Konzorcijum američkih banaka ulaže 5-6 mlrd USD u "Prokop" i Savski amfiteatar?

Konzorcijum američkih banaka, čiji su predstavnici nedavno posetili Srbiju, zainteresovan je da u završetak železničke stanice Prokop i urbanističko uređenje Savskog amfiteatra, uloži između 5 i 6 mlrd USD. Milanko Šarančić, generalni direktor Železnica Srbije, kaže da su potencijalni investitori već pripremili načelni projekat koji bi mogao biti realizovan u roku od 2- 2,5  godine.

Šarančić kaže da se za Prokop i Savski amfiteatar interesuju i Rusi i Izraelci. Međutim, konzorcijum banaka iz Amerike je već izneo i računicu za svoj projekat koji je nezvanično nazvan „Mali Menhetn”. Oni najavljuju da bi njihovo ulaganje bila najveća investicija posle Drugog svetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije i zemalja njenih naslednica.

Završetak Prokopa i izmeštanje glavne železničke stanice, posle čega će u Savskom amfiteatru na površini od oko 110 ha biti izgrađeni poslovni i manji deo stambenih objekata, podeljen je u tri faze. Prva podrazumeva završetak železničke stanice u Prokopu koja se gradi već 30 godina. U okviru tih radnji biće započeta i izgradnja poslovnih objekata i pratećeg hotela na ploči koja natkriva železničku stanicu. Paralelno sa tim biće urađeni i prilazi železničkoj stanici do koje će moći da se stigne preko autoputa ili Bulevara mira.

– Da bi železnička stanica iz Savskog amfiteatra uopšte mogla da se izmesti u Prokop neophodno je da se prvo izgrade i dve prateće, tehničke stanice u Zemun Polju i na Karaburmi. Tu imamo mogućnost da biramo da od investitora tražimo oko 20 % neto stambenih kvadrata koji će u okviru druge faze biti podignuti u objektima u neposrednoj okolini Prokopa, ili da insistiramo da on završi tehničke stanice. U slučaju da izaberemo stanove koje će dobiti železničari, te stanice će biti završene kroz kompenzaciju za deo zemljišta na kojem se sada nalazi Glavna železnička stanica, objašnjava generalni direktor Železnica Srbije.

U okviru 122.000 m2 koji će biti izgrađeni u samom Prokopu (objekti u njegovoj okolini imaće još 150.000–170.000 m2, železnica će dobiti više hiljada m2 poslovnog prostora. Za poslove koji su vezani za odvijanje saobraćaja biće potreban tek manji deo tog prostora tako da će višak biti komercijalizovan pod realnim tržišnim osnovama.

Najvredniji deo projekta jeste sam Savski amfiteatar sa površinom od oko 110 ha. Investitori planiraju da u njemu izgrade više poslovnih kompleksa sa pratećim hotelima i tržnim centrima, uključujući i prateći stambeni deo. Međutim, pre bilo kakvog ugovora sa investitorom neophodno je da se Železnica i grad Beograd dogovore oko vlasničkog odnosa. Izgradnja Prokopa i beogradskog železničkog čvora je 1974. godine započeta zajedničkim finansiranjem, ali pošto partneri tokom te tri decenije nisu ulagali ravnomerno, sada ćemo morati da uspostavimo nove vlasničke odnose na realnim i čvrstim osnovama, kaže Šarančić i ističe da je Železnica već započela pregovore sa Beogradom i da su obe strane spremne da reše nesporazume.