Da biomasa predstavlja značajan potencijal energije i da njeno iskorišćenje doprinosi opštoj slici energetske efikasnosti jedne zemlje odavno je svima postalo jasno. Nažalost, odavno je jasno i da naša zemlja ne koristi bogatstvo tih resursa.
Do sada je biomasa u Srbiji mahom ostajala na poljima, a retki su oni koji su je koristili za zagrevanje. Istina, radi očuvanja kvaliteta zemljišta nije dobro da ona bude stalno i u potpunosti skinuta sa njiva (prihvatljivo je 30% , čime neće biti narušena struktura), a da ne ostane i barem delom ne bude zaorana, kako bi se zemljište samo obnavljalo.
Činjenica je, ipak, da se ona nedovoljno koristi, i da se najčešće spaljuje ili da propada, iako se može i drugačije koristiti. Štaviše, i pepeo nastao korišćenjem biomase može da se koristi za oplemenjavanje polja. No, nije samo zelena masa sa njiva biomasa, jer se u ovu kategoriju stavlja i otpad u preradi drveta, zatim iz voćarstva i vinogradarstva, ali i đubrivo nastalo u stočarskoj proizvodnji. Stručnjaci kažu da se korištenjem ovih alternativnih energenata ostvaruje finansijska ušteda i do 30% u odnosu na gas. Računica je da je za uvođenje sistema centralnog grejanja na biomasu za površinu od 150 kvadrata potrebno približno 3.000 evra za nabavku kotla, radijatora i cevi.
Kada bi se biomasa više primenjivala samo u seoskim sredinama, ušteda bi bila oko 3% u odnosu na ukupnu potrošnju energije. Treba imati u vidu da nije isplativo da se biomasa vozi u gradove, ona je najekonomičnija kad se koristi što bliže mestu nastanka.
Povodom nedavno održanih sajmova ekologije i energetike u Beogradu održana je stručna konferencija na kojoj su češki stručnjaci i privrednici govorili o iskustvima u korišćenju biomase u njihovoj zemlji.
Organizatori ovog stručnog skupa bili su Ambasada Češke Republike u Beogradu i Udruženje privrednika Češke Republike SPKJ.
Državne subvencije u Češkoj
Glavna prednost biomase je obnovljivost i u Češkoj ona čini 80% svih obnovljivih izvora energije, a isti procenat je i u Evropskoj uniji, kažu predstavnici češkog udruženja za biomasu "CZ Biom". Oni su istakli da se sa korišćenjem biomase kao energenta u Češkoj počelo 1993. godine, da država u značajnoj meri subvencioniše tu proizvodnju, ali da se koriste i sredstva EU.
Biomasa ima prednost što se dobro skladišti, stabilna je, nema efekta staklene bašte i može da zameni fosilna goriva.
Češki stručnjaci su napomenuli da je ona pogodna za korišćenje u poljoprivrednim domaćinstvima, napominjući da su predtavnici njihove države napravili grešku što su subvencije usmerili ka velikim potrošačima, termoelektranama i toplanama.
S obzirom na to da se korišćenje biomase subvencioniše, proizvedena električna energija će biti jeftinija samo dok traju subvencije, a onda će biti skuplja nego da se koristi neki drugi izvor energije, ukazali su oni.
Kako kažu, problem se pojavio zbog toga što je, u međuvremenu, izgrađeno mnogo elektrana koje nisu imale obezbeđeno tržište, a treba imati u vidu da je biomasa pogodna samo za lokalne zajednice.
Trenutno su u Češkoj Republici domaćinstva najveći korisnici. Oni potroše 13,5 miliona tona godišnje i to, uglavnom, mase dobijene od otpadnog drveta čija je cena oko 130 evra po toni.
Paralelno se razvila i industrija za proizvodnju kotlova i uređaja za biomasu, kojih u Češkoj, kako je predočeno, ima čak 691.000 različitih vrsta.
Neki od proizvođača tih kotlova, ovim povodom došli su u Beograd. Tako su srpskim kolegama svoje iskustvo kao i proizvodni program predstavile češke kompanije: "Abess s.r.o", "KPB Intra s.r.o", ATMOS, "Mosev Plast s.r.o", "Cink Hydro –Energy k.s", "Step Trutnov", "Oryx-Cz s.r.o", "STS Tehnologie s.r.o.".
A šta naša država kaže...
Sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Željko Radošević, izjavio je nedavno da je to ministarstvo prepoznalo značaj promocije korišćenja obnovljivih izvora energije, tako da se planira i izrada odgovarajućih podzakonskih akata u cilju efikasnijeg korišćenja biomase.
- Srbija ima potencijal od oko 12,5 miliona tona biomase, najvećim delom u poljoprivredi. Do kraja 2012. godine u planu je da se na ovaj način proizvodi za 7,7% više električne energije, što bi bilo dovoljno za oko 175.000 domaćinstava - rekao je Radošević.
Time će se povećati mogućnosti poljoprivrednim proizvođačima u ostvarivanju dodatnih prihoda i omogućiti ekpsploatacija i manje vrednih zemljišta u proizvodnji energetskih kultura.
Prva elektrana na biomasu u Srbiji
Prva elektrana na biomasu u Srbiji nalazi se u selu Dragačica, nadomak Čačka. Projektovao je sam vlasnik, mašinski inženjer Milan Filipović. Kako je Filipović rekao za eKapiju digestor kapaciteta 6. 000 kwh godišnje i nominalne snage 75 kw na sat kao gorivo koristiće kukuruznu silažu.
Ova elektrana trošiće godišnje oko 1,5 tona biomase. Ono što je posebno važno je da pored osnovnog izlaza iz sistema, elektrana kao nus proizvod daje i 400.000 litara zemlje za cveće i oko 1.000.000 litara tečnosti za đubrenje njiva.
U izgradnju elektrane uloženo je oko 200.000 EUR, od čega je 25.000 obezbeđeno iz kredita Fonda za razvoj, a ostalo su finansirali sopstvenim sredstvima.
Prema podacima Filipovića, cena ovakvog objekta na svetskom tržištu je od 660.000 do 1 mil EUR.
Pre nekoliko godina, ovakav potez činio se kao nemoguć. Ali kada je, kako kaže Filipović, već usvojen zakon o feed in tarifama, to je postalo i realno i isplativo.
Naime, usvajanjem zakona o feed in tarifama, država se obavezala na otkup alternativne energije do 2012. godine. Za 1 kwh država plaća 16 evrocenti. Filipovićeva elektrana za godinu dana može da proizvede 6.000 kwh, tako da je njegov prihod na godišnjem nivou, samo od električne energije 96.000 EUR.
J.Đ.
| 
| 
