Veliko spremanje sedam dunavskih vidikovaca

Ramska tvrđava, buduće rešenje (Foto: SO Veliko Gradište)

Sedam utvrđenja na Dunavu, od Bača, nekada na samoj obali ove velike reke, pa, preko Petrovaradina, Kalemegdana, Smedereva, Rama, Golupca i Kladova, tema su ozbiljnog proučavanja naših i stranih stručnjaka, kako bi ih restauratori temeljno obnovili, a turistički poslenici ponudili putnicima željnim lepota. Iza ovog projekta stali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Unesco, jer je reč o baštini svetskog značaja. Svako od ovih dunavskih utvrđenja-vidikovaca zaslužuje podužu priču.

Na 1078. kilometru toka velike evropske reke, 1483. godine, za vreme Bajazita Drugog, podignuta je Ramska tvrđava, koju su graditelji zamišljali kao važan punkt, ne samo za kontrolu saobraćaja, već i za dalja osvajanja na severu. Ovom utvrđenju su stručnjaci posvetili čitav dan, razgledajući ga i sa plovećeg restorana, koji je, nakon isplovljavanja, gotovo dva sata bio zahvaćen talasima od skoro dva metra, što su putnici na brodu "Ana" duboko preživljavali. Jedan duhoviti putnik, koji je na taj način razbijao sopstveni strah, savetovao je ostalima da preko mobilnih telefona svojim bližnjima izdiktiraju – testamente. Ipak, iskusni lađari Rade Lazić, Novica Stakić i Radiša Jovanović su čak sa tri vučna brodića pomahnitalo veliko plovilo uspeli da prevedu u mirne vode, pa su nastavljeni naučna izlaganja i započeti ručak.

Čitav ovaj kraj obiluje arheološkim lokalitetima, a mnogo iskopina se čuva u požarevačkom muzeju. Jer, na malom geografskom prostoru smešteno je više milenijuma, s obzirom na to da ovde, pored reke, život traje od praistorije.

– Vojskovođe su imale u vidu da se iz Ramskog utvrđenja mogla kontrolisati plovidba Dunavom, Panonska nizija, Karpati..., ali sa ovog mesta kontrola je dopirala i do Velike Morave, Mlave, Karaša, Nere i Peka. Nije slučajno što su baš na ovom mestu trasirani višemilenijumski putevi osvajača, branitelja i običnog sveta. U vreme cara Trajana, kod Rama su spojene obale prvim pontonskim mostom na Dunavu. Taj most je prikazan i na Trajanovom stubu u Rimu – pričao je prisutnima Dragan Jocanović, naš poznati arheolog iz Narodnog muzeja u Požarevcu, inače, među prvim stručnjacima koji su, 1980. godine, istraživali Ramsko utvrđenje.

Nekada je ova tvrđava imala pet kula, čiji se prvobitan izgled čuva u posebnim dokumentima, što će, uskoro, konzervatorima poslužiti da vrate autentičnost ovom objektu za koji postoji dokaz da je, osim za vojne potrebe, služio i kao "motelski" smeštaj trgovcima. U tvrđavi postoje i ostaci kružnog rimskog objekta, osnove od 12 metara u prečniku, a u jedan zid je ugrađen i rimski natpis u kamenu, posvećen bogu Jupiteru. Dosadašnje mere konzervacije nisu dale rezultate, ne zbog lošeg rada stručnjaka. Nakon predaje na korišćenje, o objektu nije vođena neophodna briga. Zato se sada preporučuje i restauracija, ali i svakodnevno korišćenje i briga.

– Nije potrebno mnogo novca za uređenje Ramskog utvrđenja, koje bi moglo da predstavlja pravi biser u nisci od sedam dunavskih vidikovaca. Nakon obilaska i ustanovljavanja standarda za buduću restauraciju svih objekata, oformiće se klaster, koji će samostalno moći da komunicira sa evropskim fondovima. Kad to učinimo, bićemo deo udruženih klastera podunavskih država. Jer, ovi objekti na Dunavu kroz našu zemlju prava su atrakcija za turističke sladokusce – kaže Ramljanin Živorad – Žika Sekulić, opštinski većnik za kulturu u Velikom Gradištu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 05.05.2010.)