Centar kružnice na karti Beograda, koja bi obuhvatala sve važne delove prestonice, bio bi Staro sajmište. Taj nezvanični "centar" glavnog grada bio je u prvoj polovini 20. veka mesto za komunikaciju sa svetom, mesto za razmenu ideja, umeća, roba i dostignuća civilizacije.
- Staro sajmište koje je danas ruglo Beograda ima neverovatnu priču. Kada je nastao 1937. godine bio je spektakularno mesto. Stari sajam je bio dika glavnog grada, a za projekat je dobio najprestižnije nagrade onog vremena. Sajmovi koji su se tamo odigrali su bili za pamćenje. Najveći sajam automobila, održan 1938, na kome su izlagali "Mercedes", "Fiat", "Lancia", "Daimler", "Opel", "Škoda", "Reno" i drugi, bio je izuzetno posećen. Nemački štand je bio veoma upadljiv jer je imao oznaku sa kukastim krstom a nazivi su bili ispisani ćirilicom - priča za "eKapiju" Zoran Nikolić koji je manje poznate zanimljivosti Novog Beograda objavio sa Mirkom Radonjićem u knjizi "Tajna Novog Beograda".
Atrakcija na sajmu je bila kula visoka 70 metara koju je sajmu poklonila "Škoda". Sa te kule su posetioci tih godina skakali otvorenim padobranom, što bi i danas predstavljalo atrakciju.
- Beograd je počeo da se razvija posle krize. U Beograd su pristizale kompozicije vozova, grad je bio jedna od bitnih odrednica Evrope. Vazduhoplovna izložba, održana 1938. godine, bila je veoma spektakularna sa mnogobrojnim izlagačima – rekao je Nikolić.
Vrhunac jesenjeg sajma je bila pojava televizora, odnosno prikazivanje prvih televiziskih emisija u Beogradu na štandu kompanije "Philips".
Svakog dana pored Starog sajmišta prođu desetine hiljada ljudi koji ni ne pomišljaju o arhitektonsko-urbanističkom, kulturnom i memorijalnom značaju kompleksa na levoj obali Save. O obnovi ovog prostora govori se godinam, ali se ništa ne preduzima da se spase ono što je ostalo od nekadašnjeg simbola preduzetništva, u čijim halama su osim sajmova održavane izložbe knjiga, telekomunikacija, koncerti, kongresi i sportske aktivnosti, a koje su početkom Drugog svetskog rata pretvorene u koncentracioni lgor.
- U logoru na Starom sajmištu je do 1944. stradalo hiljade Srba, Jevreja i Roma. To je bio jedini nacistički logor u Evropi za vreme nacističke vladavine koji se nalazio u centru grada, dok su u drugim zemljama logori bili daleko na periferiji i za njih se nije znalo. Neshvatljivo je da je i krematorijum napravljen kilometar od Terazija – rekao je Nikolić.
Pedesetih godina prošlog veka ovaj prostor je ponovo oživeo kada su ga naselili slikari nazvavši Staro sajmište srpskim Monmartrom, poput dela Pariza poznatog po likovnim ateljeima.
Za kulturno dobro proglašeno je 1987. godine, a plan detaljne regulacije usvojen je 1992. Njime je obuhvaćeno 20,5 hektara kompleksa sajma i 1,4 hektara vodene površine uz obalu. Najmarkantniji prostor u priobalju od 5,5 hektara namenjen je memorijalnom sadržaju koji čine Savski trg, voda i spomenik žrtvama genocida nad Jevrejima. Planom je predviđeno vraćanje urbanističke matrice kompleksu, obnova preostalih i izgradnja novih paviljona na mestu srušenih. Kompleks bi trebalo da zadrži i proširi kulturne i umetničke sadržaje.
| 
| 
