(Dušan Vujović)
Već prvog dana "Kopaonik biznis foruma" niko se nije iznenadio kada je ministar ekonomije Mlađan Dinkić kao jedno od rešenja izlaska iz krize predložio povećanje plata i penzija. Bilo je uobičajeno to što je ministarka finansija Diana Dragutinović rekla da bi suprotno tome trebalo smanjiti porez na dohodak, ali povećati PDV i akcize. Premijer je, po običaju, bio uzdržan. Kako to izgleda sa strane i kakvu poruku šalje Vlada, pitali smo Dušana Vujovića, vodećeg ekonomistu u Svetskoj banci.
Čuli smo ono što je bilo u prošlosti, a od strategije za budućnost - ništa - Prošle nedelje na Kopaoniku trajala je predizborna kampanja. Čuli smo ono što je bilo u prošlosti, a od strategije za budućnost - ništa. O predlozima kao takvim se ne razgovara, to im i nije cilj. U predizbornoj trci cilj je biti prvi, sa dobrim ili manje dobrim predlozima, sa realnim ili manje realnim obećanjima.
Kakva je vaša dijagnoza stanja?
- Ključni problem jeste to što je nivo javnih rashoda u bruto domaćem proizvodu od preko 40% među najvišim u svetu.
Gde je rešenje?
- Rešenje treba tražiti u smanjivanju nepotrebnih javnih rashoda. Vlast konstantno povećava rashode i želi to da nadoknadi porezima. Jedino prihvatljivo je širenje poreske osnove. Porez bi trebalo da plaćaju svi. Povećanje poreza postojećim obveznicima bio bi dopunski teret za privredu i građane. Slikovito, to vam je kao kada čovek težak 60 kilograma nosi džak cementa od 40 kilograma. Toliko danas narod i privreda u Srbiji plaćaju porez.
Šta to znači, da ste bliži Dinkićevom predlogu o povećanju plata?
- Mislim da nijedan predlog nije do kraja konzistentan. Treba razlikovati malo "povećanje plata kao politički i motivacioni faktor", od značajnog povećanja fonda plata. Rast fonda plata bez povećanja produktivnosti otvara spiralu inflacije i izaziva automatski rast penzija sa posledičnim udarom na budžet. Sve vreme se ignoriše varijanta da se povećaju plate, ali uz otpuštanje.
Šta predlažete?
- Da bi Srbija stigla do pet-šest odsto rasta, potrebno je podići nivo investicija, odnosno produktivnosti. To je nemoguće uz ovako veliku i neefikasnu državu sa ovim nivoom (nezavršenih) reformi i padom privatnih investicija. Država treba svoje investicije da završava što pre, a ona to ne čini. To je ključni problem. U fazi izgradnje one bi imale efekat na proizvodnju, zapošljavanje i rast dohotka, a u fazi eksploatacije višu opštu efikasnost i na privlačenje novih privatnih investicija.
Srbija ima više od milijardu evra odobrenog novca za infrastrukturu, ali ga ne povlači? Je li to samo srpska praksa?
- Svetska banka s pravom ne prihvata naše standarde javnih nabavki, a mi nemamo dovoljno sposobnu tehničku administraciju da po njihovim brzo i efikasno povlačimo odobrena sredstva. Mnoge zemlje imaju taj problem i godinama uče kako se pripremaju projekti. Neke nauče na vreme (kao, recimo, Kina), a neke prekasno, kada im to više nije ni potrebno.
Šta treba uraditi?
- Najbolje bi bilo da Srbija poboljša sistem javnih nabavki da bi Svetska banka mogla da ga prizna u celosti kao nacionalni sistem. Postojeće procedure su netransparentne, puno je manipulacija.
Ima li Vlada autoritet da prekine sa sporadičnim merama i završi započete reforme?
- S obzirom na ono što smo videli na Kopaoniku, Vlada je veoma zabrinuta i svakodnevno radi, ali još nije došla do prioriteta. Od devet ciljeva koje je premijer Cvetković naveo, treba izabrati dva ili tri. Božidar Đelić je pomenuo pedesetak stvari na kojima se radi, svuda je napravljen pomak, ali skoro nijedna nije dovedena do kraja.
Aktuelne su i debate oko dinara. Kako ocenjujete rad NBS?
- NBS gotovo uvek radi tačno ono što treba, ali ljudi prihvataju posledice konzistentne politike samo dok im to odgovara. Sve je u redu dok NBS imitira fiksni kurs koristeći se obimnim prilivom kapitala, nezavisno od pariteta cena i trgovinskog bilansa. Sada, kada priliv stranog kapitala jenjava, kurs mora da se prilagođava, a ni privreda ni potrošači nisu spremni to da prihvate. Bilo bi najbolje da razmislimo ili o nekoj varijanti fiksnog kursa uključujući uvođenje evra kako bi se izbegli ovi potresi. Pored prednosti to ima i brojne nedostatke, ali oni su nužna cena ovakvog sistema želja.
Kako vidite Srbiju za godinu dana?
- Za godinu dana ćemo verovatno videti iste stvari kao sada, samo će se razgovarati zašto je bruto domaći proizvod bio tri, a ne četiri odsto ili obrnuto. Ne vidim argumentovane razgovore o tome kako Srbija da dođe do šest i sedam odsto rasta, što bi uz adekvatnu strategiju mogla da ostvari. Postoji dobra volja Vlade koja se, čini mi se, nasukala na dva grebena specijalnih interesa. Jedan greben je partijska država, a drugi razuđena birokratija "armirana" interesima novih bogataša.
Tajkunima odgovara što reforme stoje
- Birokratija je kao "živi pesak" progutala Vladu, a tajkuni su našli i iskoristili to slabo mesto. Bogati će uvek i svuda u svetu imati uticaj, ali je pitanje koliki. Ovde je za njih idealno, jer novac imaju samo oni. Mogu da plate "prolaz" gde legalnog puta još nema. Bogatima odgovara što reforme stoje, mada je time ugrožen javni interes, a Vlada naterana da tapka u mestu. Zato je proces evropskih integracija ključan. Da nas pomeri sa te tačke u pravcu završetka reformi.
Deevroizacija nemoguća
- Iako se ovih dana govori o kampanji za deevroizaciju, mislim da to nije realno. Oko 70 odsto privrede i banaka posluje direktno u evrima ili ima neku valutnu klauzulu. Dvovalutni sistem de fakto postoji skoro pola veka. Od tada svi štede u stranoj valuti. Ne postoji dovoljno razuđen sistem finansijskih instrumenata za štednju u dinarima. Zato nisam siguran da je deevroizacija uopšte moguća. A i da jeste, mislim da bi trud bio uzaludan pošto ćemo u dogledno vreme biti deo evrozone.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 17.03.2010.)
| 
| 
