Rasprava o Nacrtu zakona o privatnom obezbeđenju

Prema nekim procenama u Srbiji radi oko 50.000 ljudi u privatnim kompanijama koje se bave obezbeđivanjem objekata, imovine i lica. Ova velika industrija do sada nije bila uređena posebnim zakonima, nego se njena delatnost uređuje nizom drugih propisa i pravilnika, što sve stvara popriličnu zbrku na tržištu. Zbog toga Udruženje za privatno obezbeđenje u Privrednoj komori Srbije godinama unazad traži i predlaže donošenje posebnog zakona kojim bi se ova oblast uredila.

MUP Srbije nedavno je pripremio Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju čija je javna rasprava upravo započela u Privrednoj komori Srbije po grupacijama Udruženja za privatno obezbeđenje PKS. Paralelno sa njim vodi je javna rasprava i o Nacrtu zakona o detektivskoj delatnosti. Kako Udruženje ima četiri grupacije, rasprava je započela u Grupaciji za fizičko obezbeđenje i Grupaciji samozaštitne delatnosti u preduzećima, a kroz dva dana biće nastavljena u Grupaciji za tehničko obezbeđenje i Grupaciji detektivskih agencija.

Već u prvim raspravama predstavnici kompanija koje se bave privatnim obezbeđenjem postavili su pitanje licenciranja kako kompanija tako i zaposlenih. Jer, Nacrtom je predviđeno licenciranje, a to će doneti troškove kompanijama. Zbog toga predsednik Grupacije za fizičko obezbeđenje Đorđe Vučinić predlaže da rok prilagođavanja novim rešenjima iz budućeg Zakona bude dovoljno dugačak kako bi sadašnje firme uspele da se preregistruju i dobiju licence. Dilema je i oko izdavanja licenci – jedan predlog je da to radi MUP, a drugi je da se osnuje posebna agencija koja bi se bavila time, ali i drugim poslovima bitnim za ovu industriju.

Vučinić ističe da je MUP Srbije pripremio kvalitetan materijal za budući propis, ali da će kreatori Nacrta morati da uzmu u obzir njihove primedbe. On očekuje da se ovim zakonom uvede red na tržištu privatnog obezbeđenja i da se konačno zna koliko firmi radi u toj oblasti i koliko je zaposlenih.

U Grupaciji samozaštite delatnosti u preduzećima, predstavnici javnih i preduzeća od posebne važnosti za državu, predlažu da se deo Zakona posveti samo ovoj oblasti jer je Vlada Srbije odredila koja su to preduzeća od posebne važnosti. Imaju i predlog da se budući propis zove Zakon o zaštiti imovine i lica, ali su predstavnici MUP objasnili da se tako zove celo jedno poglavlje u predloženom Nacrtu. Predstavnici velikih i kompanija od posebne državne i društvene važnosti predložili su niz rešenja kako bi zaštita i samozaštita u ovim objektima i institucijama bila organizovana na savremen i siguran način.

Javna rasprava o Nacrtima ovih propisa biće organizovana i u drugim gradovima Srbije, a polovinom idućeg meseca završna rasprava biće u Privrednoj komori Srbije.