Otvoren Urgentni centar u Novom Sadu - Prva potpuno kompjuterizovana zdravstvena ustanova u Srbiji

Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić, u petak, 25. juna u Novom Sadu, otvorio je novi Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine, najsavremeniji u regionu. Ovo je prva zdravstvena ustanova u Srbiji koja je smeštena u potpuno kompjuterizovanoj zgradi, tehnologija kojom je izgrađena do sada nije primenjivana u našoj zemlji, a opremljena je najkvalitetnijom medicinskom i pratećom opremom koja se mogla naći na tržištu.

Upravo zbog te simbolike, predsednik Pajtić je direktoru KCV-a prof. dr Draganu Draškoviću, umesto starinskog gvozdenog ključa, uručio elektronsku kartice s posebnim kodom.

Urgentni centar smešten je u zgradi površine 9.000 metara kvadratnih i ima prizemlje, tri sprata i potkrovlje, u okviru kojih se nalaze hirurški i nehirurški intenzivni blok s pet operacionih sala, ordinacije za preglede specijalističkih službi, brzu laboratorijsku, radiološku, endoskopsku dijagnostiku, kao i dežurne neurološke službe. Na nivou prvog i drugog sprata centar je spojen čeličnim "tunelom" sa sadašnjim zdanjem Instituta za interne bolesti.

– Kada smo se u novom Ustavu izborili za mnogo veća investiciona sredstva za pokrajinu, opredeli smo se da ćemo ih usmeravati u bolji i kvalitetniji život građana. Odluku da izgradimo Urgentni centar doneli smo imajući na pameti dve maksime: jedna je da se niko u Vojvodini ne sme plašiti bolesti i lečenja, a druga da smo previše siromašni da bismo kupovali jeftine stvari. Ovo je u poslednje tri decenije najveća investicija u zdravstvo na području pokrajine i jedna od najvećih u poslednjih nekoliko godine u Srbiji – istakao je Pajtić.

Idejno rešenje za projekat izgradnje Urgentnog centra predloženo je 1988. godine, a radovi su počeli 1991. godine, ali su ubrzo bili prekinuti. U oktobru 2006. godine tadašnje Izvršno veće Vojvodine odlučilo je da finansira nastavak i završetak izgradnje Urgentnog centra, za koji je preko Sekretarijata za zdravstvo i Fonda za kapitalna ulaganja pokrajina izdvojila 3,7 milijardi dinara.

- U novom Urgentnom centru KCV u Novom Sadu godišnje će moći da bude pregledano od 150.000 do 200.000 pacijenata, a hospitalizovano 100.000 do 150.000. Kada me neko pita ima li kreveta, odgovaram – ima. Svi su kreveti intenzivne jedinice. Sa standardom smo se potpuno izjednačili sa zapadnom Evropom i s drugim urgentnim i trauma centrima u SAD i Kanadi. Samo u opremu uloženo je preko 1,5 milijardi dinara - istakao je Drašković.

Zgrada u kojoj je smešten Urgentni centar potpuno je kompjuterizovana, a kontrolna soba ima sistem koji u svakom trenutku prati kretanje pacijenata i zaposlenih unutar objekta, kao i na njegovim prilazima. Ovaj najsavremeniji sigurnosni sistem, prvi put u Srbiji, omogućava i uvođenje elektronskih zdravstvenih kartona.

Omogućena je i primena telekonferencija, kako bi se povećala efikasnost pri izvođenju dijagnostičkih procedura, operativnih zahvata i komunikacije između osoblja i udaljenih stručnih saradnika, a planirano je da preraste i u centralni sistem Kliničkog centra Vojvodine.

Prilikom izgradnje zgrade, vodilo se računa i o energetskoj efikasnosti. Ugrađeni su solarni paneli, pa su troškovi grejanja i hlađenja svedeni na minimum, a centralni sistem u prostorijama u kojima ne borave ljudi automatski reguliše potrošnju energije. Ukoliko dođe do nestanka struje generatori i pomoćni sistemi istog istog trenutka omogućavaju nesmetano obavljanje lekarskih intervencija.

Narednih nekoliko nedelja medicinske ekipe će se uigravati i testirati novu opremu koja je ugrađena u Urgentnom centru, a prvi pacijenti biće primljeni sredinom jula. Procenjuje se da će ova ustanova obavljati najhitnije medicinske zahvate za najmanje 75% stanovnika Vojvodine, imajući u vidu da jedan deo gravitira Beogradu i drugim gradovima centralne Srbije.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 26.6.2010.)

Klinički centar Vojvodine

Vlada AP Vojvodina

Urgentni centar Novi Sad

Bojan Pajtić

Dragan Drašković