Ono što je spektakularno s tehnološkog aspekta je činjenica da je "panton" stolica napravljena iz jednog dela i to od sintetičkog materijala. Pojavila se u periodu tehnološkog optimizma kao otelotvorenje društva koje veruje u napredak i moć tehnologije. Nije slučajno da se uticajni šef kabineta Vilija Branta, Karl Šiler, slikao baš u "panton" stolici. Za njen uspeh je zaslužna i erotičnost…
Nema mnogo stvari koje nakon pedeset godina postaju bolje. Možda poneko vino, automobil ili - stolica. "Panton" stolica je za svoj pedeseti rođendan živahnija nego ikad. Zrači vedrinom u šest boja, verziji za decu koja je za četvrtinu manja u odnosu na onu za "velike" , poznata je i omiljena širom sveta. Dobar izgled i slava ove stolice, međutim, rezultat su teškog i upornog dizajnerskog i inženjerskog rada. "Enfant terrible" danskog dizajna, Verner Panton je sinonim za originalnost i nekonvencionalnost. Enterijer mu je služio da isprovocira ljude da upotrebe maštu I učine svoje okruženje uzbudljivijim. Boja je isto njegova velika tema, i to jasne i vedre boje: crvena, žuta, narandžasta, ljubičasta... Ali, smisao njegovog rada bilo je eksperimentisanje sa materijalima i formama. Polovinom prošlog veka sintetički materijali su bili poput Svetog Grala za dizajnere. Plastika ih je fascinirala svojom neograničenom sposobnošću modelovanja. Iz tog izazova rođena je ideja o apstraktnoj stolici koja nema četiri noge, jasno izdvojen naslon za leđa i pri tom je od plastike.
Prve skice su nastale krajem pedesetih godina. Mladi danski dizajner Panton je učestvovao sa svojom idejom o plastičnoj stolici iz jednog dela na Evropskom konkursu za dizajn nameštaja. Nije dobio nagradu, nije bio ni zapažen i sve su prilike bile da će ideja o plastičnoj stolici otići u zaborav. Srećom, Panton kontaktira osnivače VITRA-e, Vilija i Rolfa Feldbauma i oni osvojeni formom nove stolice počinju da rade na njenoj proizvodnji. Razvijajući prototip od fiberglasom ojačanog poliestera, Panton i Vitra 1967. Godine uspevaju da proizvedu mini seriju od 100 do 150 komada.
Ova izvedba je, međutim, skupa, s mnogo ručnog rada, a i stolica je teška. U saradnji s inženjerima iz Bayera počinju ispitivanja za upotrebu novog materijala, čvrste poliuretanske pene nazvane Baydur. Nova verzija Panton stolice je bila estetski lepša ali i dalje skupa u izradi. Početkom sedamdesetih, novi materijal, termoplastični polistiren (Luran S), izum kompanije BASF, obećavao je ekonomski bolju cenu za masovnu proizvodnju stolice.
Nažalost, Luran S se pokazao kao neotporan i slab, pa je treća verzija stolice krajem sedamdesetih donosila više glavobolje nego koristi. Kad je tome dodat stav javnog mnjenja da je plastika jeftin i neekološki materijal, 1979. godine proizvodnja je prestala. Ipak, "zabludela stolica" se posle jedne decenije vratila u Vitru. Napredak u korišćenju i obradi plastike doveo je do četvrte, konačne i autorizovane verzije "panton" stolice od brizganog polipropilena.
Današnja "panton" stolica je prošla 28 različitih testova koji su sveukupno trajali 1.230 sati, a stolica je 100% reciklabilna. Posle 30 godina od prve masovne proizvodnje, ostvaren je osnovni cilj dizajnera: plastična stolica kao isplativ industrijski proizvod. Ono što je pektakularno sa tehnološkog aspekta kod ove stolice je činjenica da je to prva stolica napravljena iz jednog dela i to od sintetičkog materijala. Pojavila se u periodu tehnološkog optimizma kao otelotvorenje društva koje veruje u napredak i moć tehnologije. Nije slučajno da se uticajni šef kabineta Vilija Branta, Karl Šiler, slikao za magazin Štern baš u panton stolici.
Za uspeh te stolice je pored tehnologije zaslužna i njena erotičnost. Mekano zaobljenih linija i organskog oblika, "panton" stolica je neosporno seksi i to vrlo prirodno i ubedljivo. Zato je često upotrebljavana u reklamama i na fotografijama sa lepim ženama. Za seriju fotografija "Kako se svući pred mužem" pop pevačica Amanda Lir teško da je mogla naći bolju scenografiju od narandžasto- crvene "panton" stolice.
Autorka teksta je direktorka kompanije "Nitea"
| 
| 
