(Zorica Karanović)
Godinu i po svakodnevnog, napornog rada dr Zorice Karanović, glavne i odgovorne urednice Bazara, prethodilo je sažimanju velikog broja podataka u doktorsku tezu koja do najsitnijih detalja objašnjava položaj žena menadžera u tranzicionim procesima Srbije.
Da li zbog ozbiljnog pristupa i zahteva da se precizno odgovori na mnogobrojna anketna pitanja i intervjue, tek dr Karanović je pred sobom imala mukotrpan put da uopšte dođe do validnih odgovora i to iz najrespektabilnijih kompanija koje svojim imidžom i poslovanjem predstavljaju sliku savremenih radnih kolektiva. Više od 700 žena i muškaraca različitih starosnih grupa i nivoa obrazovanja svojim odgovorima predočili su sliku o položaju, pravima, razvoju karijere žena u modernom biznisu.
– Bilo je slučajeva da sam po šest meseci čekala odgovore, uz obrazloženje da nemaju vremena ili čak da ne žele svoje poslovanje da iznesu pred oči javnosti – kaže za "Magazin Biznis" dr Zorica Karanović.
– Događalo se da ljudi odbijaju učešće u anketi ili intervjuu zbog straha od šefa, bez obzira na zagarantovanu anonimnost i činjenicu da će se podaci koristiti isključivo u naučne svrhe. Uprkos svemu, beskrajno sam zahvalna svima, i učesnicima u istraživanju i onima koji su to odbili. Mnogobrojna pitanja u istraživanju donela su isto toliko odgovora koji su formirali sliku o položaju žena menadžera u aktuelnoj Srbiji. Ipak, jedan od generalnih zaključaka potvrđuje da su negativne posledice tranzicionih kretanja u Srbiji duboko zahvatile populaciju žena različitih starosnih dobi, obrazovnih i statusnih profila i da su žene dale neproporcionalno visok danak strukturnim promenama u društvu - kaže Karanović.
One su izložene većem riziku gubitka radnog mesta nego muškarci, smanjivanju plata, manjim primanjima za isti posao, konstantnom strahu od otkaza i uz sve to otežanom probijanju "staklenog plafona", odnosno nepisane mogućnosti da napreduju u poslovnoj hijerarhiji do najviših rukovodećih pozicija. Nije uteha, ali i u bogatim državama položaj žena nije bitno drugačiji. Prema podacima UNICEF-a, žene su platile veću cenu ekonomskih reformi u većini zemalja tranzicije ili onima koje su izašle iz te faze. Istraživanja pokazuju da su od 26 miliona ljudi koji su izgubili posao u tranziciji, čak 14 miliona bile žene. I to u mnogim zemljama koje su bile lideri ekonomskih reformi, poput Mađarske, Poljske, Rusije.
– Potvrđeno je, takođe, da su ženama u Srbiji teško dostupne menadžerske i preduzetničke funkcije – najeksplicitniji je zaključak različitih istraživanja o zastupljenosti
žena na visoko odgovornim poslovima - navodi dr Karanović.
Takav stav potkrepljuju i "surovi" statistički parametri koji pokazuju da je, na primer, 2002. godine svega 25,2% žena obavljalo direktorske poslove, za razliku od 74,8% muškaraca koji su se nalazili na istim pozicijama. Ni podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2004. ne govore o značajnijem povećanju procenta žena na pozicijama menadžera, funkcionera i rukovodilaca (26,8 prema 73,2%). Sva istraživanja su potvrdila da se urođene biološke karakteristike često smatraju krunskim faktorom uticaja na rodne razlike, odnosno na neravnopravan položaj žena u odnosu na muškarce i to kada je reč o statusu, prestižu i moći.
– Upravo na pitanje razlike pola i roda ukazali su ženski pokreti još 70-ih godina prošlog veka koji su nastojali da objasne pojavu i opstanak rodnih matrica identiteta koje su se u savremenom društvu zadržale i danas – ističe sagovornica "Magazina Biznis".
– Iako je u praksi demantovana osnovanost stanovišta o "biološkim razlikama" između polova, hormonima, hromozomima, genetici i veličini mozga, kao uzročnicima rodnih nejednakosti, zagovornici teorije o "prirodnim razlikama" ističu da je podela rada između
muškaraca i žena biološki određena. Da je podela na "muške" i "ženske" obaveze još aktuelna potvrđuje činjenica da je rad u tzv. "trećoj smeni", neplaćen i nevidljiv kućni rad, mesto na kojem veliki broj žena uglavnom "ispunjava" značajan deo svog slobodnog vremena.
Ovakav angažman smatra se "normalnim i prirodnim" ženskim obavezama, nezavisnim od pomeranja žena na vertikalnoj društvenoj lestvici. Ženama u savremenom društvu danas je, uz pomoć tehničkih aparata, olakšano obavljanje kućnih obaveza, ali je suština vrednovanja ove vrste rada slabo promenjena.
Kada je reč o šansama za zapošljavanje u Srbiji, muškarci starosne dobi od 30 do 39 godina češće se zapošljavaju nego žene (70,5% pripadnika jačeg pola prema 54,4% žena) i češće se nalaze na pozicijama poslodavca. Ovakav neravnopravni pristup žena radnim mestima i funkcijama, posebno onima koje koncentrišu odgovornost, vlast i uticaj, direktno se odražava na njihov nepovoljan ekonomski i ukupni položaj, budući da statistika ukazuje da su žene manje plaćene od muškaraca, čak i kada obavljaju istu vrstu posla. U brojkama se vidi da su u Srbiji septembra 2005. godine žene zarađivale 25.624 dinara mesečno, a muškarci 27.645 dinara. Godinu dana kasnije zarade su se nešto povećale, ali je odnos ostao isti, 31.204 dinara za žene i 33.453 dinara za njihove kolege.
– Kada je reč o položaju u hijerarhiji preduzeća, utvrđeno je da je 2006. godine svega 14,3% žena u Srbiji, naspram 85,7% muškaraca bilo na mestu predsednika upravnog odbora AD, dok je 22,2% žena, a 77,8% muškaraca obavljalo funkciju člana upravnog odbora AD. Takođe, broj žena na mestu zakonodavaca, vladinih funkcionera i rukovodilaca lokalne uprave daleko je manji od broja muškaraca na istim funkcijama – ističe dr Zorica Karanović.
Sagovornica "Magazina Biznis" tvrdi da, uprkos formalno-pravnim izjednačavanjima sa muškarcima, veliki broj žena u praksi ne uspeva da ostvari svoje pravo na jednakost. Uticaj patrijarhalnih obrazaca rodnih vrednovanja i dalje otežava ženama da budu prihvaćene jednako sposobnim za obavljanje profesionalnih dužnosti kao muškarci, što dodatno pojačava prevladavanje diskriminatorskog "seksističkog" rakursa posmatranja. Istina je da nije lako osnovati preduzeće na ovim prostorima i u ovo vreme. Mnogobrojne prepreke koje stoje pred budućim vlasnicima firmi čini se da su još veće kada je reč o ženama, potencijalnim vlasnicama i menadžerkama manjih ili većih kompanija. Prema podacima Agencije za privredne registre iz novembra 2006. žene su vlasnice 20% firmi u Srbiji. Ukoliko se, međutim, od ovog procenta oduzmu žene koje su u statusu formalnog vlasnika, a obuhvate one koje su vlasnice ili imaju udeo u vlasništvu firme u kojoj obavljaju i menadžerske funkcije, dolazi se do podatka da imamo 6.700 ženskih preduzeća koja zapošljavaju do 50 ljudi i 27 registrovanih ženskih preduzeća sa više od 50 radnika.
Dr Zorica Karanović smatra da, uprkos svim otežavajućim okolnostima, uspeh žena koje su probile "stakleni plafon" trostruko je dragoceniji od muškog napredovanja u profesionalnoj hijerarhiji. One su podnele mnogo više žrtava, odricanja, napora, veće naprezanje mozga i mnogo više radile da bi se dokazale.
Manje šanse
Prema podacima "Ženskog centra za ljudska prava" jedna od posledica privatizacije jeste i to da su žene prve koje gube radna mesta, posebno one na visokim pozicijama do kojih je i ovako sporije i teže doći nego kada su u pitanju muškarci. Najveći broj žena zaposlen je u sektoru usluga i industriji, gde su plate niže. Žene, takođe, masovno rade "na crno" i to na poslovima gde im ne teče radni staž i gde nemaju zdravstveno osiguranje. Da takva praksa, ipak, nije "domaći izum" potvrđuju podaci iz Evropske unije, gde žene imaju za 15% manje zarade od muškaraca istih kvalifikacija i zauzimaju samo 30% upravljačkih radnih mesta.
Najbogatije žene sveta
Prema magazinu "Forbs" 2008. godine najbogatija žena sveta bila je Lilijana Betenkort, šefica "Loreala", sa imovinom od 22,9 mlrd USD. Za njom sledi Kristi Volton ("Walmart"), Alis Volton (ista kompanija), Abigejl Džonson (finansije), Žaklin Mars ("Mars"), Birgit Rausing (manufaktura), Suzan Klaten (farmacija), An Koks Čejmbers (mediji), Iris Fontbona (rudnici). Na začelju ove liste svrstana je Marija Šefler sa prihodom od 8,5 mlrd USD iz svoje manufakture.
Najmoćnije
"Forbs" je, takođe 2008. godine sastavio listu najmoćnijih žena sveta. Ubedljivo na prvom mestu je nemačka kancelarka Angela Merkel, za njom sledi Šila Bler, predsednica Federalnog osiguranja depozita SAD, Indra K. Nuji, predsednica "Pepsija", Endžela Brejli, predsednica i izvršna direktorka kompanije "Wellpoint" (SAD), zatim Sintija Kerol (rudarski gigant "Angloamerican", Velika Britanija), Ajrin Rozenfeld "Kraft Foods" (SAD), Kondoliza Rajs, tadašnja državna sekretarka SAD, Ho Čing, izvršna direktorka "Temasek holdinga" i supruga premijera Singapura. Poslednje dve pozicije zauzele su An Lovenžon, izvršna direktorka "Areve" iz Francuske, i En Malkahi, predsednica i izvršna direktorka korporacije "Xerox" iz SAD.
Proporcija
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 2002. godine među zakonodavcima u Srbiji bilo je 20,5% žena, a 79,5% muškaraca. Od svih vladinih funkcionera 30,3% bile su žene, a 69,7% muškarci. Funkciju direktora i izvršnog rukovodioca obavljalo je 25,2% žena, a 74,8% muškaraca. Rukovodilaca privrednih sektora bilo je 28,1% među ženama, a 71,9% muškaraca. Među menadžerima malih preduzeća 30% bile su žene, a 70% muškarci.
Naučna zvanja
Između 1991. i 2002. godine u Srbiji je nešto povećan broj građana sa visokim akademskim zvanjima. Tako je 1991. godine 29,4% žena imalo magisterijum, a 70,6% njihovih kolega. Deceniju kasnije broj žena magistara nauka bio je 32,6%, a muškaraca 64,4%. Kada je reč o zvanju doktora nauka 1991. imali smo 25,8% žena, a 74,2% muškaraca. Godine 2002. Srbija je među svojim akademcima s najvišim zvanjima imala 30,4% žena i 69,6% muškaraca.
Teškoće
U pokušaju da osnuju sopstveno preduzeće žene nailaze na mnogo češće prepreke nego muškarci. Najveći broj žena koje su odlučile da se otisnu u vode privatnog biznisa kaže da su najveća teškoća visoki porezi i dažbine (87,1%). Zatim imaju primedbe na rizike privatnog preduzetništva (79,2%), uticaj balkanskog mentaliteta (61,5%), nedostatak samopouzdanja (49% ispitanica) i najzad, problem su im teškoće usklađivanja porodičnih i poslovnih obaveza (49%).
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )
| 
| 
