Srbi nisu lenji - Koliko ko od evropskih naroda radi, koliko se odmara, a koliko je ko plaćen?

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Angela Merkel je u svom nedavnom obraćanju biračima uprla prst u građane država članica EU sa juga Evrope - Grke, Portugalce i Špance - kao u velike lenštine. Rano idu u penziju, imaju dugačke godišnje odmore...

Ipak, ni statistika ni istraživanja ne idu u prilog nemačkoj kancelarki, jer, ako je suditi po brojkama, upravo su njeni sunarodnici među najopuštenijim radnicima Evrope!

Ni Srbi, za razliku od dominantnog mišljenja, sa posla ne trče kući među prvima, jer na radnom mestu provode znatno više vremena od svojih evropskih kolega.

Predrasuda se očigledno nijedna nacija ne rešava lako. U toj borbi sa vetrenjačama jedino oružje je statistika. I to baš - nemačka.

Prema podacima istraživača OECD, po broju godišnjih sati provedenih na poslu Grci su daleko vrednija nacija od Nemaca, jer sa 2.119 sati provedenih na radnom mestu u toku jedne godine, ovi južnjaci spadaju među najvrednije Evropljane. Njihove kolege sa severa kontinenta na poslu provedu tek 1.389 časova - na samom su začelju.

Nemci se najviše i odmaraju - imaju 30 dana godišnjeg odmora, a sa 18 državnih i verskih praznika "tuku" ostatak Evrope. Srbi imaju svega - osam.

- Česta su mišljenja da mi najviše praznujemo i da najmanje radimo. Srbi nisu ni lenji ni neradni - smatra Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.

- Problem je što u Srbiji nema posla. A za to nisu krivi radnici već menadžeri i politička elita, koja godinama ne stvara povoljan ambijent za investicije.

Savićeva ocenjuje da je naš radnik, uprkos "ostacima samoupravljačkog sistema" - koji mnogi danas krive za razmaženost srpskih radnika - sposoban da se prešalta.

- Čim pređe našu granicu i uđe u Evropsku uniju, on postaje cenjen. Svuda se u inostranstvu naši radnici traže, angažuju i hvale. To dokazuje da je on u osnovi vredan - dodaje Savićeva.

Ali, srpski radnik je među najlošije plaćenima u Evropi.

- Naša prosečna plata je manja od minimalne zarade u Hrvatskoj - kaže Ranka Savić.

- Iako spadamo među najjeftiniju radnu snagu, uskoro će nas zaobilaziti evropski poslodavci. Ovde je radna snaga jeftina, ali su nameti ogromni. To se vidi i na primeru minimalne zarade, gde radnik kući ponese 17.000 dinara, a država od poslodavca uzme 12.000 dinara. To zaista nema nigde.

Ni poslodavci u Srbiji ne misle da je naš radnik suštinski lenj, ali ne smatraju ni da je previše vredan hvale. Stranci su, međutim, znatno oštriji.

- Svaka multinacionalna kompanija ima svoje interne liste, u kojima ocenjuje kvalitet finansijskog tržišta, rasprostranjenost korupcije, nivo sigurnosti za ulaganja, pa i kvalitet radnika. Srbi i Crnogorci su uvek na začelju - kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.

Prema njegovoj oceni, naš je radnik po kvalitetima u zlatnoj sredini. Ne trčimo prvi kući, ali nismo ni dovoljno efikasni.

- Činjenica jeste da mi provodimo na poslu više vremena od mnogih evropskih kolega i da kući zaista prvi odlaze Nemci, ali ne zato što su lenji već zato što su efikasni. Grci rade mnogo više sati od Nemaca, ali neefikasno. Baš poput nas - kaže Rajić.

Po njegovim rečima, učinak se meri po broju provedenih sati na poslu i količini škarta.

- Kod nas je poenta da se što duže bude na poslu fizički, a ne gleda se ko je zapravo šta uradio. Nemci, za razliku od ostalih, imaju obaveznu normu, pa mogu kući čim je ispune bez obzira koliko je to sati ranije od predviđenog roka. Oni svoje radnike stimulišu velikim brojem zasluženih slobodnih sati, pa čak i dana, i zato ispada da malo vremena provode na poslu - objašnjava Rajić.

Otpor prema novinama

Tako se neproduktivan i loš rad, bez obzira na vreme provedeno na poslu, odražava i na poslodavca, koji mora da povisi cenu proizvoda kako bi nadoknadio gubitak.

- Prvi krivac je u samoj svesti radnika koji nije voljan za promene i prilagođavanje novim uslovima rada - smatra Rajić.

- To se najbolje vidi na primeru američke kompanije "U.S. Steel". Kada su došli u Srbiju, odmah su sproveli mere zaštite na radu i pre ikakave priče o zakonu, koji je tek nakon nekoliko godina stupio na snagu, a bezbednost postala svima imperativ. Radnici, pa čak i direktori podizvođačkih firmi, veoma dugo su imali otpor da nose šlem i zaštitnu opremu, iako je to u njihovom interesu. To pokazuje da do promena dolazi veoma sporo i da većina ima otpor prema novinama i svemu što je proizvod "trulog kapitalizma".

Ah, taj Brazil

Među deset zemalja u kojima se najmanje radi, osam su u zapadnoj Evropi. Nemci rade tek nešto više od Francuza, koji imaju 27 slobodnih dana i radnu nedelju od 35 sati. U Britaniji odmor traje 20, a u Luksemburgu 25 dana. Radno vreme u svetu u proseku iznosi 1.844 sata godišnje, a slobodnih dana je 20. Azijski gradovi imaju najdužu radnu nedelju - 50,2 sata u prestonici Južne Koreje Seulu (2.317 sati godišnje), iza koga su Hong Kong, Bombaj i Nju Delhi.

Mnoge profesije u Aziji podrazumevaju šest radnih dana u nedelji, nasuprot pet u Evropi. U Aziji, takođe, radnici imaju najmanje vremena za godišnji odmor - samo 12 dana u proseku. Šampioni su Brazilci, koji imaju 30 slobodnih dana godišnje i 1.737 radnih sati.

(Napomena:tekst je preuzet iz lista "Novosti" od 22.5.2011.)