Šta možemo da uradimo coachingom?
Možemo da kreiramo našu unutrašnju igru onako kako želimo i kako mislimo da nam je najoptimalnije.
Šta je unutrašnja igra?
Unutrašnju igru čine između ostalog autopiloti koje koristimo u našem svakodnevnom životu (svaki put kada se dogodi ovo Ja se osećam ovako ili Ja uradim ono, ili kažem to), veze između događaja, emocija i reakcija, uverenja koja imamo, vrednosti i kako su poređane, strategije koje koristimo, koliko smo sigurni u sebe, koliko verujemo sebi i drugima, gde nam je fokus, kako percepiramo svet oko nas, kako reagujemo na ono što percepiramo o događajima oko nas ...
Pogledajmo jedan model početka dana. Zvoni sat. Ona pritisne taster na satu i okrene se na drugu stranu "Samo još malo". Prolazi deset minuta, ona počinje da se seća kako je prethodni put zakasnila na posao, i šef je grdio. Slika šefa koji je grdi postaje sve veća i kreće jak osećaj neprijatnosti prema toj sceni. Ustaje. Osećaj neprijatnosti nosi sa sobom i gunđa: nisam se naspavala, još jedan dan na dosadnom poslu, šta izigrava onaj šef, vreme nije dobro, pritisak je nizak, nemam vremena ni za kafu ... i odlazi u nove radne pobede.
Evo još jedan model početka dana. Zvoni sat. Ona pritisne taster na satu. Kreće da razmišlja šta će sve raditi danas. Pojavljuju se slike događaja koji je očekuju i osećaj ispunjenosti kada završi to što će raditi. Slike postaju sve veće, zajedno raste i osećaj uzbuđenosti i ispunjenosti. Otvara oči i ustaje. Sa osećajem uzbuđenosti i ispunjenosti kreće u novi dan.
Ovde smo ispričali dve moguće priče o početku dana. Ono što je karakteristično za ove dve priče jesu dve različite motivacione strategije u njima, i to ka zadovoljstvu i od bola. Ono što je često slučaj jeste da je strategija za buđenje ista kao strategije koje koristimo i za motivisanje da uradimo bilo šta drugo.
Ljudi koji imaju motivacionu strategiju ka zadovoljstvu pokreće ih očekivano zadovoljstvo, i često dok razmišljamo o cilju imamo osećaj kako je to imati postignut cilj i to nas odmah pokreće ka činjenju svega što je potrebno za ostvarenje tog cilja i dok radimo ono što je potrebno za ostvarenje cilja uživamo u osećaju ostvarenosti cilja zato što znamo da nas ova činjenja vode ka tom zadovoljstvu, i unapred uživamo u ostvarenom cilj i dok ga nismo ostvarili već se još uvek krećemo ka njemu. Ovakav odnos prema cilju čini da sa zadovoljstvom pristupamo svim činjenjima koja su neophodna za ostvarenje cilja.
Ljude koji imaju motivacionu strategiju od bola pokreće želja da izbegnu očekivani bol koji sledi ako se nešto uradi ili ne uradi. U ovoj strategiji krećemo u akciju kada nam se mogućnost bola približi. U kretanju ka cilju ljudi koji koriste ovu motivacionu strategiju, često čekaju krajnji rok i mogućnost doživljavanja nečeg negativnog da bi se pokrenuli i uradili ono što treba da se uradi. Kada na ovaj način krećemo u činjenje često se osećamo loše u vezi tog činjenja, pre svega jer imamo sliku bola od koga bežimo ispred sebe i imamo osećaj da to moramo da uradimo i da nas neko ili nešto primorava i da nije naša dobra volja, pa je i uživanje ili ne uživanje u aktivnostima koje preduzimamo u skladu sa tim.
Baš me prijatelj malopre zove i kaže "Moram da završim onaj projekat. Sutra moram da ga predam". Ovde se radi o poslu od nekoliko sati o kojima je pričao i pre nedelju dana i siguran sam da će ga noćas završiti i da će sutra naručiocu dati kvalitetan projekat, ali on je celu nedelju razmišljao o projektu koji "mora" da uradi i osećao je pritisak i neprijatnost zbog toga i nije ga radio i na kraju kada sedne i odradi projekat možemo primetiti da deo gde se tokom cele prošle nedelje osećao neprijatno i pod pritiskom apsolutno nije u funkciji završetka projekta već je nešto što je sam sebi dodao, a čak mu i ne prija.
Svi mi koristimo obe strategije, i obe su korisne. Recimo motivaciona strategija od bola je jako korisna ako želimo da pređemo ulicu van pešačkog prelaza, pa primetimo opasnost od automobila koji prolaze, pa se setimo da bi mogli i kaznu da platimo i onda lagano krenemo ka pešačkom prelazu, ili ako pogledate nekad kroz prozor i osetite kako telo samo kreće nazad ako se previše nagnete, i to je motivaciona strategija od bola.
Kada radimo na ciljevima motivaciona strategija od bola funkcioniše tako što, postavimo cilj npr. položiti ispit, uočimo potrebna činjenja npr. naučiti materiju i onda krenem da učim i nemam volju, pa kažem još nije hitno mogu da sačekam par dana. Prođe par dana pa opet krenem da učim, i dalje nemam volje, pa sačekam još par dana i tako sve dok se ne približi na pet dana od ispita i stvorim jasnu sliku bola koji ću imati ako padnem i tada krećem da učim 10 sati dnevno i poslednja dva dana ne spavam nego pijem po 7 kafa i učim po 17 sati dnevno da bih prošao celo gradivo. Izlazim na ispit sa svim osećajem težine rada poslednjih nekoliko dana.
Ili na primer kao moj prijatelj. Uzmem određeni projekat da radim. Uočim potrebna činjenja, i kad sednem da radim nemam volje, i onda čekam da prođe vreme i da mi se približi krajnji rok i mogućnost kazne zato što projekat nisam završio na vreme. Kada se moguća kazna (BOL) dovoljno približi Ja sedam i radim neprekidno koliko god je potrebno kako bih izbegao BOL. Ovo je ustvari stanje fantastične motivisanosti, samo je tajming malo napet i postoji nepotrebno i nekorisno nezadovoljstvo koje osoba oseća dok razmišlja o aktivnostima koje treba da preduzme i dok se kani da krene da radi.
Kod rada na ciljevima motivaciona strategija ka zadovoljstvu je često bolja zato što nam omogućava da potrebne aktivnosti krenemo da obavljamo odmah i dok ih obavljamo razmišljamo o zadovoljstvu koje ćemo imati kada ostvarimo cilj, tako da uživamo u ostvarenom cilju i pre nego što smo ga ostvarili. Ljudi sa strategijom ka zadovoljstvu najčešće nemaju problem sa odlaganjem pošto im aktivnosti koje vode ka cilju takođe pružaju zadovoljstvo, i čim uoče potrebno činjenje kreću u akciju.
U prethodnom primeru sa ciljem položiti ispit i motivacionom strategijom ka zadovoljstvu ja bih odmah krenuo u činjenje. Uzeo bih knjige koje treba da naučim i krenuo bih sa učenjem odmah, i dok učim imao bih jasnu ideju o osećaju ispunjenosti i uspeha koji me očekuje kada položim ispit. Po broju sati učenja možda bih čak i manje učio nego u primeru kada učim u poslednjih pet dana, ali bi to znanje imalo vremena da se isprocesuje i da se slegne na tenane i izašao bih na ispit rasterećen, siguran i sa očekivanjem onog istog osećaja uspeha i ispunjenosti koji očekujem da će mi polaganje ispita doneti. Naš performans je najčešće u direktnoj vezi sa stanjem u kome se nalazimo, tako da je očigledno gde bih se Ja optimelnije ponašao na tom istom ispitu.
Zarađivanje para je dosta transparentno kao primer efikasnosti ove dve strategije.
Ko ima motivacionu strategiju od bola kreće u zarađivanje para kada se približi potencijalni bol u vezi tog činjenja - zarađivanja para. Znači neko sa ovakvom strategijom da bi krenuo u smeru zarađivanja para mora da ima blizu nedostatak novca i negativne posledice. Na primer kirija, rata kredita, računi, dugovi i posledice koje slede ako se pare ne zarade. Kada se potencijalni bol približi motivacija raste i nalazimo najrazličitije načine da zaradimo pare koje su nam potrebne da izbegnemo taj bol.
Motivaciona strategija ka zadovoljstvu kod zarađivanja para najčešće znači da ta osoba ima jasnu i privlačnu sliku ispred sebe šta joj sve donosi u životu imanje para i ima prisutan osećaj kako joj je dok uživa sve te blagodeti. Sa tom slikom ispred sebe i jasnim osećajem uživanja u ostvarenom cilju (imanje para i svih blagodeti koje idu sa ovim) nama raste motivacija za zarađivanje para i krećemo u akciju, i nalazimo najrazličitije načine za ostvarenje našeg cilja i uživanje u svim blagodetima koje on nosi sa sobom.
Koju motivacionu strategiju Vi koristite? Kakav bi vaš performans bio kada bi ste koristili ovu drugu?
Dobrodošli u svet coachinga, mesto gde ljudi ovladavaju svim ključnim oblastima života, i žive onako kako im najviše prija.
autor : Zoran Drobnjak, business coach
drobnjakz@yahoo.com
| 
| 
