Rade Lazarević, direktor razvoja "Velefarma" – Očekujemo strateškog partnera iz branše

Rade Lazarević

Kada se sredinom decembra u medijima proširila vest da je beogradski "Velefarm Holding" u višemilionskoj blokadi računa, automatski su se pojavile i špekulacije o mogućem haosu na tržištu lekova i nestašici čak i osnovnih medikamenata. Finansijski problemi najveće domaće veledrogerije još jednom su u žižu javnosti stavili nelikvidnost u farmaceutskom sektoru u Srbiji, čije posledice trpe svi učesnici u lancu medicinskog snabdevanja.

"Galenika" i "Hemofarm", vodeći proizvođači lekova, kažu da su rokovi plaćanja veledrogerija i do 300 dana, a da se dugovi, koji su dostigli oko pola milijarde evra, ponekad isplaćuju i kvadratima. S druge strane, veledrogerije neretko "čekaju" apoteke i zdravstvene ustanove više od 120 dana. Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) za lekove duguje oko 150 mil EUR, a plaćanja je prolongirao na 100 dana. Pri tom, RZZO po raznim osnovama ima potraživanja koja premašuju 120 mil EUR. U Zavodu kažu da je glavni problem bolnica i državnih apoteka ekonomska kriza i malo para iz budžeta koje se izdvajaju za zdravstvene ustanove. Država ne pokriva troškove lečenja oko 1,2 miliona neosiguranih stanovnika što je prvi generator nelikvidnosti.

- Uprkos lošem položaju svih učesnika u lancu snabdevanja medikamentima u Srbiji i nestabilnom ukupnom tržišnom ambijentu, tržište lekova trenutno je stabilno i ne očekuju se veće nestašice i nekontrolisana poskupljenja, jer proizvođači i veledrogerije trenutno imaju zalihe za najmanje 6 meseci 2011. godine- kaže na početku razgovora za "eKapiju" Rade Lazarević, direktor razvoja i strateškog marketinga "Velefarma".

eKapija: Prema podacima NBS-a, "Velefarm" je od kraja jula 2010. bio u konstantnoj blokadi 137 dana, a ta blokada dostigla je 47 mil EUR. Kakvi su rezultati finansijskog restruktuiranja?

- "Velefarm" je, do kraja 2010, izmirio dugovanja prema "Galenici", "Actavisu" i "Hemofarmu", a blokada je sa 47 mil EUR smanjena na oko 9 mil EUR. Očekujemo da preostale obaveze izmirimo u najkraćem roku. Polovinom 2010. godine došlo je do značajnog usporavanja u izmirenju obaveza od strane zdravstvenih ustanova zbog kašnjenja uplata RZZO-a. U septembru smo se odlučili da započnemo proces finansijskog i operativnog restruktuiranja kompanije, koji je već dao značajne rezultate. Uz pomoć bankarskih kredita, prema "Galenici" smo izmirili sve dospele obaveze, a u toku su razgovori o modelu dugoročne saradnje. Izmiren je i dug prema "Actavisu", a iznos ukupne blokade na nivou "Velefarm grupe", od oko 9 mil EUR, je na jednoj članici- "Velefarm Holdingu". Blokada na "Velefarm Holdingu" je uglavnom vezana za menice "Hemofarma" (7,9 mil EUR) i sudsko poravnjanje sa "Baxterom" (1,3 mil EUR). "Hemofarm" će otkupiti menice prema potpisanom Ugovoru o restruktuiranju, a pregovori sa “Baxterom” su u toku. Sa "Hemofarmom" je potpisan ugovor o izmirenju obaveza kroz kombinovani model. Suštinski, privremena blokada "Velefarm Holdinga" ne sprečava održivo operativno poslovanje Grupe i kontinuitet snabdevanja. Predstoji nam i operativno restruktuiranje, racionalizacija poslovanja, povećanje efikasnosti, preispitivanje tehničkih i kadrovskih kapaciteta, unapređenje procedura i informacionih sistema.

Rade Lazarević

eKapija: Koliko je "Velefarm" dužan proizvođačima lekova, a koliko Vama duguju zdravstvene ustanove?

- Ukupan dug prema proizvođačima iznosi 84 mil EUR, dok su potraživanja od zdravstvenih ustanova 66 mil EUR. Istovremeno, ukupna vrednost "Velefarmovih" zaliha farmaceutskih proizvoda je 25 mil EUR.

eKapija: Veledrogerije su u sredini lanca snabdevanja lekovima i trpe uticaje poslovanja i proizvođača i maloprodaje. Koji su ključni problemi tog sistema?

- Začarani krug dugovanja između proizvođača lekova, veledrogerija i zdravstvenih ustanova može se prekinuti jedino uređenjem tržišta u pogledu marži, rabata, rokova plaćanja, obima proizvodnje i smanjenja hiperprodukcije lekova. Destabilizacija tržišta nastala je sa nerealnim planovima proizvođača I hiperprodukcijom medikamenata u količini koja nije adekvatna tražnji. Rezultat toga su dugi rokovi plaćanja, a u nemogućnost plasmana nerealnih količina takmičenje veledrogerija u davanju superabata do nivoa koji je daleko preko ekonomske logike. Bilo je situaciju da su na tenderima nuđeni i lekovi sa 70, 80% pa i 90% nižom cenom. Takve ponude su dodatno "podržane" narušenom likvidnošću u lancu snabdevanja gde se nisu birala sredstva u cilju opstanka i održanja tržišne pozicije, kako veledrogerija, tako i proizvođača. Prirodno je da takva ponuda sa nerealnim cenama stvara veliku konfuziju i vrlo osnovanu sumnju u kvalitet ponuđenog leka, ne samo kod pacijenata, nego čak i kod rukovodstva zdravstvenih ustanova.

eKapija: Koji su vaši konkretni predlozi za rešavanje problema?

- Smatram da se problem mora rešavati od samog izvorišta, odnosno proizvođača, i to prvenstveno u pogledu količine i cene lekova. Neohodno je redefinisanje nadoknada za usluge u lancu snabdevanja i zaustavljanje pomenute hiperprodukcije u proizvodnji. Svakako da ne očekujemo da država čarobnim štapićem reši problem u farmaceutskom sektoru, ali ona određuje kriterijume ko može biti pouzdan partner zdravstvenim ustanovama, pogotovo državnim, uređuje ambijent za poslovanje i ima mogućnost da kontroliše kvalitet upravljanja zdravstvenim ustanovama, bilo sa republičkog, bilo sa lokalnog nivoa. S druge strane, smatram da značajan deo odgovornosti za uređenost tržišta nose sami učesnici u lancu snabdevanja, kako kroz uređenje sopstvenog poslovanja po najvišim standardima i zajedničko delovanje kroz strukovna udruženja, tako i kroz aktivnu komunikaciju sa odgovornim državnim institucijama.

Probleme, rizik i odgovornost na tržištu lekova treba ravnomerno da podnesu svi učesnici u lancu medicinskog snebdevanja kako bi on bio stabilniji i dugoročno održiv.

Takođe, treba urediti pravila tržišne utakmice i propisati stroge i najviše standarde za sve učesnike u lancu snabdevanja u pogledu tehničkih i kadrovskih zahteva, kao i instrumente najvišeg nivoa finansijske odgovornosti za preuzete obaveze. Nadamo se da će se ambijent znatno promeniti primenom Zakona o lekovima i potpunim usaglašavanjem sa principima dobrih praksi- od prizvođačke, preko distributivne do apotekarske. Dobra pravna osnova za uređenje tržišta postoji, ali se zakoni, nažalost, sporo i nepotpuno primenjuju.

Rade Lazarević

eKapija: Krajem prošle godine javnost je bila uplašena mogućom nestašicom lekova. Resorno ministarstvo i nadležne institucije poručile su da nema razloga za paniku, ali dosta finansijskih stručnjaka ne odustaje od pesimističnih prognoza.

- Problemi veledrogerija traju već dugi niz godina, a eskalirali su u drugoj polovini 2010. zbog akumulacije negativnih posledica neuređenosti iz prethodnih godina i pogoršanog tržišnog ambijenta uzrokovanog globalnom, a zatim lokalnom ekonomskom krizom. Svakako da nas očekuje veoma teška i nestabilna poslovna godina. U takvim okolnostima rešenje je najviši stepen poslovne discipline i isključivanje svih pojavnih oblika improvizacija. Mora se stvoriti ambijent maksimalne konkurenciije i nadmetanja, ali ne u ekonomski neutemeljenim ponudama ili neposlovnim uticajima i pojavama, već u najvišim vrednostima primerenim ovoj vrlo osetljivoj oblasti. U tom smislu, u poslednje vreme ohrabruje znatno aktivniji odnos između RZZO-a i Ministarstva zdravlja. Njihova komunikacija može dosta doprineti sprečavanja nestabilnosti u snabdevanju lekovima u 2011. godini, ali i stvaranju sveobuhvatnog i dugoročno održivog modela snabdevanja.

eKapija: Bili smo svedoci pojave dosta falsifikovanih lekova- vakcina, antibiotika i mnogih drugih medikamenata. Da li je situacija na sivom tržištu nešto bolja?

- Slažem se, bilo je pojava falsifikata, ali ova anomalija nije naš izum, to je ozbiljan problem i u mnogo uređenijim zemljama. Zadatak zakonske regulative i svih nas u lancu snabdevanja je da prisustvo ove pojave minimiziramo. Danas postoji stroža kontrola Agencija za lekove, koja je odgovorna za izdavanje sertifikata , odnosno potvrde o kvalitetu leka. Domaći proizvođači imaju svoje sertifikovane laboratorije i oni u procesu registracije vrše prvu proveru kvaliteta u Agenciji za lekove. Strani proizvođači su pre novog Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima svaku seriju slali na pojedinačnu analizu, dok je po novom Zakonu procedura znatno olakšana i ubrzana jer se za izdavanja sertifikata prihvata dokumentacija inoproizvođača. Ipak, ne treba zaboraviti da odgovornost za ispravnost leka, osim proizvođača i veledrogerija, ima i apoteka u pogledu stroge kontrole prijema lekova. Te ustanove treba da vrše striktnu proveru i utvrde da li lek poseduje odgovarajuću dokumentaciju koja potvrđuje deklarisani kvalitet.

Takođe, bitan pomak u kontroli medikamenata je uvođenje kontrolnih markica za lekove, što je najavljeno još pre više od dve godine. Iako imamo brigu da će ova aktivnost dodatno finansijaski da optereti promet lekova, očekujemo da će ta mera u skladu sa novim Zakonom o lekovima biti primenjena u najkraćem roku I na taj način dodatno podignut stepen kontrole u prometu lekova. Ne treba zaboraviti da su predmet sivog tržišta i lekovi kojima je istekao rok. Ministarstvo zaštite životne je sredine nedavno donelo Zakon o rešavanju farmaceutskog otpada mada je u samoj pripremi bilo nekih neusaglašenosti sa Ministarstvom zdravlja, tako da konačna varijanta ne može da se primeni bez određene operativne nadgradnje, ali svakako predstavlja značajan pomak u odnosu na prethodni period.

eKapija: "Velefarm Invest", jedna od članica Grupe, je krajem decembra bila u centru medijske pažnje zbog kupovine akcija "Velefarma" na Beogradskoj berzi. Naime, sumnja se da je kompanije stekla kontrolni paket akcija bez prethodne ponude za preuzimanje, što je zakonska obaveza u slučaju kupovine više od 25% akcija akcionarskog društva. Čekate odgovor Komisije za hartije od vrednosti?

- Ta transakcija je izvršena u skladu sa zakonom i svakako da nadležne institucije treba da provere tu zakonitost. Sasvim je logično da smo vrlo ponosni svojim dosadašnjim razvojem i da, u skladu sa tim, želimo da Kompanija nastavi svoj dalji napredak kroz naš izbor strateškog partnera. U tom smislu, striktno poštujući zakonsku regulativu, činimo sve da se suprotstavimo eventualnim nedobronamernim pokušajima narušavanja strukture vlasništva.

Rade Lazarević

eKapija: Koju kompaniju biste voleli da vidite u vlasničkoj strukturi "Velefarma"?

- "Velefarm" je dugogodišnji lider je u snabdevanju lekovima sa vrlo moćnoim tehničkim i kadrovskim potencijalima, što nas čini interesantnim mnogobrojnim potencijalnim strateškim partnerima, kako iz zemlje, tako i inostranstva. Naša želja I dugogodišnje opredeljenje je da to bude strateški partner iz branše. Od takvog oblika povezivanja prvenstveno očekujemo unapređenje svih elemenata poslovanja u pogledu efikasnosti, širine asortimana, cene finansiranja, kvaliteta usluge itd. "Hemofarm" u "Velefarmu" već ima udeo oko 20,6%, a veliku zainteresovanost za preuzimanje 23% akcija pokazala je "Galenika". Ona kao državna kompanija ima nešto složeniju proceduru prilikom kupovine akcija druge kompanije. Njima je posebno interesantna naša razgranata distributivna mreža, koja ne pokriva samo teritoriju Srbije, već ima regionalni karakter. U deset gradova Srbije u svom vlasništvu imamo kompletne poslovno-skladišne kapacitete, regionalne veledrogerije. Osim toga, naša distributivna mreža obuhvata moderne veledrogerije u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Takva zainteresovanost "Galenike" ima pozitivan odnos sa naše strane jer se uklapa u opredeljenje i kriterijume poželjnog strateškog partnera. Sasvim je prirodno da naš drugi najveći dobavljač kroz učešće u strukturi vlasništva participira i u organima upravljanja i na taj način neposrednije i sa više obostranog razumevanja unapređujemo našu buduću poslovnu saradnju.

"Velefarm Holding"

- U okviru "Velefarm holdinga", kao matičnog preduzeća, uspešno posluje i šest zavisnih preduzeća: beogradski "Velefarm VFB", "Velefarm Prolek", "Velefarm Invest", "AD Sanitarija" Novi Sad, "Baypharm" Podgorica, "Velefarm" Banja Luka.

- U vlasništvu Velefarma "Hemofarm" učestvuje sa 20% akcija, ostali akcionari najveće veledrogerije su država sa 9,7%, zatim sa 23% firma "Farmacija", koju čini grupa zaposlenih, sa 22% "Investfarm" čiji je vlasnik generalni direktor "Velefarma" Dragoljub Vučićević.

- Osim u Beogradu, "Velefarm" ima poslovne centre u Subotici, Novom Sadu, Valjevu, Kragujevcu, Zaječaru, Užicu, Nišu, Kosovskoj Mitrovici, Vranju, Podgovrici, Banja Luci i Bijeljini.

- Kompanija zapošljava 600 ljudi.

Tržište lekova u Srbiji

Prema proceni Grupacije veledrogerija koja deluje pri Udruženju za trgovinu PKS, tržište lekova u Srbiji tokom ove godine vredelo je oko 800 mil EUR od čega 495 miliona čine lekovi koji se izdaju na recepet i nad kojima apsolutnu kontrolu ima država. Grupacija veledrogerija deluje pri Udruženju za trgovinu PKS od 2001. godine i okuplja 17 najeminentnijih veledrogerija među kojima su "Velefarm", "Jugohemija", "Farmalogist", itd.

T.S.