja u evropskim integracijama. Bez želje da se upustimo u političku analizu, odlaganje dodeljivanja statusa kandidata će imati ekonomske posledice. Čak i zakasnelo dodeljivanje statusa kandidata u martu 2012, moglo bi imati pozitivne efekte, pre svega na strane investicije. Ekonomska literatura pokazuje da je dobijanje statusa kandidata okidač za masivniji priliv investicija, jer se takva zemlja percipira kao bezbednija i perspektivnija za ulaganje.

Marko Danon