Đorđe Bajilo, vlasnik biroa DBA Novi Sad - Specijalista za uživanje

Đorđe Bajilo

Od vremena antičkih grčkih termi ili rimskih kupatila, kroz vekove se razvijala i unapređivala ideja i tehnologija uživanja, dizajn i filozofija prostora, ali ono što oduvek predstavlja konstantu je da su ovi prostori namenjeni relaksaciji duha i tela, kroz tretmane vodom, toplotom, vazduhom, parom i dodirom, objašnjava arhitekta Đorđe Bajilo.

U proteklom periodu i kod nas je zabeležen određeni pomak u gradnji ili modernizaciji banjskih objekata i neverovatna ekspanzija velnes i fitnes centara i malih gradskih spa prostora.

Značajan pečat u tome utisnuo je i sagovornik "eKapije", mladi arhitekta iz Novog Sada, koji je potpisao nekoliko velikih projekata. Spa i velnes centar u Banji Junaković, sportski centar u Pančevu, luksuzni hotel sa velnes i spa centrom u Trebinju i teniski i spa centar "Bobar grupe" u Bijeljini, samo su neki od njih.

Interesovanje za tenis i fudbal, kao i pomenuti projekti, donekle su ga opredelili za kreiranje objekata za sport, rekreaciju i uživanje. DBA studio je, inače, od 2007. godine jedini sa ovih prostora član Svetske asocijacije za sportske i rekreativne objekte (IAKS), a Đorđe Bajilo, vlasnik studija, je učesnik programa UIA Sport & Leisure.

Neimari

U svet građevine ušao je kao dete. Prve igračke su mu bile bageri i kocke. Seća se da je kao dečak nedelju provodio sa ocem obilazeći novosadska gradilišta. Radeći fizičke poslove na jednom takvom, zaradio je prvi džeparac. Rastao je u porodici među šest neimara pa stoga i ne čudi što je kao životni poziv izabrao arhitekturu.

- Rođen sam u Novom Sadu, a odrastao na tadašnjem Bulevaru 23. oktobra, sadašnjem Bulevaru oslobođenja. Očeva porodica potiče sa Kupresa, a majčina je iz Bosanskog Petrovca. Moji roditelji su građevinci pa sam ja od malih nogu uključen u struku – kaže u razgovoru za "eKapiju" Đorđe Bajilo.

Njegov otac Dragomir Bajilo, decenijama unazad je prvi čovek "Budućnosti", najvećeg građevinskog preduzeća u Novom Sadu, a Đorđe se od malena borio sa slavom i teretom sina uspešnih roditelja.

Jedni su tvrdili da kroz život ide lakšim putem, kaže, a drugi su ga "saplitali" kako bi dokazali da ono prvo nije istina.

- Ono što jeste istina da me je otac vodio svake nedelje na obilazak gradilišta po Novom Sadu. Bilo mi je zanimljivo da pratim kako iz nedelje u nedelju zgrada raste, ali me je taj izvođački deo vremenom sve manje privlačio. Gledao sam projektante, čitav niz poznatih arhitekata iz Novog Sada, iz prikrajka, i njihova uloga na gradilištu je opredelila moj budući poziv. U Novom Sadu sam završio srednju građevinsku školu i Arhitektonski fakultet. U osnovnoj mi je bilo teško, u srednjoj lakše jer sam imao sjajno odeljenje. Na fakultetu sam zaista uživao i pronašao sebe, a svi koji me dobro poznaju znaju koliko sam ja želeo da budem arhitekta, a desetke iz stručnih predmeta potvrđuju moj izbor.

I prvi džeparac je vezan za građevinu. Želeći da veliki raspust između srednje škole i fakulteta učini dinamičnijim, Đorđeva mama je odlučila da svog sina zaposli na gradilištu ali jedne druge firme.

- Tih mesec dana napornog rada bilo je dovoljno da odlučim da ću fakultet sigurno završiti. Radio sam obične poslove, ravnopravno sa svim drugim radnicima. A od plate i prvog zarađenog džeparca kupio sam kožnu jaknu i kasetofon za polovnog juga – ponosno ističe naš sagovornik.

Od oca je nasledio tačnost i preciznost. Smatra da arhitektura nije neobavezna umetnost, već precizan inženjerski posao sa odmerenom ali neophodnom dozom kreacije. Stil koji neguju projektni biroi u Nemačkoj mu se čini kao nešto čemu bi stremio, sjajna arhitektura sa veoma jasnim uplivom inženjerstva, konstrukcije pre svega.

Od Barselone do Novog Sada

Barselona je bila jedan od mogućih izbora, arhitektonski div "Populous" ponuda koja se teško odbija, a Novi Sad konačna odluka.

Po završetku studija, a pre diplome, Đorđe Bajilo je dobio priliku da "se pokaže" u glavnom gardu Katalonije i to u oblasti urbanizma.

- Zaista je to bilo neprocenjivo iskustvo. Imao sam šansu i da dobijem posao i razmišljao sam da ostanem. Jedan od uslova je bio da naučim katalonski jezik, zbog čega sam odlučio da se ipak vratim u Novi Sad. Direktor preduzeća za urbanizam u mom rodnom gradu je čuo za moje prethodno iskustvo i pozvao me je da radim u toj firmi – seća se Bajilo, a divno vreme provedeno u novosadskoj firmi, između ostalog, pamti i po tome što je među zaposlenima bilo dvoje muškaraca arhitekata, a više od 50 dama.

Rad u takvoj firmi smatra privilegijom za svakog ko je rođeni Novosađanin a posebno za ljude iz struke tako da je ponosan što je bio član tog kolektiva 3,5 godine.

Prvi urbanistički projekti koji su mu povereni bili su gradska marina, vojna baza Majurska ada, novosadski kej.

- Ja sam uvek bio nekako dinamičan, možda i nestrpljiv. Rad u lokalnom javnom preduzeću je ulivao sigurnost, ali sam ipak žudeo za izazovima. Preko noći sam odlučio da pokrenem sopstveni projektantski biro, a studentski dom u Somboru je naš prvi veliki projekat. Radili smo i nekoliko stambenih objekata. Najznačajniji projekat, koji je usledio je svakako Spa i wellness centar u Banji Junaković. Sam objekat je osmišljen kao dopuna postojećih programa banje čijim bi funkcionisanjem sam kompleks dobio na atraktivnosti i predstavljao prvi moderan banjski centar na Balkanu, svakako i najveći.

Usledio je zatim projekat najsavremenijeg olimpijskog bazena u regionu. Planirano je da pančevački plivački centar bude završen do kraja 2013. godine i da košta oko 10 mil EUR. Objekat kao autori potpisuju arhitekte Aleksandar Spajić i Đorđe Bajilo sa velikim timom saradnika i inženjera raznih specijalnosti. Nosilac kompletnog projekta je "Mašinoprojekt Kopring" iz Beograda sa kojom i dalje ima sjajnu saradnju na mnogim projektima.

Naš sagovornik je ponosan i na projekte u Bosni i Hercegovini, što smatra kreativnim povratakom svojim korenima u Republici Srpskoj. Na nekoliko stotina metara od pešačke zone, starog grada Trebinja i nadaleko po lepoti čuvenog Trga pod platanima biće izgrađen velelepni hotel na 7.500 kvadrata.

- Za istog investitora, "Bobar grupaciju", uradili smo i projekat sportskog centra sa teniskim terenima, velikim spa centrom, apartmanima, bazenom, koji se gradi nedaleko od Bijeljine – kaže naš sagovornik i dodaje da su uradili i idejni projekat stadiona Baku u Azerbejdžanu.

Svi svetski stadioni

Na pitanje da li navija za "Zvezdu" ili "Partizan" odgovara – isključivo za Vojvodinu. Što zbog ljubavi prema fudbalu, što zbog istraživanja arhitektonskih rešenja. Đorđe Bajilo bio je na više od 100 stadiona u celom svetu, a gledao je oko 50 utakmica dok je diplomski rad bio projekat Stadiona Vojvodine u Novom Sadu.

- Kad god idem u neki grad prvo odem na stadion. U oktobru sam gledao Borusiju Dortmund, između ostalog bio sam na konferenciji na Vembliju, posetio Nou Kamp, Žerlan, Lužniki, Meazzu.

Voli da izlazi, između zabavnjaka i narodnjaka bira i jedno i drugo. Ne pravi ni velike razlike između klubova, kafana i kafića. Pamti rekord kada je u kafeu u Madridu sedeo tri sata.

Uživa u Novom Sadu jer je lep grad po meri - dovoljno mali i dovoljno veliki. Po meri mu je i jedna vinarija u strogom centru Sremskih Karlovaca. Lagum iz 1864. godine, svojevremeno zadružni podrum, je pretvoren u arhitektonsko remek delo, koje potpisuje DBA Novi Sad.

Marija Kambić