(Kaluđerica, jedno od najvećih "divljih" naselja u Evropi)
Odziv građana koji su podneli zahteve za legalizaciju nelegalno sagrađenih objekata je van svakih očekivanja, kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Najveći posao sada je na službenicima koji će ih obrađivati, posle čega sledi i konačna odluka o tome da li će neki objekat biti legalizovan ili ne.
- Izuzetno smo zadovoljni brojem ljudi koji su podneli zahteve za legalizaciju u svim gradovima u Srbiji. Odziv je zaista preko naših očekivanja. Ilustracije radi, poslednjeg dana isteka roka samo u prestonici podneto je čak 110.000 zahteva, dok je u Užicu to učinjeno za 95 odsto nelegalno sagrađenih objekata - kaže Aleksandra Damjanović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja.
Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, saopštio je u petak, 12. marta, da je na području Vojvodine podneto ukupno 135.650 prijava.
Oni koji su podneli kompletnu dokumentaciju i čiji se objekat može legalizovati, biće obavešteni o visini naknade koju plaćaju u roku od 60 dana, posle čega ubrzo dobijaju i rešenje o upotrebnoj i građevinskoj dozvoli. S druge strane, od onih koji nisu podneli kompletnu dokumentaciju, nadležni iz opština i gradova u roku od 60 dana tražiće dopunu. Međutim, ukoliko podnosilac u roku ne dostavi potrebna dokumenta, zahtev za legalizaciju biće odbačen, a objekat srušen.
U Ministarstvu kažu da postoje i objekti koji sasvim sigurno neće biti legalizovani.
- To su oni koji su građeni na klizištima i močvarnom tlu, zatim oni koji su izgrađeni na infrastrukturnim koridorima, kao i površinama namenjenim za izgradnju objekata od javnog interesa. To su i objekti koji se nalaze u zoni zaštite prirodnih i kulturnih dobara, ali i oni kod kojih nisu poštovani propisi u pogledu međusobne udaljenosti i visine - objašnjava Damjanovićeva.
Prema njenim rečima, zakon je predvideo pravo na umanjenje naknade za 60% za objekte do 100 kvadratnih metara, koje su njihovi vlasnici izgradili za rešavanje svog stambenog pitanja, i pod uslovom da nemaju drugu nepokretnost.
- Gradovi i opštine su sami odlučivali o visini naknade, kao i o ostalim pogodnostima. Prema našim saznanjima, svi su dali popuste koji se kreću od 20 do 50%, i kod svih postoji mogućnost plaćanja na rate - kaže Damjanovićeva.
Prema njenim rečima, grad Beograd predvideo je jednu od pogodnosti koju bi, kako kaže, trebalo da slede i ostale opštine i gradovi, a u pitanju je umanjenje naknade za objekte sekundarne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, putevi) čiju su izgradnju finansirali sami građani.
Koraci do legalizacije
- Ako dokumentacija nije kompletna, nadležni u roku od 60 dana traže dopunu
- Ako podnosilac u roku ne dostavi dopunu, zahtev se odbacuje i dostavlja građevinskoj inspekciji na dalji postupak
- Kada stranka dostavi kompletnu dokumentaciju, odlučuje se o mogućnosti legalizacije objekta
- Ako ne postoji mogućnost legalizacije, zahtev se odbija i prosleđuje građevinskoj inspekciji na postupak
- Ako se objekat može legalizovati, obaveštava se podnosilac zahteva koji dobija informaciju o visini naknade koju plaća u roku od 60 dana (sklapa se ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište)
- Po dobijanju ovog, poslednjeg dokumenta, u roku od 15 dana donosi se rešenje o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 13.3.2010.)
| 
| 
