U svetu se godišnje organizuje milion raznih manifestacija, koje donose prihod od 20 mlrd USD, dok u Srbiji ima 1.500 takvih priredbi, ali je njima potrebna finansijska podrška. Čak i kad je povod izbor najbolje slanine ili pasulja, posle odlaska gostiju, zarada bude prilično posna.
- Tako će biti sve dok u našoj zemlji lokalne vlasti finansiraju manifestacije, čiji je najveći kvalitet entuzijazam - kaže Milanka Cvetković, predsednica organizatora manifestacija u Privrednoj komori Srbije.
- Pasuljijade su najbolji primer, jer se organizuju bez prave šeme i uz pomoć novca iz budžeta. Čim nestane donacije - ugasi se i manifestacija. A te priredbe ne donose direktan novac od prodaje ulaznica, već bi zarada trebalo da stigne od gostiju koji će trošiti u gradovima.
Zvanično, u kalendaru Turističke organizacije Srbije ima čak 700 različitih manifestacija, većinu finansiraju lokalne samouprave, dok Ministarstvo ekonomije pokriva samo 42. Države na zapadu, recimo, pomažu samo onim manifestacijama posle kojih se novac i vraća u gradsku ili opštinsku kasu.
- Treba što pre da se napravi klasifikacija manifestacija i da se tačno zna koje su lokalnog, nacionalnog i svetskog značaja - kaže Cvetković.
- U Privrednoj komori pravimo bazu, ali organizatori često do pred sam događaj ne znaju ni datum, ni program, ni koliko gostiju očekuju. Bez dobre organizacije i plana rada sigurno su osuđeni na propast.
BANATSKI BEJZBOL
Ovčarski dani u banatskom selu Sakule, koji traju dva dana i organizuju se u martu, dobili su najvišu ocenu posetilaca svih srpskih manifestacija, pokazala je anketa novosadskog Geografskog instituta. Ovčarski dani poštuju tradiciju kroz folklor, imaju karneval lokalnih maski, tamo se prodaju ovčarski proizvodi, održava se svetsko prvenstvo u banatskim šorama (slično bejzbolu), nadmetanje u pucanju pastirskim bičem...
(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 15.3.10.)
| 
| 
