Hildegard Gaček, direktorka EBRD za Srbiju -Srbija dobro mesto za investiranje

Hildegard Gaček

Evropska banka za obnovu i razvoj je najveći institucionalni investitor Srbije.

Banka “duva u leđa” ukupnom ekonomskom razvoju zemlje keditnim aranžmanima i namerava da nastavi da igra važnu ulogu na srpskom tržištu investicija. Portfolio EBRD u Srbiji karakteriše snažani uticaj na tranziciju, sa najvećom koncentracijom na infrastrukturu i finansijski sektor.

Strategija ulaganja usvojena od strane Borda direktora 2007. godine za sledece dve godine je još na snazi i njom su definisana tri sektora kao prioriteti – korporativni, finasijski I infrastruktura.

EBRD već devet godina ima konkretna ulaganja u sektor energije, malih i srednjih preduzeća (MSP) i privatne kompanije za nove proizvodne i poslovne poduhvate.

Svoju podršku EBRD u poslednje vreme manifestuje davanjem velikih infrastrukturnih kredita za transportni sektor, naročito za poboljšanje puteva, da bi se olakšao i ubrzao prekogranični promet transporta i trgovine.

Namerava da ulaže u obnovu i modernizaciju sistema prenosa električne energije kreditom Eletroprivredi Srbije, da odobri suvereni kredit Železnici Srbije za program obnove pruge duž Koridora X i nabavku do 15 električnih lokomotiva, i rezervnih delova za postojeću flotu električnih lokomotiva. Banka će u 2010. godini odlučivati i o ulaganju u modernizaciju puta Beograd - Novi Sad.

U 2010. EBRD namerava da investira u Srbiju 400 do 450 miliona evra. – Srbija ima centralno mesto u regionu, niske poreze, kompatibilno tržište sa okruženjem. –Saradnja Srbije sa MMF u održavanju makroekonomske stabilnosti bitna za investitore

Evrpska banka za obnovu i razvoj je tradicionalno najveći i pouzdan investitor Srbije od 2001. godine. EBRD podržava javi i privatni sektor u mnogim i različitim projektima, koji doprinose ekonomskom prosperitetu zemlje. To pomaže Srbiji da prevaziđe izazove tranzicije i ostvari neophodne projekte koji će privući druge strane investitore da rade u Srbiji.

Kakve planove ima EBRD u devetoj godini aktivnosti na srpskom tržištu i kakve su ocene dosadašnjih aktivnosti banke, govori Hildegard Gacek, direktorka EBRD za Srbiju, specijalni gost magazina ProMoney.

Koliko dugo radite u Srbiji i kakva su vam isustva u privrednoj saradnji i saradnji sa Vladinim institucijama?

U Srbiji radim tri godine i moram da kažem da rad u vašoj zemlji predstavlja pravo zadovoljstvo. Srbija je prelepa zemlja, a Beograd, grad u kojem boravim, je sjajno mesto za život.

Ljudi su veoma prijateljski nastrojeni, profesionalni, i zaista je ovde lako raditi i ne predstavlja mi nikakav problem. Ne želim da kažem da problemi ne postoje, ali gledajući na stvari iz ljudskog ugla, sve je veoma profesionalno, tako da je moje iskustvo u radu i sa privredom i sa Vladom veoma pozitivno.

Koliko je Evropska banka investirala u Srbiji u poslednje vreme i u kojim sektorima?

Ulaganja Evropske banke za obnovu i razvoj rastu. U poslednje tri godine investirali smo 425 miliona evra u 2009. godini, s tim što smo 2008. investirali 118 miliona, a 2007. 230 miliona evra. U 2010. godini želimo da investiramo bar istu sumu kao 2009.god, dakle, 400 do 450 miliona evra.

Do maja 2010. godine već smo potpisali ugovore u vrednosti od 195 miliona evra. To predstavlja dobar početak.

U koje sektore u Srbiji investira EBRD?

Radimo, tj.nastavljamo sa radom sa srpskim korporacijama, dakle biće projekata i u privatnom i u javnom sektoru.

Investira se u finansijske institucije, Grad Beograd za projekat izgradnje mosta na Savi, tzv. Mosta Ada, koji je novi projekat infrastrukturu, srpsku železnicu, i u brojne projekte u privatnom sektoru, koje, na žalost, ne mogu da imenujem pre nego što se zvanično potpiše ugovor.

Kakvo je Vaše mišljenje o Srbiji kao ciljnom tržištu za strane investitore?

Trenutno je Srbija veoma zanimljivo odredište, jer je tržište veoma veliko.

Ali, u ovom trenutku svuda u svetu investicije se odlažu, zbog finansijske krize. Ljudi ne investiraju, a videćemo kakva će situacija biti posle krize, ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama.

Hildegard Gaček

Zašto je Srbija privlačna stranim investitorima?

Srbija ima veoma niske poreze, porez na prihod je najniži u regionu, pa stoga i vrlo privlačan. Pored toga, Srbija ima dovoljno veliko tržište, voljno da prima investiture. Okruženje je veoma otvoreno i povoljno za privlačenje stranih investitora, što je u njihovim očima pozitivna strana i to će se videti nakon krize.

Ima dosta dobrih tačaka i u drugim aspektima koji interesuju investitore. Ono što je takođe od značaja i ne sme se zaboraviti jeste da ima veoma dobro obrazovane ljude, sposobnu radnu snagu, talentovane mlade ljude, i naravno, starije, od kojih su oni učili.

Kao zaključak, reći ću da je Srbija početni deo krize dobro prebrodila, banke nisu u tako lošem stanju kao što su bile u drugim zemljama, bankarski sektor je veoma stabilan. To je Srbiji pomoglo da se sa krizom nosi mnogo lakše nego što su to druge zemlje činile, a taj trend će se nastaviti, i on je vrlo važna potpora na tržištu, što je sjajno i vredno pomena.

Da li vidite neke mogućnosti za poboljšanja investicioni mogućnosti u Srbiji?

Postoji veliki potencijal u poljoprivredi, u zemljišnom sektoru, putevima, železnici, infrastrukturi, jer Vlada ulaže mnogo novca, pa investitori imaju čemu da se nadaju u Srbiji.

Koje sektore vidite kao pogodne za strana ulaganja?

Postoje dobre mogućnosti za investiranje u poljoprivredu i automobilski sektor, nakon investiranja Fiat-a.

Dobre mogućnosti u budućnosti svakako nudi zemljište izvan Beograda. I drugim gradovima u Srbiji su takođe potrebni hoteli, srednje veličine, tržni centri, maloprodaje i tu leže veoma dobre mogućnosti za buduće investicije.

Da li postoje dobri uslovi za strane investitore koji žele da posluju u Srbiji?

Da, Srbija je dobra destinacija iz više razloga. Na prvom mestu, sama Srbija je veliko tržište, a sve zemlje susedi su takođe deo tog tržišta. Mnogo srpskih preduzeća rade sa onima iz okruženja. Zapravo, tržište o kome govorimo jeste tržište bivše Jugoslavije.

Srbija ima veoma dobar, centralni položaj u regionu, zakonodavstvo ima dosta sličnosti sa zemljama u regionu, nema jezičkih barijera, što je posebno privlačno za poslovanje sa drugim zemljama, dakle govorimo o mnogo većem tržištu, a ne samo srpskom. A to je bitno. Investitori idu tamo gde vide dobro tržište.

Što se tiče uslova za poslovanje za strane investitore, mislim da, kao u svakoj zemlji, još uvek ima oblasti na kojima treba da se radi. Reforma propisa pod nazivom „Giljotina propisa“ je veoma značajan proces, jer se radi na ukidanju nepotrebnih i neracionalnih propisa i usmeravanju administracije na efikasniji rad. Ljudima je za posao potrebna koncizna, lakša administracija, koja ne traje dugo.

Kakva su iskustva Evropske banke za obnovu i razvoj u pogledu uspešnosti realizovanih projekata?

Imamo veoma dobar portfolio u Srbiji i on je ovde uspešan.

Nismo imali problema sa projektima, a veliki deo njih je bio uspešno realizovan. Ulažemo u puteve Koridora 10, radimo sa Nektarom, Viktorija grupom, Gradom Beogradom, a nastavićemo saradnju sa Železnicama Srbije, i mislim da su ovi projekti iz različitih sektora veoma uspešni.

Saradnja je veoma dobra, naročito zato što Vlada želi da Evropska banka ulaže u infrastrukturu, i to je ono što radimo, i što ćemo nastaviti da radimo. Finansiraćemo infrastrukturu, odobravati kredite finansijskom sektoru, bankama, jer je to značajno za sektor MSP, a do njih se može dopreti samo preko naših kreditnih linija sa bankama.

Koji projekti koji treba da budu realizovani su po Vašem mišljenju najvažniji za Srbiju i zašto?

Svi projekti koji uključuju infrastrukturu su veoma važni, jer će učiniti Srbiju jačom u pogledu obezbeđivanja dobre infrastrukture investitorima kojima je ona potrebna. Na kraju krajeva, ono što Vlada preduzima kada se radi o investiranju u infrastrukturu, u puteve i železnicu je veoma bitno za privlačenje novih investitora. Iz ovog ugla koraci koje Vlada preduzima su veoma korektni, jer investitorima treba infrastruktura.

Uzmimo jednostavan primer: ako Fiat izvozi automobile, potrebna mu je železnica, vozovi, dobre saobraćajnice, i to je upravo razlog zbog kojeg je infrastruktura neophodna za privlačenje privatnog sektora na tržište.

Upravo je ovo oblast u koju EBRD investira, potpomagaćemo privatni sektor u budućnosti, a da bi mogao ispravno da funkcioniše, solidna infrastruktura je neophodna.

Da li EBRD ulaže u projekte za uštedu energije?

Nova oblast u koju planiramo da ulažemo je ušteda energije, i to isključivo za privatni sektor. Pozajmice za projekte uštede energije dajemo preko banaka, i to za projekte do dva miliona evra vrednosti.

Banka Intesa je početkom 2009.godine imala kreditnu liniju u vrednosti od 10 miliona za pomoć projektima uštede energije, a i druge banke su takođe zainteresovane da se preko njih otvore ovakve specijalizovane kreditne linije.

Postoji i mogućnost da se preko Evropske banke direktno konkuriše za projekte iz oblasti uštede energije, za koje će biti potrebno preko dva miliona evra.

Kakvi projekti uštede energije su u pitanju?

Projekti uštede energije mogu da se odnose na nabavku novih mašina, efikasnijih mašina, poboljšavanje bojlera, sistema za grejanje, izolacije, smanjenje zagađenja, svakakve druge aktivnosti koje se odnose na uštedu energije.

Mogu takođe biti u pitanju projekti za biološko gorivo, korišćenje useva u proizvodne svrhe za nergiju, dakle za sve to se može iskoristiti novac u privatnom sektoru za poboljšanje energetske efikasnosti.

Ekološka svest je na delu.

Koji potezi vlade su najviše uticali na sticanje poverenja investitora?

Da. Od posebne važnosti za sticanje poverenja investitora bila je činjenica da je vlada zvala MMF veoma rano, da bi se došlo do prvog Stand-by aranžmana i programa koji će nastaviti da se odvija, a ovo je neophodno za poverenje u zemlju i njenu stabilnost. Bio je to vrlo dobar potez.

Postoji jasan sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, i sa ovog gledišta, mislim da srpska Vlada blisko sarađuje sa MMF-om. U stvari, upravo je prevazilaženje izazova makroekonomskoj stabilnosti uloga MMF-a, zato će se ta saradnja nastaviti i sa te tačke gledišta problema nema.

Podrška EBRD Srbiji

Od aprila 2001. godine do kraja prvog kvartala 2010. godine, EBRD je doprinela finansiranju 86 projekata u Srbij,i čija je ukupna vrednost 1.830 miliona evra, i mobilisala isti iznos iz drugih izvora.

Direktno je angažovala 1.439,2 miliona evra, što je omogućilo dodatne izvore u istoj vrednosti, kao i novac za tehničku pomoć za podršku u pripremi projekaza i nadzor projekata čiji je osnivač zemlja donator. EBRD, takođe, sufinansira veliki broj projekata sa Evropskom investicionom bankom, Scvetskom bankom, institucijama Srbije i drugim stranim investicionim fondovima.

Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz magazina ProMoney iz maja 2010.