Axel Hummel, Predsednik Izvršnog odbora "Volksbank Srbija" - 138 godina poverenja

Axel Hummel

Imali smo zadovoljstvo da razgovaramo sa gospodinom Axel Hummelom, predsednikom Izvršnog odbora "Volksbank" u Beogradu.

Gospodine Hummel, gde ste rođeni? Gde ste diplomirali?

Rođen sam u Štutgartu, a detinjstvo sam proveo u Ofenburgu, u jugozapadnoj Nemačkoj, blizu Francuske granice, pošto se moja porodica tamo preselila kada sam imao četiri godine. Studirao sam poslovnu administraciju na univerzitetu Bayreuth u severnoj Bavarskoj. Ideja da idem tamo bila je motivisana mogućnošću da jezici budu sastavni deo diplome, pošto sam već u to vreme imao planove da kasnije radim u inostranstvu.

Kakav put je imala vaša karijera?

Smatram je pravilnom bankarskom karijerom. Nakon diplomiranja, počeo sam da radim u "Commerzbank Germany", u poslovanju sa stanovništvom. Tamo sam imao veliku priliku da dobijem obuku za pripravnike, što mi je omogućilo 12 meseci obuke i dobijanje uvida u poslovanje u različitim gradovima širom Nemačke. Moja prva pozicija bila je savetnik za klijente, u ekspozituri za klijente sa najvećim primanjima.

Ukupno sam proveo 6 godina u "Commerzbank" i na kraju sam rukovodio malim timom, čiji je fokus bio savetovanje po pitanju berzi, derivata i upravljanje imovinom u Hamburgu.

Posle tog perioda, došao je trenutak da nekako pokušam da “pobegnem” iz bankarstva. Pridružio sam se "KPMG Financial Services". Na samom početku bio sam uključen u različite male projekte sa različitim klijentima; ali ubrzo su me zamolili da se priključim "KPMG" timu na velikom dugoročnom projektu u "Citibank" Nemačka – pa možete da zaključite da moj pokušaj da vidim „stvarni svet“ izvan bankarskog nije bio uspešan.

U toku projekta, "Citibank" je tražila da preuzmem odgovornost kao rukovodilac sektora jedinice koju smo savetovali kao "KPMG" konsultanti. U Citi-ju sam proveo oko četiri godine, kao rukovodilac sektora za plaćanje investicija i kasnijih centralnih kontrola.

Ali čak i 10 godina bankarstva u Nemačkoj nisu ubile „virus odlaska u inostranstvo“. Video sam oglas i aplicirao za poziciju u "ProCredit banci" – odabran sam i pripremao sam se za odlazak u Boliviju. Konačno je bilo od koristi moje znanje španskog jezika. Međutim, pre nego što je trebalo da počnem, iz "ProCredit banke" su me pitali da razmotrim odlazak u zemlju koja je takođe „romanska“, da budem Generalni direktor. Otišao sam u Rumuniju i proveo tamo malo više od 3 godine. Zbog toga sam danas ovde, u istočnoj Evropi.

Kada ste počeli da radite u Volksbank i na kojoj poziciji?

U Volksbank International počeo sam svoj rad kao generalni direktor ovde, u Srbiji, krajem 2006. godine.

Volksbank ima dugu tradiciju. Kada je osnovana? Gde su ekspoziture i kada je počela sa radom u Srbiji?

Volksbank je veoma stara institucija, veoma tradicionalna i ugrađena u njihove regione i čvrsto povezana sa svojim klijentima. Naš glavni akcionar je austrijski, ali takođe imamo nemačkog i francuskog kapitala. U tim zemljama naša banka se može naći skoro svuda i njena karakteristika je u tome što su klijenti obično i akcionari „svoje“ banke. Za razliku od istočne Evrope, u našim matičnim zemljama skoro svako dete zna za naš brend.

"Volksbank Srbija" je jedna od najmlađih članica naše grupe. Pošto je u to vreme bilo teško dobiti Greenfield bankarsku dozvolu, morali smo da kupimo već postojeću banku, kako bismo započeli rad. Zbog toga smo 2004. godine kupili Trust Banku i promenili je u Volksbank Serbia d.o.o. Od tada smo razvili mrežu od 26 ekspozitura u celoj zemlji. Pokrili smo 15 velikih gradova.

Kakva je vlasnička struktura "Volksbank" u Srbiji?

Tačno 97 % našeg kapitala je u posedu "Austrian Holding Volksbank International AG", dok 3 % drži EBRD.

Pre dolaska u Srbiju radili ste u Rumuniji. Koje su glavne razlike između ova dva tržišta u vezi bankarskog sektora?

Po mom viđenju, rumunsko tržište i ekonomija su bili mnogo dinamičniji. Tražnja je bila veoma velika – zasigurno značajan podsticaj za predstojeći ulazak u EU. Kao rezultat došlo je do velikog porasta tržišta svakog poslovanja i konkurencija nije bila tako jaka kao što sam iskusio u Srbiji.

Što se tiče klijenata, rekao bih da su građani Srbije zahtevniji i više informisani o bankarskim uslugama, nego u Rumuniji. Pretpostavljam da je pozadina ta što je Srbija već imala prilično razvijen bankarski sektor u prošlosti, dok je Rumunija počela sa ozbiljnim razvijanjem nakon 1989. godine. Ukratko: vidim da je Srbija izazovnije okruženje nego što je bila Rumunija, a sa druge strane, svestan sam da je pojava finansijske krize u međuvremenu najverovatnije to okrenula suprotno!

Da li je Srbija ispunila vaša profesionalnim očekivanjima?

Apsolutno! Veoma sam ponosan na ovo što je naše osoblje uspelo da razvije u poslednje 4 godine: postigli smo preokrete, izgradili dobru i efikasnu mrežu; uspeli smo da učvrstimo Volksbank u prvih 10 na tržištu, uspešno smo se izborili sa finansijskom krizom i, u međuvremenu, igramo važnu ulogu u našoj grupi. Za mene posao nikada nije bio samo mesto gde idete kako biste obavljali rutinske poslove i primali platu; uvek je bio mnogo više, tako da se ima i vidi uticaj na posao koji radim. Gledajući 4 godine unazad, mogu da uperim prstom na svaku godinu, na vitalne korake razvoja koje je Volksbank Serbia načinila.

Bili ste na mestu predsednika izvršnog odbora Volksbank Serbia 2008. godine, koja je bila jedna od najuspešnijih godina, a potom ste ostali na istoj poziciji do 2009. godine, koja je bila najteža u istoriji bankarstva. Kakva iskustva ste stekli za ove dve godine?

„U slučaju da vidite svetlo na kraju tunela, budite svesni da to takođe može da bude samo brzi voz koji vam se približava!“ ili „Nikada ne verujte da je posao završen!”

Da budemo ozbiljni: Za više od 15 godina bankarstva iskusite mnogo izazova. Ali sigurno obim krize 2009. je daleko najveći, jer je doveo u pitanje finansijski svet na koji smo bili navikli. Teško je sumirati stečeno iskustvo. Možda je najvažnije ono, da ako ste bili u mogućnosti da razvijete okruženje istine i poverenja – sa svojim klijentima, osobljem, akcionarima i organima, lakše možete upravljati, posebno u bankarstvu, u teškim vremenima.

Konkretno, do kraja 2008, imali smo mnogo razgovora sa klijentima o bezbednosti i solidnosti bankarskog sistema. Čak i ako je srpski bankarski sistem izgubio u tom periodu značajan deo depozita - većina je ostala. Ja lično verujem da je deo finansijske krize sada i pre bio zbog psiholoških faktora. Nedostaje nam poverenje u buduće pozitivne razvoje. Shvatili smo to već do kraja novembra 2008. godine .

Pitanje za "Volksbank" nije bio nedostatak likvidnosti, već nagli nedostatak potražnje za kreditima. Klijenti (fizička lica i firme) su odlagali odluke o investicijama. Iznenada niko nije želeo da pravi dugoročne planove. Nije bilo kupovina stanova, nema novih automobila, nema novih mašina, ničega.

Tako se stvorio krug, pošto je industrija koja obezbeđuje ovu robu upala u ozbiljnu nevolju, otpuštajući kadrove i prekidajući ulaganja. Nažalost, ne možete da kupite poverenje, inače bismo imali dobar deo toga u našem budžetu! Poverenju je potrebno vreme i do njega se dolazilo poslednjih meseci.

Koje ste rezultate postigli u prvoj polovini 2010. godine i kakva su vaša očekivanja od druge polovine godine?

Procenjujemo da će 2010. godina u finansijskom smislu biti slična 2009. godini. Do sada smo malo ispred naših planova i možemo pokazati da pod datim uslovima dajemo veoma zadovoljavajuće rezultate.

Još uvek smo pod uticajem finansijske krize, ali stvari teku onako kako se i predviđalo i mi se vrlo dobro nosimo sa situacijom. Banka lagano raste i napreduje i srećan sam što se u poslednje vreme sve više klijenata vraća u banku sa depozitima. "Volksbank" je implementirala nekoliko vitalnih strukturnih poboljšanja u poslednjih nekoliko godina, pa očekujem da će naše tržišne pozicije dalje jačati u 2010. godini.

Vaša kreditna politika je zasnovana na kreditima u dinarima. Koje su koristi za klijenta, kao i za banku?

Videli smo sve više i više klijenata koji se bore sa veoma fluktuacijom kursa. To je razlog zašto smo, od sredine 2008. godine, odlučili da našoj velikoj ponudi stambenih kredita i kredita za privredu dodamo i fokus na dinarskim kreditima za fizička lica - i to kredite za automobile, potrošače i refinansiranja. Volksbank je prva banka na srpskom tržištu koja je ponudila fiksne kamatne stope na dinarske kredite.

Rezultat je bio fantastičan. Mi smo zabeležili u 2009, u sred krize, najveći broj kredita koji su ikada isplaćeni u istoriji. Klijenti cene činjenicu da mogu da računaju na stabilnu otplatu svakog meseca bez iznenađenja; to, takođe, pomaže kompanijama da naprave precizan plan svojih aktivnosti.

Koliko oscilacije kursa dinara utiču na poslovanje "Volksbanke"?

Za banke su fluktuacije deviznog kursa nešto čime banke „barataju“, pa zbog toga nemaju ili imaju samo marginalni uticaj. Dakle jedini uticaj koji uglavnom imamo je indirektan preko pitanja koja se javljaju kod nekog od naših klijenata.

Kako i u kojoj valuti građani Srbije treba da štede? Šta je najbolje za njih, po Vašem mišljenju?

Dobro što ste pitali! Sigurno ne u kešu kod kuće! Uvek se zaprepastim do koje mere se to dešava u Srbiji. Sledeći požar ili sledeća krađa će odneti novac ako se čuva kod kuće – još uvek mi ne ulazi u glavu zašto neki građani više vole ovaj metod, nego plasman u bankama.

Koja valuta je najbolja?

Teško je odgovoriti, pošto zavisi od situacije, iskustva i stava svakog pojedinca. Moja preporuka bi bila: pitajte za potencijalne troškove kada ostavljate depozit, pitajte za mogućnost vraćanja novca ako vam je iznenada potreban – izaberite banku i osobu kojoj verujete... i ako zaista ne znate da li će vam novac biti potreban sutra ili ne – uzmite naše Volksbank O2 depozite preko noći i podignite kamatnu stopu, a u isto vreme ćete sačuvati fleksibilnost bez ikakvih kazni ili troškova!

Šta se dešavalo sa otplatom kreditne pozajmice u prethodnom periodu?

Iskusili smo – kao i sve druge banke – teškoće koje je nekoliko klijenata imalo sa otplatom kredita. Nedavno se razvoj poboljšao, ali je očigledno da kriza još uvek ima uticaj na pojedince i kompanije. Utvrdili smo da će ovaj trend najmanje trajati celu 2010. godinu, ali će se dinamika smanjivati iz meseca u mesec.

Da li ste bili primorani da oduzmete imovinu zbog neplaćanja rata? Ako ste imali, kakva je budućnost takve imovine?

Prvo želim da istaknem da radimo sve da izbegnemo takvu situaciju. Aktiviranje kolaterala uopšte nije u našem interesu – jer to nije naš osnovni posao i troši mnogo vremena, energije i novca. Tako da uvek sa našim klijentima tražimo zajednička rešenja. Samo ako taj pokušaj propadne, moramo da pokušamo da prodamo obećani zalog.

Standardna procedura je da se ide putem aukcije, kako bi se osigurala maksimalna transparentnost i maksimalna vrednost za klijenta.

Šta posebno volite kod nas i da li postoji nešto što biste promenili u Srbiji?

Ja bih istakao visoki kvalitet hrane i sposobnost da uživate u trenutku – čak i u teškim vremenima. Jedva da znam bilo koji drugi grad kao što je Beograd, koji je tako pun života danju i noću – vrlo šarmantan.

S druge strane, cenio bih ako bismo mogli da pronađemo način da poboljšamo i ubrzamo javnu administraciju. Često, rezultat poslovanja je dugotrajan proces i delimično nemoguć.

Kako provodite vreme u Beogradu?

Zašto mislite da sam spomenuo hranu? Uživam u raznovrsnim restoranima i kafeima u gradu. Ako vreme dopušta, malo se bavim sportom, posećujem koncerte i događaje.

Ako biste mogli nešto da promenite u sadašnjoj karijeri, šta biste promenili?

Ništa. Zadovoljan sam sadašnjom situacijom, kao i prošlom.

poziv na pretplatu na - www.profitmagazin.com