Priručnik za proizvodnju borovnice za svežu upotrebu - Zaštita od štetočina i bolesti

Borovnica je osetljiva na mnoge insekte i bolesti. Mnoge od ovih štetočina mogu se kontrolisati, ili se njihova zastupljenost može svesti na minimum kroz adekvatnu negu i primenu agrotehničkih mera u zasadu. Održavanje ispravnog zadravstvenog statusa sadnica, snabdevenost vodom, kao i provetravanje i zaštita od korova, u cilju minimiziranja zastupljenosti domaćina bolesti, doprineće smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Suzbijanje štetočina lakše je ako je žbun proređeniji. Pritom, izbor otpornih sorti i adekvatna upotreba pesticida, u cilju zaustavljanja širenja pojave štetočine koja se suzbija, takođe pozitivno utiče na njenu zastupljenost. Međutim, kada se prilikom pregleda zasada utvrdi da će gubici u prinosima preći prihvatljive granice hemijski pesticidi pružaju najbolju zaštitu i zadovoljavaju potrebe svakog tržišta.

Insekti štetočine

Eriofidna grinja (Acalitus vaccinii) je veoma sitna, beličasta grinja, izduženo-kupastog oblika. Osam nožica grupisano je blizu glave na proširenom kraju tela. Da bi se grinja jasno videla mora se koristiti lupa. Pupoljci koje ova grinja napadne imaju crvenkastu boju i gruba ispupčenja na spoljnoj strani listića pupoljaka. Tokom čitave sezone, ove grinje se mogu naći u svim stadijumima razvoja, i uglavnom se zadržavaju na populjcima i cvetovima. Ova grinja hrani se tkivom i listićima pupoljaka, što dovodi do sušenja i deformisanja cvetova, koji ili ne mogu da zametnu plod ili obrazuju plod neravne površine. Sadnice treba pregledati u septembru, pre nego što se novi pupoljci u potpunosti formiraju. Kontrola ove pojave može se vršiti orezivanjem zaraženih izdanaka, dok se u izvesnom stepenu može suzbiti i primenom hemijskih sredstava, odnosno prskanjem nakon berbe mešavinom Tiodana sa 70-second superior oil. Postupak treba ponoviti posle dve sedmice.

Male zimske grinje (Operophtera brumata) mogu izazvati ozbiljnu defolijaciju, a može se
naći i kod drugih zastupljenih voćnih vrsta. Ženka, koja nema krila, uspuže se uz izdanak žbuna početkom zime, da bi u naprslinama kore izdanka izlegla jaja. Sićušne larve će se izleći početkom proleća, i nastaniti na nabubrelim pupoljcima. One se hrane pupoljcima, i tako ih uništavaju. Kasnije se premeštaju na listove, gde se hrane, a njih obmotavaju svilenkastim nitima.

U ovom stadijumu razvoja, one su zelene boje, sa jedva vidljivom prugom sa bočne strane. Sredinom leta padaju ne zemlju gde, ispod biljnih ostataka, prelaze u stadijum lutke. Štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Za suzbijanje ove štetočine, početkom proleća, važno je pregledati pupoljke borovnice i proveriti da li u njima ima sićušnih crva. Prskanjem odraslih insekata, krajem jeseni ili početkom proleća, može se donekle suzbiti ova štetočina. Za suzbijanje insekata iz roda Lepidoptera efikasni su preparati na bazi Bacillus thuringiensis (BT) - malation, karbaril, azinfos-metil, piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.

Crv borovnice - (Rhagoletis mendax) je veoma značajna štetočina koja je često u visokom stepenu zastupljena kod borovnice. Kod ubranih plodova nivo tolerancije je nula. Ova štetočina prezimi u zemlji ispod žbuna kao sićušna (3 mm), mrko-žuta čahurasta forma.

Početkom leta počinju da se pojavljuju leptiri srednje veličine,što se nastavlja tokom čitavog leta. Telo im je crne i tamno mrke boje, a na krilima, koja imaju po jedno sa obe strane, uočljive su crne pruge. Jaja polažu ispod pokožice zrelih bobica, ili bobica koje sazrezvaju, 7 do 10 dana po izlasku ženke. Larve se izlegu kroz nedelju dana, a hrane se bobicom, i mogu se uočiti samo ukoliko im se veličina poveća. Lepljive kartonske trake sa amonijum-acetatom mogu se koristiti za monitoring, a prag zastupljenosti je 1 odrastao insekt. Hemijska sredstva za suzbijanje ove štetočine su malation, karbaril, azinfos-metil, piretrin i fosmet.

Smotavac ploda borovnice (Argyrotaenia velutinana, Choristoneura rosaceana) koristi terminalne listove za zaštitu larvi, obmotavajući ih svilenkastim nitima. Na isti način može obmotati i cvetove i plodove. Ove štetočine mogu zaraziti obrane plodove, naročito one koji su mehanizovano obrani. Za monitoring se mogu koristiti feromonske klopke, a prag zastupljenosti je 1 larva na 100 lisnih izdanaka. Kontrola uključuje koriščenje preparata na bazi Bacillus thuringiensis (BT) - malation, karbaril, piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.

Lisni miner (Gracilaria vacciniella) hrani se među slojevima listova, a tuneli koje ostavlja za sobom vidljivi su na donjoj strani listova. U kasnijim stadijumima razvoja, štetočina izlazi iz sićušnih tunela, i čitav list savija i vezuje u trouglastu formu. Odrasla larva pada na zemlju, gde se pretvara u lutku, i postaje odrasli insekt. Parazitska osa, Apanteles ornigis, može u velikoj meri uništiti ovaj insekt. Visoka zastupljenost ove štetočine može se tolerisati, uz neznatne gubitke, ali će prilikom berbe listovi ‘zavezani’ kao što je opisano pasti na zemlju i prouzrokovati zaraženost.

Preporučuje se da se u zasadima u kojima je berba mehanizovana prskanje hemijskim preparatima više puta ponovi, nakon što se uoči pojava štetočine. Za suzbijanje se može koristiti čitava paleta preparata, kao što su azinfos-metil, tebufenoksizid, fosmet, metomil ili spinozad. Na parcelama na kojima se berba obavlja ručno može se tolerisati pojava većeg broja ove štetočine. Gusenice koje se hrane listom (Hyphantria cunea, Datana sp., Malacasoma) hrane se na lišću borovnice.

Neke od njih hrane se u grupama, sa ili bez svilenkastog zastora, i mogu da prouzrokuju potpun gubitak lisne mase na čitavim žbunovima. Ako ih tokom perioda cvetanja ima u velikom broju, samo su insekticidi bazirani na bakteriji Bacillus thuringiensis (BT) efikasni za suzbijanje. Kod manje zastupljenost štetočine, za kontrolu je dovoljno obaviti rezidbu i sagoreti svilenkaste forme. Kasnije, u toku vegetacije, za suzbijanje insekata iz roda Lepidoptera mogu da posluže preparati kao što su malation, karbaril, azinfos-metil, piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.

Vaši (Illionia pepperi, Myzus persicae, Fimbriaphis fimbriata) se najčešće mogu naći na donjoj strani mladog i sočnog lišća, kao i na mladim vrhovima izdanaka. Odrastao insekt može da razvije više generacija godišnje, pri čemu se brojne populacije insekta pojavljuju sredinom leta. Oštećenja koja uzrokuju vaši često su usko povezana sa prenošenjem virusnih i oboljenja koja liče na virusna. One takođe mogu da budu uzrok zaraženosti kod plodova obranih mehanizovano. U slučajevima pojave značajne opasnosti od virusa ili velikog broja ovih štetočina, pre berbe treba pristupiti tretiranju zasada metomilom ili malationom.

Osa galica borovnice (Hemadas nubilipennis) obrazuje velika okruglasta zadebljanja na mladim izdancima, obično pri terminalnim izdancima. Sićušna osa, koja ne leti, pojavljuje se početkom leta, uspuže se uz mladi izdanak, gde će položiti jaja. Na tom mestu se obrazuje guka. Zaraženost je obično lokalne prirode, ali se može proširiti i, naročito u mladim zasadima, prouzrokovati probleme. Kontrola se najbolje obezbeđuje rezidbom i sagorevanjem zadebljanja na mladim izdancima, u jesen, pošto lišće opadne, kao i odstranjivanjemsasušenih vrhova tokom vegetacije.

Insekti koji napadaju listiće pupoljaka (Diaspidiotus ancylus, Lecanium sp.) hrane se grančicama, i mogu nepovoljno uticati na bujnost sadnice. U rano proleće, na listićima pupoljaka na grančicama se može uočiti veliki broj ženki ovih insekata. Adekvatnom rezidbom umanjuje se verovatnoća ove pojave. Prskanjem dormantnim uljanim preparatom početkom proleća, u vreme bubrenja pupoljaka, obezbedjuje se kontrola ovih štetočina. Za efikasnu kontrolu neophodno je dobro poprskati zasad.

"Dogwood borer" (Synanthedon scitula) je sićušni leptir, najčešće crne boje, sa tankim žutim prugama u predelu abdomena. Odrastao insekt polaže jaja na izdancima tokom juna i jula, a larve se izležu ispod kore izdanka, na mestima orezivanja, ili na drugim pukotinama na izdanku. Hrane se mladim izdancima, što može da prouzrokuje sušenje mladih delova izdanaka, i dovede do slabljenja čitavih izdanaka koji se, usled vetra, obilnijeg roda ili usled mehanizovane berbe mogu polomiti. Feromonske klopke se mogu koristiti za monitoring ovih insekata, a preparati kojima se eliminišu insekti iz roda Lepidoptera su malation, karbaril, azinfos-metil, piretrin, fosmet, spinosad i tebufenoksizid.

Svrdlaš izdanka borovnice (Oberea myops) uzrokuje dve vrste oštećenja. Početkom leta, prvih 7 do 10 cm postojećeg prirasta može se osušiti i propasti. Ova pojava može se dogoditi kako na zrelim granama, koje se brzo razvijaju, tako i na manjim granama. Pregledom mladih izdanaka mogu se uočiti nabori na rastojanju od 1 cm, gde su jaja položena. Oštećenje koje je kasnije vidljivo odnosi se na sušenje čitavog izdanka.

Detaljnim ispitivanjem mogu se opaziti sićušna udubljenja na 7 do 10 cm, čitavom dužinom mladog izdanka, iz kojih vise paučinaste niti. Kada se izdanak raspori po dužini, u njemu se, na kraju kanala, može videti žućkasta, beznoga buba, dugačka 1 do 2 cm. Rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka na delu ispod insekta jedina je efikasna mera kontrole. Nematode se najefikasnije suzbijaju prikidanjem životnog ciklusa štetočine, ili fumigacijom, u vreme jesenje obrade zemljišta pred sadnju.

Ove mikroskopske crve teško je uočiti i kontrolisati. Nematode Xiphinema spp. (uzrokuje oštećenja na korenu), Pratylenchus spp. (uzrokuje lezije na korenu) i Paratrichodorus spp. (uzrokuje zadebljanja na korenu) negativno se odražavaju na bujnost biljke i njen životni vek. Na ove nematode naročito su osetljive mlade sadnice. U pogledu suzbijanja, veoma malo se može učiniti pošto se zasad već podigne. Dalje širenje nematoda može se zaustaviti iskopavanjem zaraženih sadnica sa korenovim sistemom i fumigacijom tog dela zemljišta. Površinski usevi, kao što su raž, engleska trava, sudanska trava i neven, mogu smanjiti zastupljenost nematoda.

Bolesti i uzročnici bolesti

Antraknoza (prouzrokovač Colletotrichum gleiosporioides) se uglavnom javlja u godinama
sa obilnim padavinama i toplim vremenom. Zaraženost bobica obično nije uočljiva, ali se može pojaviti bilo u kojoj fazi razvoja ploda. Oboljenja se javljaju tokom perioda cvetanja i kada je plod još uvek nezreo. Oboljenja su najuobičajenija na cvetnim vrhovima plodova. Tokom perioda sazrevanja, inficirana mesta postaju blago ulegnuta i naborana. U uslovima povišene vlažnosti, na tim mestima, razvija se sloj ružičastih, sluzavih spora.

Orezivanjem i uništavanjem sasušenih izdanaka u proleće umanjuje se pojava primarnih izazivača zaraze. Suzbijanje se može vršiti i hemijskim putem, rotiranjem različitih preparata, kao što su, na primer, azoksistrobin, mešavina ciprodinila i fludioksonila, ziram, piraklostrobin, mešavina kaptana i fenheksamida, mešavaina piraklostrobina i boskalida i hlorotalonil. Rotiranje različitih klasa preparata se naročito savetuje, kako bi se izbegla rezistentnost patogena.

Botritis (prouzrokovač Botrytis cinerea) Botrytis cinerea može da napadne cvetove i mlade grančice, u proleće, nekoliko dana nakon kišnog i maglovitog vremena, ali i zrele plodove, kasnije tokom sezone. Cvetovi i/ili mlade grane propadaju, poprimaju mrku boju, a prekriva ih mrka masa gljivičnih spora. Višak azota može da dovede to izraženog rasta
lisne mase, koja je osetljivija na oboljenje. Ovo oboljenje može se suzbiti tokom perioda bubrenja pupoljaka nanošenjem Kaptana, pre kretanja pupoljaka.

Ziram je efikasan u prvim fazama razvoja patogena, ali se kontrola bazirana samo na ovom preparatu ne preporučuje. U periodu kada pupoljci poprimaju ružičastu boju, mogu se primeniti dodatne mere kontrole preparatima fenheksamid, mešavina ciprodinila i fludioksonila, kaptan, mešavina kaptana i fenheksamida, iprodion, mešavina piraklostrobina i boskalida i fenbukonazol. Rotiranje različitih klasa preparata se naročito preporučuje, kako bi se izbegla rezistentnost patogena.

Monilinija (prouzrokovač Monilinia vacciniicorymbosi) uzrokuje pojavu pri kojoj mladi izdanci venu, poprimaju mrku boju i propadaju, a može se pogrešno zaključiti da su navedena oštećenja izazvana mrazom. Tkivo u osnovi cvetnih grozdova može izgledati vodenasto ili mrko. Kako se plod razvija, bobice iznikle iz obolelih cvetova poprimaju braon ili krem boju, klupčaju se u čvrstu čahuru i slobodno padaju sa žbuna.

Sledećeg proleća, iz začaurenih bobica pojavljuju se spore. Uz mere kontrole, preporučuje se tanjiranje zemljišta ispod samog žbuna, neposredno pred kretanje pupoljaka, da bi se sprečilo obrazovanje spora. Oboljenje se može i hemijski suzbiti višestrukim prskanjem hlorotalonilom, odnosno svakih 7 – 10 dana od pojave pupoljaka do vremena punog cvetanja. Alternativno, oboljenje se suzbija i primenom zirama, koji se nanosi na vrhove mladih pupoljaka, dva puta u intervalu od 7 dana.

Azoksistrobin takođe može biti efikasan u kontroli, ali ga ne treba primenjivati u blizini zasada sa jabukom, zbog njegove izražene fitotoksičnosti. Ostali efikasni preparati su kaptan, mešavina ciprodinila i fludioksonila, mešavina kaptana i fenheksamida, mešavina piraklostrobina i boskalida i fenbukonazol. Preporučuje se rotiranje različitih klasa hemijskih preparata, kako bi se izbegla rezistentnost patogena.

Plamenjača borovnice (Phomopsis vaccinii) dovodi do uvenuća i sušenja mladih izdanaka, od vrha ka žbunu. Srž biljke i mlade grane gube boju, a oboleli zreli izdanci mogu iznenada da uvenu i propadnu sredinom leta. Indikator oboljenja je propadanje individualnih izdanaka, dok čitava biljka izgleda zdravo. Da bi se sprečilo nastajanje oboljenja najbolje je izvršiti adekvane agrotehničke mere (da se izbegnu oštećenja od zimskih mrazeva), ukloniti sasušene izdanke i spaliti zaraženi ‘materijal’ po pojavi oboljenja. Prskanje krečnim sumporom u proleće, po izbijanju pupoljaka, redukovaće stepen pojave primarnih izazivača zaraze. Dve nedelje po nanošenju preparata ne treba
nanositi uljane preparate. Ziram i bakar-hidroksid takođe mogu donekle da obezbede kontrolu oboljenja u ranim fazama vegetacije.

Kasnije, tokom vegetacije, azoksistrobin, piraklostrobin ili mešavina piroklostrobina i boskalida mogu do izvesne mere da posluže u kontroli. Azoksistrobin je izuzetno fitotoksičan za jabuke. Svaki od preparata treba rotirati (po klasama) da bi se izbegla rezistentnost patogena. Trulež korena (Phytophthora cinnamomi) se najčešće javlja kod zemljišta sa lošom drenažom, a oboljenje dovodi do propadanja čitave biljke, a ishod je fatalan. Inicijalni simptomi su žutilo i crvenilo listova, a katkad rubovi listova izgledaju spaljeno i sparušeno. Ono što potom sledi je kržljanje i propadanje biljke. Gajenje borovnice na izdignutim lejama i primena mera kojima se poboljšava drenaža zemljišta doprinosi suzbijanju ovog oboljenja. Mefanoksam i fosetil-Al mogu do izvesne mere pomoći u kontroli.

Virus sušenja borovnice (BISV) može prouzrokovati ozbiljna oštećenja cveta i lista, sa fatalnim ishodom. Simptomi se pojavljuju tokom perioda cvetanja. U pogledu intenziteta, ispoljeni simptomi variraju, počev od sušenja cvetova do pojave nekrotičnih oblika na listovima, pri čemu se 5-10 cm lista potpuno osuši. Kod nekih sorti simptomi ili nisu uočljivi ili je na zrelijim listovima uočljiva samo hloroza lista. Virus se može brzo proširiti zasadom, najčešće vašima, što za posledicu ima potpunu zaraženost zasada kroz nekoliko godina.

Najbolji pristup u kontroli ovog oboljenja je sadnja zdravih sadnica, u kombinaciji sa suzbijanjem vaši i eliminisanje i spaljivanje zaraženih sadnica. Virus šoka borovnice (BIShV) može da dovede do propadanja cveta i lista, a često se pogrešno zamenjuje virusom sparušenosti lista. Međutim, kod ovog virusa, na sadnicama se primećuje šok u trajanju od 1 – 4 godine, a zasad slabo rađa. Potom se zasad oporavlja, ali i dalje ostaje izvor primarnih izazivača zaraze. Simptomi se najpre javljaju sredinom proleća, uglavnom u vidu tankih, crvenih prstenova sa obe strane lista, kao i na cvetovima koji ne uspevaju da zametnu plod. Virus se potom brzo širi preko polena, i može da zarazi čitave zasade. Iskrčivanjem zaraženih sadnica i iznošenjem košnica iz zaraženih polja doprineće se kontroli ovog oboljenja.

Da bi zasad bio zdrav, neophodno je koristiti bezvirusni sadni materijal. Virus prstenaste pegavosti paradajza (ToRSV) prenosi se nematodom Xiphinema spp., a može se naći kod mnogih vrsta koje se gaje. Listovi se obično deformišu, a na njima se obrazuju sitne hlorotične pege kružnog oblika. Na mladim izdancima, grančicama i rodnim grana- ma takođe se mogu javiti slične pege. Najbolja mera kontrole ovog oboljenja je izbor zdravog sadnog materijala. Površinski usevi koji se seju pre sadnje i fumigacija mogu do izvesne mere uticati na suzbijanje oboljenja, dok sadnice ne postanu zrele.

Virus mozaika se najčešće prenosi vašima, i uzrokuje blago do sjajno šarenilo lista, kao i
žućkaste do žućkasto-zelene forme mozaika lista. Simptomi se ne moraju obavezno javiti svake godine, mada ima podataka o gubicima od 15%. Kontrola vaši, vektora virusa, trebalo bi da doprinese u suzbijanju oboljenja. Oboljenje kržljavosti uzrokuju organizmi nalik na mikroplazmu koji dovode do ukupne kržljavosti biljke. Za ovu pojavu karakteristično je da se plod povija na dole i umotava. Središnja vena lista i ostale vene i dalje ostaju zelene. Hlorotične pege često poprimaju crvenu boju u kasnijim fazama vegetacije.

Ovo oboljenje prenosi leafhopper, ali se on retko može naći u poljima. Insekticidi koji se koriste u kontroli ovog insekta su od primarne važnosti. Prskanje nakon opadanja cvetnih latica rano u jesen mogu doprineti suzbijanju odraslih insekata. Insekticidi širokog spectra delovanja, kao što su malation i metomil, takođe mogu biti efikasni. Iskrčivanje zaraženih biljaka ima pozitivan uticaj na suzbijanje ovog oboljenja. Bezvirusni sadni material neophodan je uslov za podizanje zdravog zasada.

Suzbijanje korova

Suzbijanje korova uključuje primenu kako agrotehničkih mera održavanja zemljišta tako
i primenu hemijskih preparata. Malčiranjem i ručnim plevljenjem može se, do izvesne granice, smanjiti potreba za značajnijom primenom hemijskih preparata. Ne treba dozvoliti da se korov utvrdi u zasadu, ili oko njega. Primenom agrotehničkih mera u zasadu u godini sadnje, kada su sadnice niskog rasta, obezbeđuje se olakšano suzbijanje korova u kasnijim godinama.

Zemljište treba u manjoj meri obrađivati, jer je koren borovnice veoma plitak. Međuredni prostor može se zatraviti, kako bi se umanjila pojava korova. Malč i herbicidi obično se nanose na prostoru od 1 – 1,2 m pored banka. Za suzbijanje korova u zasadu borovnice postoji veliki broj herbicida. Oni se mogu svrstati u više kategorija, u zavisnosti od toga na koje su korove usmereni (širokolisni nasuprot travama), u zavisnosti od vremena primene (pre pojave korova nasuprot onima koji se primenjuju nakon pojave korova) i specifičnosti (širokog spektra nasuprot onih namenjenih za određene korove).

U tabeli su navedeni herbicidi koji se mogu naći na tržištu, kao i uputstvo za upotrebu.

Napomena: Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore "Priručnik za proizvodnju borovnice za svežu upotrebu ", čiji je autor dr Kortni Veber.

Projekat je realizovan uz podršku "USAID Projekat za razvoj konkurentnosti Srbije".