Javno-privatno partnerstvo za novu dvoranu Beogradske filharmonije

Fondacija Beogradske filharmonije "Zubin Mehta" od 2004. godine nastoji, pored ostalog, da dođe do valjanih instrumenata, ali i obezbedi lokaciju i projekat za svoju novu dvoranu. I Simfonijski orkestar u američkom Pitsburgu je pre dve i po godine počeo kampanju za prikupljanje 80 mil USD. Imali su sreće. Porodica Ričarda P. Simsona odmah na početku im je darovala za naše prilike neverovatnih 29,5 mil USD. Zahvaljujući umeću i velikom zalaganjem Lorensa Tamburia, predsednika i izvršnog direktora Pitsburškog simfonijskog orkestra, ta početna suma je gotovo udvostručena. Prilozima pojedinaca, kompanija, a jednim delom i vlade, prikupljeno je 58 mil USD.

Tako članovi Beogradske filharmonija i Pitsburškog simfonijskog orkestra snevaju isti san – da zasviraju u svojoj novoj koncertnoj sali.

Ambasada SAD je omogućila da Lorens Tamburi početkom poslednje nedelje u martu u dvorani Filharmonije Beogradu svojim izlaganjem otvori trodnevno savetovanje "Saradnja privatnog i državnog sektora u finansiranju kulture".

U Srbiji se sve više govori o javno-privatnom partnerstvu. Ne samo kao o mogućem i poželjnom, već neophodnom načinu finansiranja nekih javnih usluga, pa i kulture. Jer, kako reče ministarka finansija Diana Dragutinović: "Država ne može sve i ne mora sve sama."

– U SAD je ta tradicija partnerstva između privatnog i javnog sektora veoma duga – ističe Tamburi. – Zapravo, SAD je kao država nastala na principu – manje države, više preduzetništva i dobrovoljnog delovanja pojedinaca. Pitsburg je početkom 20. veka sa svojim čeličanama bio industrijska prestonica SAD. Endrju Karnegi, magnat čelika i u to doba najbogatiji čovek na svetu, smatrao je da ljudi koji steknu veliko bogatstvo, deo treba da vrate zajednici. Karnegi i Pitsburg su rodonačelnici tog koncepta filantropije, kako ga mi nazivamo, odnosno saradnje države i raznih organizacija građana.

Sagovorniku spominjemo da su i Srbi imali zadužbinare. Na primer, Iliju Kolarca i kapetan Mišu Anastasijevića, koji su tu, u neposrednoj blizini zgrade Beogradske filharmonije, "otečestvu" darivali dva značajna zdanja. Dodajemo, u šali, da Srbija upravo čeka nove zadužbinare. U beogradskoj kulturi je počelo s "Madlenijanumom".

– Velikim američkim gradovima u 19. veku bilo je veoma stalo da imaju kulturne institucije – kaže Tamburi. – Stvarali su ih bogati ljudi. Oni su osnivali orkestre, ali su gradili i muzeje, univerzitete. Pitsburški simfonijski orkestar postoji od 1896. godine, a njegovi osnivači su upravo industrijalci Endrju Karnegi i Džordž Vestinhaus. A naša sadašnja koncertna dvorana zove se "Hajnc houl", po kompaniji koja proizvodi kečap. Njujoršku filharmoniju su osnovali muzičari, a Bostonski filharmonijski orkestar je stvorio jedan čovek.

Vraćamo se u ne baš ružičastu stvarnost, koju dodatno komplikuje aktuelna kriza. Pokušavamo da gospodinu Tamburiju dočaramo muke naših umetnika sa sve tanjim prinadležnostima koje im stižu iz državnog budžeta. Uvereni da je u bogatoj Americi znatno bolje.

– Iz različitih državnih izvora, od države Pensilvanije, okruga i veoma malo od federalne države, naš orkestar ukupno godišnje dobija između 10 i 12% neophodnih sredstava – saopštava nam bez imalo jeda prvi čovek Pitsburškog simfonijskog orkestra, jednog od najboljih u SAD.

– Između 25 i 30% godišnjeg budžeta prikupimo od poklona korporacija i od BNY Mellonbanke, jer je orkestar ambasador grada, a donatorstvo je regulisano poreskim zakonom. Ostatak neophodnih sredstava Pitsburški orkestar stiče od prodatih karata, koje bi bez navedene saradnje bile dvostruko skuplje. Tamburi dodaje da orkestar prihoduje i od drugih delatnosti. Njihovi muzičari podučavaju mlade, a dvorana se iznajmljuje kada je orkestar na turneji.

Šta privatni sektor ima od doniranja orkestra?

– Na međunarodnim turnejama naši sponzori organizuju prijeme za svoje poslovne partnere. Simfonijski orkestar ima dobru reputaciju, pa tako kompanije ostvaruju vezu sa publikom i zajednicom. Imamo i sponzore serije koncerata. Za uzvrat, logo tih kompanija je na publikacijama programa. Ne saopštavamo imena sponzora sa bine, niti oni mogu uticati na sadržaj programa, ali na veb stranici orkestra objavljuju se imena donatora za svaku godinu sa iznosom priloženog novca. U sezoni 2008-2009. ukupno 30,8 mil USD.

Lorens Tamburi ne smatra da se njihov model javno-privatnog partnerstva bitno razlikuje od onoga što rade drugi orkestri u SAD. Inače, Pitsburški simfonijski orkestar, neprofitna institucija, izvodi klasičnu, ali i popularnu muziku, edukativne koncerte i one namenjene lokalnoj zajednici, sviraju i u bolnicama. Gostuje po gradovima SAD i inostranstvu. Muzičari su stalno zaposleni i nastupaju 52 nedelje u godini.

Reklo bi se da i Amerikanci imaju onu izreku o parama i muzici. Samo američka verzija glasi: "Koliko muzike, toliko para."

Na inicijativu našeg nekadašnjeg ambasadora u Vašingtonu dr Slavka Grujića, Karnegijeva zadužbina, koja je do tada već izgradila više biblioteka u svetu, prihvatila je 1921. godine da odobri 100.000 dolara kao poklon srpskoj vladi za gradnju i opremanje biblioteke u Beogradu.

Profesor dr Slobodan Jovanović, tadašnji rektor Univerziteta, uspeo je ličnim zalaganjem da ta sredstva uveća državnim kreditima, kako bi se izgradila veća biblioteka, koja bi zadovoljila potrebe Univerziteta. Grad Beograd je poklonio zemljište u centru, a projekat su uradili profesori univerziteta, arhitekti Dragutin Đorđević i Nikola Neštorović.

Tako je podignuta prva i tada jedina zgrada u Srbiji, namenski sagrađena za biblioteku. Univerzitetska Biblioteka je u novoj zgradi svečano otvorena na dan sv. Ćirila i Metodija, 24. maja 1926. godine.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 5.04.2010.)