Stilovi vođstva ne isprobavaju se poput odela, pri čemu se izabere ono koje najviše odgovara, već ih treba usvajati prema određenim zahtevima situacije, potrebama i izazovima kompanije.

Daniel Goleman, koji je popularizovao pojam emocionalne inteligencije, opisuje šest različitih stilova liderstva.

Vizionarski stil je najprikladniji kada je firmi ili organizaciji potreban novi smer jer je njegov cilj pokretanje ljudi prema novim i zajedničkim snovima. Vizionarske vođe ističu kuda grupa treba da ide, ali ne i način na koji će doći do tamo, čime zaposlenima ostavljaju prostor za inovacije, eksperimente i proračunate rizike.

Trenerski stil neguje jedan-na-jedan princip usmeravajući se na razvoj individualaca, pokazujući im kako da poboljšaju svoj rad i pomažu im u povezivanju svojih postignuća. Trenerski rad daje najbolje rezultate sa zaposlenima koji pokazuju inicijativu i teže profesionalnom razvoju i usavršavanju.

Povzujući stil naglašava važnost timskog rada i stvara harmoniju u grupi međusobno povezujući ljude. Taj pristup je posebno koristan kad se nastoji da se poveća harmonija tima, podigne moral, poboljša komunikacija ili popravi narušeno poverenje u kompaniju.

Demokratski stil naglasak stavlja na znanja i veštine zaposlenih i stvara grupnu privrženost zajedničkim postignućima. Najbolje deluje kada je smer kretanja organizacije nejasan, pri čemu lider treba da izvuče kolektivnu mudrost grupe.

U standardizovanom stilu lider postavlja visoke standarde rada. Svim snagama nastoji da radi bolje i brže i to očekuje od svih. Takav stil treba retko koristiti jer srozava moral, a zaposleni se osećaju kao da nisu uspeli. Takvi stilovi vođenja često kvare radno okružje.

Direktni stil je klasičan model vojnog stila vođstva, koji se verovatno najčešće koristi, a pritom najmanje daje rezultate. Retko uključuje pohvale i učestalo upućuje kritike, slama moral i zadovoljstvo radom.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet od Business.hr)