Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda u prvih deset meseci 2010. godine porasla je za 13,1%, proizvoda od gume i plastike za 4,4%, dok je u proizvodnji od nemetalnih minerala zabeležen pad od 2,3% u odnosu na isti period prošle godine, istakao sekretar Udruženja za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Vekoslav Šošević.

On je na sednici Odbora tog udruženja ocenio je zabrinjavajući pad u proizvodnji hemikalija za poljoprivredu od 32,3%, jer je taj podsektor proizvodnje uvek beležio rast. Veliki pad, od 61,5% u prvih deset meseci ove godine u odnosu na prethodnu beleži proizvodnja veštačkih i sintetičkih vlakana, keramičkih proizvoda 32,3%, proizvoda od plastičnih masa 11,5%, stakla i proizvoda od stakla za 6,4% i farmaceutskih proizvoda za 5,7%. Prema rečima Šoševića, glavni razlozi pada proizvodnje u ovim granama jesu nestabilan kurs dinara, nelikvidnost i zahtevno prilagođavanje propisima Evropske unije.

Nasuprot smanjenju, proizvodnja je povećana za 38,8% u proizvodnji osnovnih hemikalija, za 37,3% kod keramičkih pločica i ploča, za 24% kod proizvoda od gume, 18% kod sapuna i toaletnih preparata, 16,6% kod predmeta od nemetalnih minerala i boja i lakova 12,5%.

Za prvih deset meseci ove godine, izvoz hemikalija i hemijskih proizvoda, vredan 716,5 mil USD, veći je za 49,8% u odnosu na isti period 2009. godine. Istovremeno, uvezeno je tih proizvoda za milijardu i 663 mil USD, što je za 6,4% više nego 2009. godine. Proizvodi od gume i plastike izvezeni su za 489,4 mil USD, a uvezeni za 358,3 mil USD. Prema oceni sekretara Udruženja, izvoz je, generalno, povećan za oko 10%, što je dobra tendencija, iako i dalje postoji veliki deficit.

Predstavnici proizvođača lekova ukazali su na probleme usled sporog usklađivanja cena lekova sa kretanjem deviznog kursa, posebno s obzirom na visoku uvoznu zavisnost farmaceutske industrije. Na sednici je ukazano da bi za realniju sliku trendova na tržištu, merodavnije bilo predstaviti specifičnu proizvodnju, po proizvodima, a ne isključivo obim proizvodnje.

Članovi Odbora ukazali su i na neophodnost zaštite malih preduzeća, najviše pogođenih lokalnim i republičkim nametima, zatim na problem naplate ekološke takse koji je posebno izražen kod proizvođača i distributera azbestnog vlakna i PE folija i kesa. Posebno je ukazano na problem nelojalne konkurencije. Predstavnici Srpske fabrike stakla u Paraćinu ukazali su na problem da velike zalihe stakla, vredne preko 10 mil EUR, tavore u paraćinskoj fabrici, a za uvoz stakla godišnje se izdvaja i 5 mil EUR. Argumenti su neopravdani, jer je domaće staklo kvalitetno, a o tome svedoči zanemarljiv broj reklamacija.

Članovima Odbora predstavljeni su rezultati Foruma CEFTA, a Odbor je doneo i odluku o formiranju grupacija proizvođača uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata, zajedničke grupacije Udruženja za trgovinu i Udruženja za hemiju PKS i grupacije rudnika PKS, zajedničke sa udruženjima za rudnike, energetiku i hemiju.