(Ljiljana Džuver)
Da bi se novi Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom uspešno sprovodio potrebno je da se donesu dva važna podzakonska akta, a to su Pravilnik o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze, kao i Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, objasnila je u intervjuu za "eKapiju" Ljiljana Džuver, pomoćnica ministra ekonomije i regionalnog razvoja.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 22.000 osoba sa invaliditetom, ali se procenjuje da je broj tih osoba koje su nezaposlene, a imaju radnu sposobnost znatno veći. Cilj državne politike zapošljavanja je socijalna integracija svih kategorija teže zapošljivih ljudi. Međutim, kako pređašnjim subencijama država nije podstakla poslodavce da zaposle osobe sa invaliditetom, kaže naša sagovornica, odlučeno je da ih zakon obaveže na taj korak.
Prema odredbama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, najisplativije je da privrednici zaposle te osobe, ali ako nisu spremini za to, na raspolaganju imaju i druge opcije shodno propisima.
Na pitanje da li je ovim zakonom sa države na privredu preneta odgovornost da rešava socijalna pitanja, naša sagovornica naglašava da to nije tako jer je "društveno odgovoran posodavac onaj koji će pružiti šansu svim kategorijama bez bilo kakve diskriminacije".
Zapošljavanje novih ljudi nije obavezno
Pomoćnica ministra je naglasila da nova obaveza ne podrazumeva da će poslodavci morati da zapošljavaju nove kadrove već je pozvala sva preduzeća da preispitaju strukturu svojih zaposlenih i da upute radnike na procenu radne sposobnosti kako bi se utvrdilo da li i koliko osoba sa invaliditetom, mimo broja osoba sa invaliditetom koje su već zaposlene kod predmetnog poslodavca, moraju dodatno da zaposle.
- Od 2003. godine nije bilo moguće da radnici i nezaposleni budu upućeni na procenu radne sposobnosti. Svaki poslodavac, verovatno, ima zaposlene kojima je umanjena radna sposobnost i koje bi mogli da upute u Fond PIO radi procene radne sposobnosti. Zakon iz 1996. utvrđivao je daleko manju tipologiju osoba sa invaliditetom, pri čemu je aktom bio regulisan isključivo segment zapošljavanja pod posebnim uslovima rada. U okviru novog zakona, za osobe sa invaliditetom smatraju se sve one osobe koje su po drugim propisima imaju utvrđenu kategiorizaciju – ratni vojni invalidi, mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, invalidi rada (bilo da imaju drugu ili treću kategoriju), lica koja su kategorisan kao slepa, druga lica kod kojih je izvršena kategorizacija i osobe koje izađu na procenu i dobiju status osobe sa invaliditetom - objasnila je naša sagovornica.
Zapošljavanje u državnoj upravi i javnim preduzećima
Pošto se zakon odnosi na sve poslodavce bez obzira na delatnost, među kojima su i MUP, zdravstvo, vojska, javna preduzeća, kao jedan od problema javlja se dodatno zapošljavanje u državnoj upravi u periodu kada je preporučeno smanjenje broja zaposlenih.
- Osnovna ideja je da se preispitaju kadrovi među zaposlenima. Država, kao najveći poslodavac, izdvajajući sredstva u budžet kojim se finansiraju zarade osoba sa invaliditetom već ispunjava svoju obavezu.
Podsticajne mere za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Odredbe 24. i 29. pomenutog zakona, koje se odnose na obaveze poslodavaca, počinju da se primenjuju 23. maja 2010. godine. Poslodavci su obavezni da ako zapošljavaju više od 20 ljudi zaposle i jednu osobu sa invaliditetom. Firme koje zapošljavaju više od 49 zaposlenih moraju da zaposle dve osobe sa invaliditetom, a na svakih narednih 50 radnika, obavezno je uposliti po jednu osobu sa invaliditetom.
- Država je obezbedila paket podsticajnih mera za preduzeća koja se odluče da zaposle osobe sa invaliditetom. Naime, država snosi troškove obuke za osobe sa invaliditetom, poslodavac ima pravo da koristi mere i aktivnosti profesionalne rehbailitacije, ali troškove iste, za svoje zaposlene osobe sa invaliditetom snosi sam. Ukoliko zapošljavaju pripravnika privrednici mogu da ostvare pravo na subvenciju zarada u trajanju od 12 meseci, a ukoliko zaposle lica koji već imaju radnog iskustva oslobođeni su plaćanja doprinosa u trajanju od 3 godine. Takođe, na raspolaganju su i sredstva za prilagođavanje radnog mesta. Poslodavac koji zaposli osobe sa invaliditetom koje se mogu zaposliti samo pod posebnim uslovima, može da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje tih lica.
Osim toga mogu i da zaključe ugovor sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju o poslovno-tehničkoj saradnji u iznosu od 20 prosečnih zarada na godišnjem nivou (oko 600.000 dinara).
A ako ništa od toga ne ispune, kaže sagovornica "eKapije", plaćaće penale mesečno u iznosu trostruke minimalne zarade (45.300 dinara).
Preduzeće za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Novim zakonom su definisani i uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
- Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju mora da zaposli 50% osoba sa invaliditetom, 10% zaposlenih koji rade u posebnim uslovima i u okviru stručne službe moraju imati najmanje tri stručna lica koja predstavljaju socijalnu komponentu preduzeća i sprovode proces profesionalne rehabilitacije u preduzećima ovog tipa. Takođe, mora da bude i organizovan program obuke za ta lica. Ukoliko preduzeće ima taj status može da ostvari mesečnu refundaciju za sva lica koja su u radnom odnosu za mesečne zarade u iznosu od 50% prosečne plate u Srbiji koja je u januaru bila 29.929 dinara.
Ljiljana Džuver napominje da je sada registrovano 54 takvih preduzeća, od kojih je oko polovina u privatnom vlasništvu.
Odgovarajući na pitanje, da li će ta preduzeća biti konkurentna u proizvodnji i pružanju usluga, ona je napomenula da su "te firme tržišno orjentisane i da je svakako cilj da one od svojih prihoda pozitivno posluju".
Naša sagovornica je navela i to da je plan da svaki region ima po jedno centralno preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju, koje bi bilo adekvatni resurs za zapošljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom.
Fond za profesionalnu rehabilitaciju
Prihodi budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, čije je osnivanje predviđeno ovim zakonom, biće korišćeni za podsticanje zapošljavanja, profesionalnu rehabilitaciju i posebne oblike zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, a njime upravlja Ministarstvo ekonomije.
Nacionalna služba za zapošljavanje
Kako je ostalo još par meseci do primene odredaba koje se odnose na obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, neophodno je da se privrednici što pre pripreme za njegovu primenu i da s obzirom na to da sada svi imaju obavezu o iskazivanju broja zaposlenih, da uz to planiraju i odgovarajući broj osoba sa invaliditetom.
Ljiljana Džuver je pozvala poslodavce da se jave Nacionalnoj službi za zapošljavanje i iskažu potrebu za određenim profilom zanimanja kako bi se ostvarila saradnja na obostrano zadovoljstvo.
M.K.
