(Aleksandar Knežević)
Uprkos ekonomskoj krizi i slabljenju privrednih aktivnosti u regionu, bankarski sektor je sveobuhvatno uspeo da zadrži rast ukupne aktive, a uglavnom su banke uspele i da nastave sa profitabilnim poslovanjem u prethodnoj godini. Slovenačko bankarsko tržište je po veličini aktive preteklo hrvatsko, i tako postalo najveće u Adria regionu. Vodeća bankarska grupa u regionu je UniCredit, sa ukupnom aktivom od gotovo 19,5 mlrd EUR. Slede NLB grupa i grupa Intesa SanPaolo. U sektoru osiguranja listu predvodi slovenačka Triglav grupa sa ostvarenom bruto premijom od preko 952 mil EUR.
Ekonomska kriza je prošle godine dovela do slabljenja privrednih aktivnosti u regionu, što je prouzrokovalo i slabije rezultate finansijskog sektora. Uprkos tome, sektor je uspeo da zadrži rast ukupne aktive, a većim delom i profitabilnost. Najveće bankarske grupe u Adria regionu su prisutne na većem broju tržišta, a listu predvodi UniCredit sa ukupnom aktivom od gotovo 19,5 mlrd EUR. U ostalih pet vodećih bankarskih grupa spadaju NLB grupa (18,4 mlrd EUR aktive), Intesa Sanpaolo grupa (15 mlrd EUR), Hypo grupa (11,5 mlrd EUR) i RBA grupa (10,9 mlrd EUR). Vidljivo je da, uz izuzetak Slovenije i Srbije u manjoj meri, bankarskim sektorom u Adria regionu dominiraju međunarodne grupe. Tri najveće bankarske grupe zajedno čine oko 35% ukupne aktive u regionu.
- Interesantno je napomenuti da zbir aktive 15 najvećih bankarskih grupa koje su rangirane na Delloite listi čini gotovo 80% ukupne bankarske aktive u svim zemljama regiona - ističe Aleksandar Knežević, viši rukovodilac u "Delloite".
Prošle godine slovenačko bankarsko tržište je po veličini aktive preteklo hrvatsko, postavši tako najveće u regionu. S obzirom da ove dve zemlje zajedno drže preko 70 odsto ukupne aktive u regionu, ne treba da čudi činjenica da najveće pojedinačne banke dolaze upravo iz tih dveju država. Uvid u nekonsolidovane finansijske izveštaje banaka pokazuje da je najveća pojedinačna banka slovenačka NLB, koja samo u Republici Sloveniji ima ukupnu aktivu od 15,5 mlrd EUR. Slede je dva najjača igrača u Republici Hrvatskoj, Zagrebačka banka (12,7 mlrd EUR aktive) i Privredna banka (8,8 mlrd EUR).
Uprkos negativnim privrednim kretanjima i smanjenju kreditnih i drugih aktivnosti, bankarski sistemi u regionu su ostali stabilini. Slovenija, jedina zemlja-članica EU u regionu, je na prvom mestu gledano po veličini aktive bankarskog sektora, ali i po prosečnoj bankarskoj aktivi po stanovniku. U Hrvatskoj je izražena podela na velike i male banke, pri čemu velike banke čine preko 82% ukupne aktive i ostvaruju veću profitabilnost nego mali igrači. Većina banaka je i dalje relativno solidno kapitalizovana, pa je bankarski sistem stabilan. Kao i do sada, u Hrvatskoj je najveća Zagrebačka banka, članica UniCredit grupacije, a slede je Privredna banka Zagreb, članica grupe Intesa Sanpaolo, i Erste banka. Srpski bankarski sistem se nalazi na trećem mestu u regionu, sa dvostruko manjom aktivom nego u Hrvatskoj ili Sloveniji. Ipak, prosečna aktiva po stanovniku svrstava Srbiju tek na peto mesto, pri čemu je bolje plasirana jedino od Makedonije. Razlozi za to se kreću od relativno slabije ekonomske razvijenosti privrednog sistema, pa sve do držanja ušteđevine izvan bankarskih tokova ("u slamarici"). Uprkos relativno malom iznosu ukupne aktive, u Bosni i Hercegovini postoji čak 28 banaka, budući da zbog postojanja entiteta Republike Srpske deo bankarskih grupacija posluje kroz dva odvojena pravna lica.
Nakon što je 2004. godine donešen Basel 2 dokument, i nakon njegove ugradnje u zakonodavstvo Evropske Unije 2006. godine, započeo je i proces usklađivanja zemalja iz Adria regiona sa spomenutom regulativom. Tako je Narodna banka Srbije nedavno objavila Nacrt odluke o adekvatnosti kapitala banaka, kojim je obuhvaćen najveći deo ovog standarda, dok je u Republici Hrvatskoj od kraja marta 2010. na snazi niz podzakonskih akata Hrvatske narodne Banke koji ugrađuju Basel 2 u hrvatski pravni okvir. Slične inicijative su pokrenute i u ostalim zemljama u regionu koje nisu članice Evropske Unije. Zbog složenosti, ali svakako i zbog i visine troškova usklađivanja, problematika oko primene Basela 2 još uvek je jedna od važnijih tema u bankarskom sektoru, posebno u centralnoevropskim zemljama kojima usklađivanje po ovom osnovu tek predstoji.
U sektoru osiguranja najveći igrači su i dalje fokusirani na region. Ipak, za razliku od banaka, među deset najvećih grupacija osiguravajućih kuća, tek tri pripadaju grupacijama sa sedištem izvan Adria regiona, dok su ostale u domaćem vlasništvu. Vodeća je slovenačka Triglav grupa, koja je zahvaljujući bruto premiji od 952 mil EUR dvostruko jača od sledeće osiguravajuće grupe na listi, hrvatske Kroacija grupe sa 456 mil EUR bruto premije. U ostalih pet vodećih grupacija spadaju Agram (330 mil EUR ), Zavarovalnica Maribor (266 mil EUR) i Adriatik Slovenika (260 mil EUR). Ukupna premija svih osiguranja u regionu smanjila se za oko 1,5% u odnosu na 2008. godinu. Tržišta Hrvatske i Makedonije su pala, dok je na ostalima primetan blagi rast.
Poput bankarskog sektora, i kod osiguravajućih kuća najrazvijenije je slovenačko tržište, što pokazuju i udeli bruto premije u društvenom bruto proizvodu, odnosno bruto premije po stanovniku. Prema oba pokazatelja, Republika Slovenija je daleko ispred ostalih zemalja regiona. Hrvatsko tržište je drugo po veličini, ali i po razvijenosti.
- U protekloj godini srpsko tržište je zabeležilo pad premija osiguranja od 12,4%. Ipak, ovakvo smanjenje je u skladu sa opštim privrednim kretanjima u zemlji, zbog čega je i udeo premije u društvenom bruto proizvodu ostao relativno nepromenjen,“ komentariše Knežević. Na srpskom tržištu deluje čak 22 osiguravajuća društva. Kao i prošle godine, najveće osiguravajuće društvo u Srbiji je Dunav, iza koga na listi slede DDOR Novi Sad i "Delta Generalli" osiguranje. Na hrvatskom tržište posluje čak 27 osiguranja, od kojih je najveće "Kroacija osiguranje".Tržište osiguranja u Bosni i Hercegovini je prema glavnim pokazateljima razvijenosti na sličnom nivou kao i tržišta u Crnoj Gori i Srbiji. Ipak, zbog specifične organizacije i regulative, na njemu je prisutno više osiguravajućih društava. U Crnoj Gori tržištem dominiraju osiguravajuća društva u stranom vlasništvu, dok je makedonsko tržište osiguranja najmanje u regionu, a ujedno i najmanje razvijeno.
| 
| 
