Paolo Tosaki, šef Ekonomskog odeljenja Ambasade Italije u Beogradu - Odlično sarađujemo, čak i u vreme krize

Paolo Toski

Italijani su najveći kupci srpske robe, bez obzira na to što se svet suočava sa novim talasom ekonomske nestabilnosti. Vaš izvoz u Italiju veći je nego u istom periodu prošle godine, kaže Paolo Toski, šef ekonomskog odeljenja Italijanske ambasade, na početku razgovora za Magazin Biznis.

– Tokom skorašnje dvodnevne posete Paola Romanija, italijanskog ministra za ekonomski razvoj Italije, razmatrano je koliko su jaki naši ekonomski odnosi, čak i u trenutku globalne ekonomske nestabilnosti. Italija veruje u mogućnost saradnje sa Srbijom. Podatak da je naša spoljnotrgovinska razmena u prvih sedam meseci za 23 odsto veća nego lane je veoma ohrabrujući.

Šta je kumovalo tom rastu?

– Postoji nekoliko razloga, naravno. Ali, bitno je da naše kompanije nisu obeshrabrene onim što se dešava na globalnom tržištu. Kompanije, poput banke Intesa, kompanije "Benetton", "Fiat", ali i mala i srednja preduzeća u ovom slučaju imaju nešto zajedničko. Povećali su svoje poslovne aktivnosti i to tako što su prilike za ulaganja tražili gledajući prema tržištima u razvoju.

Srbija je jedno od njih?

– Srbija je jedno od najvažnijih tržišta u razvoju u ovom trenutku. Ove kompanije vide Srbiju kao strateško tržište za razvoj i rast, kako u ovom regionu, tako i izvan njega. Kompanije u nesrećnim okolnostima moraju da se uvećavaju kako bi bile sposobne da ostanu na tržištu i budu konkurentne za ovdašnje potrošače. Ali i da bi bile sposobne da zaposle nove ljude. U ovom slučaju su ih nesrećne okolnosti na globalnom tržištu motivisale da traže nove solucije za razvoj.

Italija trenutno ima neke probleme, pa je i srpski ministar ekonomije istakao kako postoji opasnost da se zbog pada tražnje izvoz srpske robe u vašu zemlju smanji?

– Jasno je da je kriza uticala na trgovinske tokove. Ali, statistički podaci u prvih sedam meseci su ohrabrujući.

A šta očekujete da će se dogoditi do kraja ove godine?

– Mislim da ćemo oboriti sve dosadašnje rekorde. Jer, očekujemo da trgovinska razmena do kraja godine dostigne tri milijarde dolara, što je više nego ikad. Napominjem, da se sve to događa u vreme krize. Što samo pokazuje koliko dobro bismo sarađivali da ekonomske vode nisu uzburkane, već mirne i čiste. Što će se, nadam se, uskoro i dogoditi.

Znači, trenutno ne vidite nikakve rizike?

– Ne bih to tako rekao. Zapravo, globalno gledano, ovo je nezgodan trenutak, ali čak i u nesrećna vremena naše ekonomije imaju jake i dobre razloge da sarađuju.

Šta je sa našim zajedničkim projektom? Hoće li ova kriza uticati na planove kompanije "Fiat" u Srbiji?

– Planovi kompanije "Fiat" u Srbiji su vrlo dobro poznati, jer su javni i svima dostupni. Znamo da je njihov cilj da uskoro predstave novi model automobila, što znači da je sve u skladu sa planom. Taj raspored je napravljen još pre nekoliko godina i poštuje se. Investicija je vrlo značajna i velika i zato pozivam sve zainteresovane da posete Kragujevac kako bi shvatili koliko je veliki uticaj ovog ulaganja u tom regionu.

A koji sektori su sada najosetljiviji? Šta vidite kao izazov u saradnji?

– Iskreno, više bih voleo da umesto ekonomskih slabosti gledamo u potencijale. Na primer, poljoprivreda je vrlo važna za italijanske investitore i tu postoji mnogo potencijala za rast.

Ali, zasad nismo mogli da vidimo značajne italijanske investicije u toj oblasti?

– Tako je. To je sektor koji je patio mnogo više od drugih, tokom ovih globalnih nestabilnosti. Uprkos tome, potencijal za rast i razvoj poljoprivrede u Srbiji je ogroman. Mislim da ćemo biti svedoci tog razvoja uskoro.

Taj sektor u Srbiji tek treba da se reformiše. Takođe, kuburimo i sa navodnjavanjem i odvodnjavanjem. Čak i uprkos činjenici da je Svetska banka odobrila zajam za tu namenu, novac dugo nismo povlačili...

– Povećanje konkurentnosti je važno, ne samo za poljoprivredu, već za sve sektore bez izuzetka. Bitno je da se ide ka tom cilju.

Na listi Svetskog ekonomskog foruma Srbija je loše rangirana kada je o konkurentnosti reč...

– Čini mi se da je taj problem trenutno u centru pažnje ove vlade. A konkurentnost može da se poveća tako što će se posebna pažnja usmeriti na istraživanje i razvoj, zatim na obrazovanje. Takođe, treba nastaviti i sa poboljšanjem infrastrukture, ali i sa otvaranjem tržišta za međunarodnu konkurenciju. Ponekad to nije lako, jer sa otvaranjem tržišta moguće je da neka domaća proizvodnja pati, ali srednjoročno i dugoročno gledano – koristi mogu da budu ogromne. To je ključni prioritet – otvaranje tržišta za strane igrače.

U jednom od svojih izveštaja spomenuli te inflaciju i kurs kao ključne ekonomske probleme kada je o prošloj godini reč. Šta idite kao izazov u ovoj godini?

– Mislim da je predvidivost poslovanja jedan od najvažnijih uslova za biznis.

Od srpskih privrednika vrlo često može da se čuje da je ovde gotovo nemoguće predvideti poslovanje...

– Srpska vlada je napravila jedan vrlo važan korak kada je reč o predvidivosti poslovanja. Ohrabrujuće je to što je Srbija sa Međunarodnim monetarnim fondom postigla aranžman iz predostrožnosti, od milijardu evra. To je poslalo jasnu poruku međunarodnom tržištu da je ovoj vladi prioritet finansijska stabilnost, ali i nastavak reformi, kao i smanjenje javne potrošnje. Naravno, problem inflacije se ovde vrlo pažljivo prati i Narodna banka Srbije već je preduzela neke mere u tom pravcu, pa je referentna kamatna stopa blago smanjena. Što znači da ova zemlja radi sve što je u njenoj moći da poveća domaću tražnju, kako bi se na početku sledeće godine dostigao projektovani nivo inflacije koji nije veći od šest odsto.

Loša vest iz pregovora sa MMF-om je smanjena procena ekonomskog rasta sa tri na dva odsto za ovu godinu?

– Ne bih rekao da je to rezultat pregovora sa fondom. To je samo posledica ekonomske realnosti na međunarodnom tržištu.

Jedno od najvećih dostignuća prethodnog programa sa fondom su fiskalna pravila uneta u Zakon o budžetskom sistemu. Verujete li da će ih srpska vlada dosledno primenjivati u predizbornoj godini?

– Mislim da je ključno da se svaki dogovor ispoštuje. U ovom slučaju to nije pitanje novca. Jer, aranžman iz predostrožnosti ne podrazumeva nužno dodatno zaduživanje zemlje. U tom smislu, mislim da je vaša vlada napravila dobar korak. Uvek je izazov ostati u planiranim okvirima. Ali i premijer Mirko Cvetković i italijanski ministar Paolo Romani su tokom sastanka detaljno razmatrali probleme u okviru evrozone, ali i izvan nje. Italija, kao jedan od osnivača Evropske unije, vidi koliko su kompleksni izazovi sa kojima se suočavamo. Čak i kad postanete član EU, ispit nikad nije položen zauvek – rekao je Paolo Toski u razgovoru za Magazin Biznis.

Zaposlili smo 18.000 ljudi

Ako su eksperti Svetske banke i MMF-a istakli da kriza nije gotova sve dok broj zaposlenih ne počne da raste, kako u ovom trenutku otvoriti nova radna mesta?

– Kada je o Srbiji reč, Italija je tu dala svoj doprinos. U italijanskim kompanijama zaposleno je oko 18.000 ljudi. To pokazuje koliko je važno privući strane direktne investicije. Posebna pažnja je trenutno usmerena na tekstilnu industriju i to u nerazvijenijim krajevima Srbije, gde je tržište rada vrlo osetljivo. U tom sektoru je prisustvo italijanskih firmi značajno. Počevši od kompanije "Benetton", "Golden lady", "Calzedonia","Pompea"... To je sektor za koji su Italijani vrlo zainteresovani i u kome će, čini mi se, doći do povećanja broja zaposlenih.

Nove investicije

Možete li možda da najavite neke nove italijanske investicije u Srbiji?

– Ono što je trenutno na stolu jeste potencijalna investicija kompanije "Danieli", lidera u razvoju tehnologije i opreme u proizvodnji čelika. Ali to sve zavisi od pregovaračkog procesa koji je u toku. Takođe, veliki potencijali za ulaganje postoje i u sektoru energetike. Veoma smo blizu zaključenja saradnje kad je reč o izgradnji mini hidroelektrana, i taj dogovor u najvećoj meri zavisi od sposobnosti Srbije da primeni evropske standarde u ovoj oblasti. Reč je o usvajanju nekih zakona i o otvaranju tržišta za stranu konkurenciju. Naravno, da je za usvajanje tih standarda potrebno vreme. Ali, sada je taj trenutak, nemamo više vremena za gubljenje.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )