Mihailo Lujak, arhitekta - Moj rođak Marko Polo

Boreći se da osvoji prostor, objekat stavlja u drugi plan. Sudarajući se sa pravcima i stilovima, on stvara unikatni prostorni koncept. Kreira dela, prilazeći im od početka, tako da se autorski pečat teško može prepoznati, jer je svaki objekat jedinstven.

Arhitekta i asistent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Mihailo Lujak kaže u razgovoru za "eKapiju" da je dvadeseti vek obeležio rad u okviru pravila, perioda ili stila, ali da toga danas nema. Citira Žan Bodrijara da su "danas svi arhitektonski objekti - jedinstveni objekti arhitekture" i dodaje da svoje studente savetuje da budu samostalni i nezavisni i od ljudi i od pravila.

- Težim da stvorim prostor, a ne objekat. Prostor se ne odnosi na enterijer nego na atmosferu koja i u spoljnom i unutrašnjem prostoru daje sjajne rezultate. Moj arhitektonski cilj nije stvaranje elemenata kao što su prozor ili stub, već njegova prostornost u spoljnjem okruženju, a u unutrašnjem kako ta prostorna koncepcija deluje na korisnika i posmatrača. U fokusu arhitekata dvadesetog veka bio je objekat, a kreatora dvadeset i prvog veka je pitanje prostorne koncepcije, odnosno samog prostora.

Nastavnik i projektant, kaže da se ni jedne titule ne može odreći. Dokazan u obrazovanju, priznat u praksi. Iako još uvek nije ušao u četrdesetu, iza sebe ima velike projekte u Srbiji i inostranstvu, a ispred sebe jedan značajan u Beogradu - novu halu košarkaškog kluba "Partizan".

Glavni trg u Banja Luci

Bio je u društvu dečaka okupljenih oko Miroslava Vujatovića u Banja Luci. Priča se da je za Vujatovića, nekadašnjeg direktora Urbanističkog zavoda RS, danas direktora arhitektonske firme "Projekt AD" Banja Luka, najveći patriotizam bio ekonomski i da je okupljao mlade, talentovane i obrazovane ljude. Davajući im posao i "evropske plate" želeo je da ih zadrži u Republici Srpskoj.

Mihailo Lujak se sa istim dečačkim osmehom priseća početka svoje karijere i konkursa za projektovanje glavnog trga u Banja Luci.

- Sve je počelo od Brane Mitrovića koji me je uputio na konkurs za projektovanje glavnog gradskog trga u Banja Luci kada sam dobio prvu nagradu na javnom konkursu, sedam meseci nakon diplomiranja. Taj projekat je realizovan kada sam imao 29 godina i tako je nastala saradnja sa Miroslavom Vujatovićem i arhitektonskom firmom "Projekt AD" Banja Luka, koja traje i danas, već više od dvanaest godina. U Republici Srpskoj sam uradio veliki broj projekata i dve izuzetne godine sam proveo tamo. Pored Trga Krajine, najznačajniji je bio objekat sportske dvorane u Laktašima kraj Banja Luke u kojoj trenira košarkaški klub "Igokea", član Jadranske lige. Povodom svečanog otvaranja objekta, koji su otvorili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i načelnik Laktaša Milovan Topolović, u oktobru 2010. godine, odigrana je spektakularna utakmica domaćina "Igokee" i čuvenog grčkog kluba "Panatinaikos".

Govoreći o toj dvorani Lujak je svoje delo opisao kao savremeno koncipiran objekat na osnovu dve dominantne teme: sportske aktivnosti i potrebe za izvesnom reprezentativnošću na nivou regije.

- Pošto monumentalnost nije u skadu s današnjom arhitekturom, težio sam jednoj dostojanstvenosti i otvorenosti gde se socio-kulturološki koncept transponuje u otvorenost, transparetnost. Reč je o demokratičnoj arhitekturi.

U Banja Luci je upoznao i Predraga Danilovića, predsednika KK "Partizan", sa kojim je nastavio saradnju, kao njegov savetnik za izgradnju dvorane u Beogradu, tako da su svi izgledi da će crno-beli dobiti trening-dvoranu i to u centru Beograda, čije je idejno rešenje potpisao Mihailo Lujak.

Koreni

Rođen je u Beogradu, kao i njegovi roditelji, mada koreni porodice Lujak potiču iz Dubrovnika. Lujakovi preci su bili izuzetno ugledni i bogati i imali su plemićku titulu. Posle Drugog svetskog rata ostao je ugled, ali ne i bogatstvo.

- Nedavno su nas kontaktirali iz ljubljanskog instituta sa informacijom da je Jožef Plečnik, najpoznatiji slovenački arhitekta, projektovao kuću za mog pradedu. Kako su pripremali studiju u Plečniku zamolili su nas da im pošaljemo projekat. Interesantno je i to da je moja porodica povezana sa čuvenim Markom Polom. On je sa Korčule, i naše dve porodice su se povezale u 18. veku. Kada idem u Dubrovnik kod bake po kojoj moja ćerka nosi ime, obavezno odem i na Korčulu kod dragih rođaka porodice Depolo.

U Beogradu je završio je srednju arhitektonsku školu, prvo je upisao građevinu, a posle prve godine, je uz podršku roditelja promenio fakultet, odlučivši se da ipak studira arhitekturu.

- Rezultati tokom fakulteta su jedno, a potvrda iz prakse nešto sasvim drugo. Nagrade na različitim konkursima bile su mi podrška da je to što radim dobro i da bi trebalo da nastavim dalje i da je projektovanje dobar izbor.

Na velikom studentskom konkursu 1996. godine, povodom konferencije "Arhitektura i urbanizam na pragu trećeg milenijuma", za Kulu trećeg milenijuma na Velikom ratnom ostrvu osvojio je prvu nagradu. Bio je i jedan od autora knjige o Perastu koja je bila izložena u paviljonu naše zemlje na Expo izložbi u Lisabonu 1998. godine. Za knjigu o Perastu su dobili priznanja salona arhitekture u Beogradu i Salona urbanizma u Nišu.

- To je bio prvi moj izlazak iz zemlje posle nekoliko godina. Prvi put sam mogao da kao mladi stručnjak posmatram zdanja savremene arhitekture. Tada sam video mnoga značajna dela Jean Nouvela, Alvara Size, Petera Zumthora i drugih savremenih arhitekata koji su obeležili devedesete godine prošlog veka.

Kraj fakulteta je označila nagrada za najbolji diplomski rad za 1999. godinu i kandidatura za Rektorovu nagradu.

- U četvrtoj godini sam počeo da radim kao demonstrator u nastavi kod profesora dr Milana Rakočevića. Sve vreme, od početka profesionalne karijere postoje dve razvojne linije arhitektonska-projektantska praksa i akademska karijera na fakultetu i čini mi se da uspevam da ih vodim uspešno. U akademskom delu karijere i radu sa studentima najviše sam naučio od mog profesora dr Milorada Ribara, i imam tu sreću da još učim od njega, dok je na moju profesionalnu praksu arhitekte-projektanta najviše uticao rad u birou "Mitri" i višegodišnja saradnja sa arhitektom Nebojšom Minjevićem.

Kaže da sudeći po novom nastavnom programu Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i konstantnog rasta kvaliteta studenata, imamo blistavu budućnost, bar kada je arhitektura u pitanju. Studenti, kaže, moraju znati da je kreativnost samo deo i da su estetski elementi vezani za znanje. Upoređujući znanje i kreativnost - kaže da je to 90% prema 10%.

Sa svojim đacima osvojio je šampionske titule i nekoliko puta poneli su nagrade sa studentskih arhitektonskih radionica.

Studenti na forumima pišu da nikako ne propuštaju Lujakova predavanja, jer od njega može da se nauči, a Lujak kaže da i on ima od koga da uči.

- Projekat u Laktašima doneo mi je saradnju sa čuvenim arhitektom Borisom Podrekom. Dobio sam ponudu da pređem u njegovu kancelariju u Beču. Ali to se desilo tri nedelje pre nego što ću postati otac i zbog toga sam ostao u Beogradu. Ipak nastala je saradnja i radili smo nekoliko lepih projekata.

Kao još jedno priznanje, Lujak navodi da je holandski teoretičar arhitekture Hans Ibelings u velikoj publikaciji o arhitekturi ovih prostora, među 100 projekata uvrstio četiri Lujakova.

Slikarstvo

Iskušavajući svoj umetnički dar, "upleo" se u igru ocenjivanja talenta mladih slikara.

- To mi je strast!

Kaže da kupovinom svakog novog dela oseća neizmernu sreću, a informacija da su i drugi prepoznali kvalitet tih autora daje mu potvrdu njegovog izbora.

- Prošlo je osam devet godina od prve kupljene slike. U izboru mi pomaže supruga Duška, koja je istoričarka umetnosti. Imamo lepu kolekciju slika, a podržavamo mlade, neafirmisane umetnike koji će, po našem mišljenju, postati poznati. Slavko Krunić, Saša Marijanović i Milica Salaški su neki od njih koji su danas, već postali afirmisani umetnici, i što je nama važnije porodični prijatelji. To je za mene veoma interesantan eksperiment, izlazak iz oblasti arhitekture i istraživanje slikarstva.

Kaže da su ubedljivo najimpozantnije izložbe bile u Muzeju savremene umetnosti.

- Nikada mi se nije desilo da sam izašao sa neke izložbe održane u Muzeju savremene umetnosti, i da mi je ona ostavila veći utisak nego sam objekat, ali sa druge strane ma koliko voleo slikarstvo, ja sam ipak arhitekta.

Muzej savremene umetnosti, koji su projektovali Ivan Antić i Ivanka Raspopović, smatra najboljim objektom na prostorima bivše Jugoslavije i to u kategoriji tri klase iznad ostalih.

- Čini mi se da u širem okruženju ne postoji objekat tog kvaliteta upravo zbog svoje jedinstvene prostorne koncepcije. Bilo bi mi izuzetno drago, ali nisam siguran da će se u skorom vremenskom periodu pojaviti objekat tog nivoa kvaliteta.

Plivač na duge staze

Sudeći po mom poreklu, kaže naš sagovornik, nije čudno što sam bio izuzetno uspešan plivač i skakač u vodu.

- Moja je sreća što mi posao dozvoljava da budem skoro dva meseca na moru. Deset meseci u jakom i zgusnutom radnom ritmu, a preostala dva na odmoru.

I tamo je ostavio svoj rad, jer je projektovao kuće i vikendice u Dubrovniku i na Korčuli.

Sada završava doktorski rad, planira da ga do leta završi. Međutim, ono što ga najviše okupira je trogodišnja ćerka Pavla.

Sumirajući utiske, brojeći nagrade i priznanja, kaže da je Pavla apsolutno najveća sreća.

- Zvučalo stereotipno ili ne, ali Pavla je sve promenila i učinila lepšim i vrednijim - zaključuje naš sagovornik.

M.K.

Arhitektonski fakultet Beograd

arhitekta

arhitektura

projektant

Mihailo Lujak

Mihailo Lujak biografija

Žan Bodrijar

nova hala košarkaškog kluba Partizan

Miroslav Vujatović

Projekt AD

Brana Mitrović

Branislav Mitrović

Trg Krajine

sportska dvorana Laktaši

košarkaški klub Igokea

Igokea

Jadranska liga

Milorad Dodik

Milovan Topolović

Panatinaikos

Predrag Danilović

KK Partizan

Dubrovnik

Drugi svetski rat

Jožef Plečnik

Marko Polo

Korčula

Arhitektura i urbanizam na pragu trećeg milenijuma

Kula trećeg milenijuma

Veliko ratno ostrvo

Perast

Lisabon

salon arhitekture Beograd

Salon urbanizma Niš

Jean Nouvel

Alvar Size

Peter Zumthor

Milan Rakočević

Milorad Ribar

Mitri

Nebojša Minjević

Boris Podreka

Duška Lujak

Pavla Lujak

Slavko Krunić

Saša Marijanović

Milica Salaški

Muzej savremene umetnosti Beograd

Ivan Antić

Ivanka Raspopović