(Zoran Drakulić)
Ukoliko država ne bude odmah intervenisala i pomogla privredi, Srbiji preti katastrofa. Neće to biti "grčki scenario" nego ćemo jednostavno imati ogroman broj nezadovoljnih i gladnih na ulicama. Mnogo ljudi će ostati bez posla, a firme će otići u bankrotstvo. Nema tu onda daljeg poslovanja. Dovoljno je pogledati koliko je ljudi od 1. januara do danas ostalo bez posla. Mnogo više nego cele prošle godine. A pričali su nam političari da ove godine izlazimo iz krize. Mi sada tek ulazimo u krizu.
Ovako, budućnost srpske privrede vidi Zoran Drakulić, predsednik i vlasnik "East Point holdinga", jedne od najvećih kompanija u Srbiji. U razgovoru za "Novosti" tvrdi da je poslednji trenutak da Vlada Srbije povuče konkretne poteze i pomakne likvidnost sa mrtve tačke.
- Mi više nećemo imati nikakvih značajnih investicija, i nema više prodaja preduzeća. "Krpili" smo se ovih deset godina, prodavajući razne firme. Umesto da smo te pare ulagali u proizvodnju, nemilice smo ih trošili kroz budžet i razne gluposti. Došli smo u situaciju da gotovo nemamo nikakvu proizvodnju.
Mogu li banke kreditima da finansiraju proizvodnju?
- Sada imamo jednu paradoksalnu situaciju. Banke se plaše da daju pare privredi, jer su firme već prezadužene. Kompanije nemaju više imovine koju bi založili, a banke su pune novca. Bankarima je najlakše da ulažu u hartije od vrednosti NBS, a ovamo gde je najkritičnije ne daju. Zato država mora da da garanciju od nekih milijardu i po evra i onda će banke bez bojazni moći da odobravaju kredite. To država mora da uradi. Ne vidim drugi način da izbegnemo najgore.
Da li ste o ovome pričali i na Biznis forumu na Kopaoniku? Kakav utisak nosite sa tog skupa?
- Nažalost, ja nisam optimista. Nisam bio ni prošle godine, kada je moglo da se čuje da će kriza da nas mimoiđe. Čak su pojedini ministri u Vladi Srbije tvrdili da je globalna recesija za nas dobra, jer svuda je u svetu kriza, pa ćemo mi od toga da profitiramo. Na kraju su, međutim, svi shvatili da je ova kriza dugotrajna i da ćemo svi sa njom biti izuzetno pogođeni. Mi privrednici smo se, na Kopaoniku, uglavnom saglasili da će se kod nas, ove godine, najteži efekti krize tek osetiti.
Predstavnici Svetske banke su zamerili da Srbija nema strategiju ekonomskog oporavka, a na Kopaoniku su se čak i čuli potpuno disonantni tonovi ministara koji sede u istoj vladi?
- Različiti koncepti ekonomske strategije koje su na Kopaoniku demonstrirali članovi Vlade jeste nešto što nikako nije dobro. To ne znači da oni svi moraju da misle isto, ali pogubno je da imaju potpuno različite poglede na našu ekonomsku budućnost. Nažalost, to nejedinstvo članova Vlade se na Kopaoniku u velikoj meri osetilo. Sa jedne strane, imali smo guvernera koji je stalno govorio da moramo da se pazimo velike potrošnje, da smanjimo javnu potrošnju, a sa druge strane neki članovi vlade se istovremeno zalažu da idemo u potrošnju, da obezbedimo dodatna sredstva... Ne presuđujem ko je u pravu, ali morali su da se usaglase, jer je ovako ostavljen nepovoljan utisak u javnosti.
Da li su dosadašnje Vladine mere dovoljne?
- Definitivno smatram da sami krediti, kao krediti, nisu dovoljni. To je i mišljenje velikog broja učesnika Foruma na Kopaoniku iz redova privrednika. Imamo problem što ove godine ponovo "idu" skupi subvencionisani krediti za preduzeća. Osnovni je problem da li će ta preduzeća biti u stanju da se još zaduže. Jednostavno, firme više ne mogu da se zadužuju, one su prezadužene. Država, mora da izađe sa nekim ozbiljnijim paketom ili ćemo imati veliki, veliki problem. Taj paket mora da ide u smeru podrške novoj proizvodnji i izvozu. To su dve najvažnije stvari. Bez nove proizvodnje i izvoza u Srbiji, nema ni novog zapošljavanja, nema ni veće potrošnje, i na kraju, nema ni izvoza, a bez toga nemamo perspektivu.
Privrednici najviše zameraju na politici kursa dinara?
- Mi nemamo doslednu politiku oko kursa. Imamo iste ljude u Narodnoj banci Srbije koji su tu već godinama, a koji, međutim, nisu vodili sve vreme istu politiku. Jednog trenutka tvrde jedno, drugog drugo, pričaju nam razne priče o stabilnosti cena... Privrednici jedino traže da taj kurs bude u neku ruku predvidiv. Ako je planirana inflacija sedam odsto onda da držimo kurs u tim granicama i da to ide ravnomerno, a ne kao sada - deset meseci držimo kurs, a onda posle svega prosto eksplodira. To je nedopustivo.
Šta vam, konkretno,ne odgovara u vladinim kreditnim merama?
- Političari nam govore o konkurentnosti na tržištu, ali sa druge strane se insistira da korisnici kredita ne smeju da otpuštaju radnike. Kako ja da budem konkurentan na tržištu ako imam 30 odsto više radnika? Kako da se bijem na svetskom tržištu ako imam viškove radne snage, a država mi ne da da ih otpustim? To je besmislica. Taj socijalni teret treba da padne na državu. Kompanije u Srbiji treba da se bore za proizvodnju i konkurentnost, a ne da se bave socijalom što u ovom trenutku traži država od nas.
NEKA SE DRŽAVA ZADUŽI
Mene stvarno samo zanima ko je sada spreman da investira u Srbiji? Ko može i ko je toliko hrabar da to učini u ovom trenutku. Mi predlažemo državi da se ona zaduži. U suštini, država kao država nije mnogo zadužena. Pogledajmo zemlje u okruženju koje su mnogo više zadužene ali one i dalje guraju. One mnogo više pomažu privredi nego što je to slučaj kod nas. Znači, naša država mora da se zaduži odmah ili da da garancije bankama za milijardu i po do dve milijarde evra. Tih para ima, i u bankama i u obaveznim rezervama.
UKLjUČITI DEVIZNE REZERVE
Šta je bilo od inicijative privrednika da se deo deviznih rezerva povuče i usmeri u privredu?
- Obećano nam je da će biti povučen deo deviznih rezervi. To su svi obećali, i predsednik Vlade, da će milijardu i trista miliona iz deviznih rezervi biti povučeno. Međutim, sada svi ćute o tome. Pitao sam i sada na Kopaoniku, šta se dešava sa tom idejom, ali nisam dobio nikakav odgovor. Tražimo od političkog vrha da ispuni to obećanje. Na taj način i srpski izvoznici mogu da uđu u investicije i, na kraju krajeva, budu konkurentniji na tržištu.
(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 15.3.10.)
| 
| 
