Harald Michael Kube

Poljoprivreda će i dalje biti najznačajniji oslonac srpske ekonomije i kao takva zaslužuje apsolutnu pažnju i ulaganja – ocenjuje Harald Kube, direktor nemačkog BASF-a u Srbiji, najveće hemijske kompanije na svetu koja svoju poslovnicu u našoj zemlji ima već dve decenije.

Sagovornik "Magazina Biznis", Harald Kube je inženjer poljoprivrede, ima veliko internacionalno iskustvo i kao vrstan stručnjak tvrdi da je logično, i veoma značajno, da Srbija postane još veći izvoznik poljoprivrednih proizvoda. To se i može očekivati, sudeći po većem korišćenju hemijskih proizvoda za zaštitu bilja. Posmatrano iz ugla BASF-a, to znači još bolje poslovanje u Srbiji, a podaci o uspešnoj godini dolaze i iz ostalih delova sveta.

Kompanija BASF, kao najveća hemijska kompanija na svetu, u prvoj polovini ove godine zabeležila je rast proizvodnje, prometa i prihoda, uprkos brojnim ekonomskim problemima sa kojima se susreću mnoge evropske i svetske ekonomije. Kako je u tome prošao ogranak u Srbiji? Kakvi su rezultati?

– Tokom prva tri kvartala 2011. godine, BASF Srbija povećala je prodaju za 13 odsto u odnosu na čitavu prethodnu godinu. Razlog ovakvog porasta prodaje leži u pozitivnom razvoju u poljoprivrednom sektoru zahvaljujući višim cenama poljoprivrednih proizvoda koje su mnoge proizvođače podstakle da više ulažu u kvalitetnije proizvode za zaštitu bilja. Prodaja BASF-ovog odeljenja pesticida u Srbiji povećana je za 50 procenata.

Koji su proizvodi BASF-a najtraženiji i kako iz tog ugla ocenjujete stanje u srpskoj poljoprivredi?

– Kao što je već pomenuto, razvoju poljoprivrede u Srbiji su u velikoj meri doprinele visoke cene poljoprivrednih proizvoda, uglavnom kukuruza, šećerne repe, soje i žitarica. Poljoprivreda u Srbiji ima značajan doprinos u BDP-u. Verujemo da ćemo u 2011. biti vodeći na tržištu zaštite bilja. Proizvodi koji su posebno doprineli našem uspehu su herbicid Pulsar za zaštitu soje i suncokreta, kao i naš novi proizvod Celebrity Plus za zaštitu kukuruza. U ključne proizvode iz našeg programa takođe spadaju i fungicidi za suzbijanje bolesti biljaka, pre svega Duett Ultra za zaštitu šećerne repe i žitarica. Po pitanju budućnosti ostajemo optimistični i nastavićemo da ulažemo u ljude i registraciju proizvoda.

Vi ste inženjer poljoprivrede i imate veliko profesionalno iskustvo – kako gledate na procene da je poljoprivreda velika šansa Srbije?

– Složio bih se da, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, poljoprivreda ima vodeću ulogu u srpskoj ekonomiji i društvu. U Nemačkoj je, na primer, učešće poljoprivrede u BDP-u manje od tri odsto. Međutim, kako se industrijska proizvodnja u Srbiji bude razvijala, tako će učešće poljoprivrede u BDP-u opadati. Ipak, Srbija će sve više postajati važan igrač i izvoznik poljoprivrednih proizvoda.

Koliko je za BASF važna državna politika prema sektoru poljoprivrede i kako bi trebalo da se naša država ponaša? Šta je dobro a šta loše u srpskoj politici poljoprivrede?

– To je ključno pitanje kako za BASF tako i za druge strane ulagače. Budući da je Srbija u ovom trenutku na putu usaglašavanja svojih zakona za zakonima EU, od resudnog je značaja da privatni sektor doprinese formiranju budućih regulativa u poljoprivredi Srbije. BASF ima veoma aktivnu ulogu u najvažnijim asocijacijama, kao što je Društvo za zaštitu bilja Srbije. Takođe, vrlo blisko sarađujemo sa Ministarstvom poljoprivrede i Privrednom komorom. Ono što nas najviše zanima jeste formiranje nacionalne referentne laboratorije
i usklađivanje procesa registracije pesticida sa evropskim standardima. Dok BASF daje potpuno transparentne toksikološke i eko-toksikološke podatke, to se u nacionalnoj industriji ne traži. Mi smatramo da to predstavlja rizik za potrošača.

Koje je nove proizvode BASF plasirao na srpsko tržište ove godine i zašto je to značajno?

– Jedan proizvod je već pomenut – to je Celebrity Plus za zaštitu kukuruza. On je za kratko vreme postao najtraženiji herbicid za ovaj usev zahvaljujući svom izvanrednom učinku. Najznačajnija inovacija na srpskom tržištu jeste naša tehnologija za suncokret pod imenom Clearfield. Ova tehnologija nije GMO i omogućava potpunu kontrolu korova u suncokretu a primenjuje se u fazi nicanja. Veoma dobro sarađujemo sa proizvođačima semena rezistentnih na naš herbicid Pulsar, te na taj način suzbijamo korov a da pri tom ne oštećujemo usev. Još jednom bih naglasio da je ovo nije tehnologija zasnovana na genetski modifikovanim organizmima, što je čini dostupnom i stavlja na raspolaganje poljoprivrednim proizvođačima i u zemljama Evropske unije i u onima koje nisu u njoj.

Kakvi su planovi BASF Srbija za narednih nekoliko godina? Da li se planira otvaranje nekog proizvodnog pogona u Srbiji? Ako ne – zašto?

– BASF će nastaviti da ulaže u nove proizvode i tehnologije poput onih već pomenutih. Imamo veoma blisku i uspešnu saradnju sa lokalnim partnerima i distributerima koji obavljaju lokalno formulisanje i prepakivanje. Istraživanje i razvoj jednog jedinog proizvoda za zaštitu bilja traje i do deset godina i košta više od 250 miliona evra. Od ogromnog je značaja da nove proizvode i tehnologije donesemo i u Srbiju. Naš najvažniji projekat jeste da lansiramo tehnologiju "AgCelence". Njen princip pojačava imuno-sistem biljaka i čini ih otpornijim na grad i sušu.

Sa kojim hemijskim kompanijama u Srbiji BASF ima najbolju saradnju i u kojim oblastima? Kakav je odnos sa, takođe nemačkom, kompanijom Henkel koja posluje u Srbiji?

– Mi imamo ključne partnere u Srbiji i voleo bih ovom prilikom da pomenem tri najznačajnija agropartnera. To su "Agroglobe", "Chemical Agrosava" i "Agromarket". U oblasti industrije "Beohemija" nam je jedan od najvećih, a sa "Henkelom" sarađujemo i u Srbiji i na međunarodnom nivou. Takođe, imamo i veoma dobru saradnju sa kompanijama "Dikem" i "Maxima" – rekao je Harald Kube u razgovoru za Magazin Biznis.

Đoković je najbolji ambasador Srbije

Šta za poslovanje BASF Srbija znače napori Srbije da se približi EU i postane članica?

– Po meni je to od izuzetnog značaja jer će Srbiju učiniti konkurentnijom na međunarodnom planu i proizvodima iz Srbije otvoriti vrata unosnih tržišta. Srpska ekonomija će rasti i uveren sam da će, u narednim godinama, Srbija postati glavni ekonomski i politički faktor u jugoistočnoj Evropi. U međunarodnoj areni, pozicije Srbije neverovatno su se popravile. Usput, izvanredni ambasador Srbije je svakako Novak Đoković, čiji sam i ja veliki obožavalac.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )