Anđelko Mišković, generalni direktor "Grow rasada" Salata iz Iriga osvaja Evropu

Anđelko Mišković

Kompanija "Grow rasad" otvorila je u februaru 2009. godine u sremskoj opštini Irig staklenike površine 13.000 m2, opremljene najmodernijom tehnologijom uzgoja biljnog rasada. Investicija, vredna 252,5 miliona dinara, uz pomoć Izvršnog veća Vojvodine sa 35 miliona dinara, jedna je od finalista ovogodišnje nagrade "Aurea 2010" u organizaciji portala "eKapija".

Staklenici kompanije "Grow rasad" rezultat su zajedničkog ulaganja holandske firme "Grow" koja ima deset preduzeća na četiri kontinenta i novosadskog preduzeća "Planten". O novim tehnologijama, širenju tržišta i van zemalja CEFTE, distribuciji eksluzivnih rasada u megamarkete, za portal "eKapija" govori generalni direktor kompanije "Grow rasad" Anđelko Mišković.

Ušli ste u drugu godinu poslovanja. Kakvi su odjeci na srpskom tržištu?

- Ova godina je za nas izuzetno interesantna prvo što su klimatske prilike uslovile propadanje velikog broja rasada kod proizvođača. To je kod nas rezultiralo pozitivnim poslovnim uspehom, budući da se tada pokazalo koliko je ulaganje u kvalitetnu tehnologiju i u infrastrukturu isplativo. Naš rasad je ove godine izuzetnog kvaliteta i imamo veoma veliku potražnju za svim vrstama rasada, bez obzira da li je reč o proizvođačima na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru. Polako i sami proizvođači počinju da shvataju da ne mogu da nam pariraju sa starim načinima proizvodnje, jer postižemo dosta visok kvalitet a dosta niske cene.

Da li među kupcima ima više domaćih ili inostranih partnera?

- Negde između 70 i 80% ukupne proizvodnje ide u inostranstvo, reč je o velikim isporukama, dok naši ljudi kupuju manje količine.

O kom broju rasada je reč?

- S obzirom na to da proizvodimo širok spektar rasada, ne bismo mogli da generalizujemo. Primera radi, trenutno proizvodimo 4 miliona celera za jednog proizvođača u Austriji. Nedavno smo proizveli 20-30 hiljada krastavaca za klijenta u Hrvatskoj, 40.000 rasada paprika za izvoz u BiH...

Po osnivanju kompanije fokus izvoza bio je na zemljama CEFTE. A sada?

- Ostali smo i dalje pri usmerenju na izvoz u zemlje CEFTE. Pomenutu narudžbu za Austriju izvozimo preko sestrinske firme koja se nalazi na teritoriji Evropske unije, tačnije u Mađarskoj i zove se "Grow Palanta". Drugi deo naziva kompanije uvek znači "rasad" na jeziku zemlje u kojoj ta firma posluje, a prva reč ("Grow") je deo "Grow grupe", majke firme čija centrala je u Holandiji.

Kraj 2009. i početak 2010. godine obeležilo je pokretanje proizvodnje zelene salate sa korenom. Kakvi su prvi pokazatelji tog projekta?

- To je jedan poseban program od koga dosta očekujemo. U proizvodnju te kulture smo krenuli prvo iz razloga što tržište u Srbiji ne zahteva rasad tokom cele godine, jer vi imate prazan periode kada nema potrebe za rasadom, a drugo jer tom proizvodnjom možemo da iskoristimo tehničke kapacitete našeg objekta. Kompletna proizvodnja je na betonu, tako da je to jedan čist proizvod. Sve to smo pokušali da iskoristimo za hidroponski proces proizvodnje salate sa korenom. To je jedan eksluzivan proizvod, jer takva proizvodnja postoji još samo u Belgiji i Holandiji. I u svetu retko može da se nađe.

Kakav je odziv među potencijalnim partnerima?

- Imali smo već kontakte sa slovenačkim trgovačkim kućama. Planiramo da proširimo saradnju i na nemački "Kaufland" koji ima 46 megamarketa u Bugarskoj i 25 u Hrvatskoj.

A na srpskom tržištu?

- Trenutno radimo sa kompanijom "Delta Maxi". "Maxi" je ekskluzivni distributer naše salate za područje Beograda. Prisutni smo i u "Metro Cash & Carry" objektima.

Osim proširenja izvoza, kakvi su planovi kompanije "Grow rasad" u narednom periodu?

- U 2010. godini planiramo premeštanje cele proizvodnje na otvoreno polje. To znači da uz specijalnu tehniku, korišćenje softverskih dodataka stvorimo mogućnost da kontrolišemo proizvodnju na otvorenom, s tim što to neće biti proizvodnja u zemlji nego će se ta salata proizvoditi u specijalnim plastičnim nosačima. Tako ćemo imati prozvodnju tokom cele godine.

Da li će takav način proizvodnje uticati, osim na kvalitet i na obim proizvodnje?

- Da. Naš cilj je isporuka 5.000 salata dnevno. Sada je naša proizvodnja reda veličina oko 1.000 komada.

Ostaje li sve u Irigu?

- Ostajemo tu uz nova ulaganja. Planiramo dalje investicije jer imamo kompletnu infrastrukturu, zatim nam odgovara blizina dva autoputa, blizina Novog Sada i Beograda. Imamo i dobru saradnju sa lokalnom samoupravom, deo radnika nam putuje iz Novog Sada, to su uglavnom visokostručni zaposleni - agronomi. Svi ostali zaposleni su iz tog kraja i nemamo razloga za selidbu iz Iriga. Koliko ćemo konkretno uložiti, zavisi od dinamike povraćaja dosadašnjih investicija.

Da li povećanje proizvodnje, donosi i novu šansu za posao?

- Planiramo da uposlimo nove ljude, jer će proizvodnja na otvorenom zahtevati upošljavanje novih radnika, pre svega na pakovanju. Zelena salata će biti u posebnim kesama, sa natpisom mogućnosti upotrebe i ishrane i to će biti jedan proizvod koji će nadamo se privući pažnju megamarketa budući da ostaje svež na policama i do deset dana.

Kako su reagovali lokalna i državna uprava na pokretanje vašeg, pre svega inovativnog, načina proizvodnje?

- Uglavnom mogu da ih sve hvalim. U početku nam je trebalo više energije da pokažemo da mi to stvarno želimo. Međutim, kada su videli da mi imamo potpuno nove ideje i tehnologije, uglavnom nam svi pomažu da to ide onim tokom kako bi i trebalo.

J.Đ.