Da li i u vašoj kompaniji napetost i strah od gubitka posla polako nestaju? BC Bilten vam predstavlja najnovija istraživanja u vezi sa ovim pojavama u SAD.
U periodu kada recesija polako popušta, stvaraju se uslovi za novu bobru i to onu za kvalitetnu radnu snagu, za talente, jer je veliki deo zaposlenih u nedoumici da li da ostane u kompaniji u kojoj trenutno radi. Ovaj period je pre svega povoljan za zaposlene. Prema istraživanju Adecco Group North America iz SAD, stav radne snage prema radu se nezantno izmenio u odnosu na prethodne godine. Naime 72% radnika voli svoj posao za razliku od 2009. godine kada je 78% bilo zadovoljno svojim radnim mestom. Svega 39% zaposlenih smatra da ih je finansijska kriza podstakla da znatno više cene svoj posao, što predstavlja znatan pad u odnosu na prethodnu godinu kada je čak 55% radnika bilo zahvalno što ima posao. Čak se smanjila i spremnost za prekovremeni i angažovani rad i to na 19% i 17% u odnosu na prošlogodišnje rezultate kada je 21% radnika iskazalo spremnost za ostanak na poslu i posle isteka radnog vremena, a njih 19% se osećalo spremnim da pruži više od svog maksimuma.
Rezultati istraživanja:
Starije generacije su mnogo nervoznije i smanjuje se njihova ljubav prema poslu. Više od četvrtine ispitanika sa sve većom nervozom gleda na ostanak bez posla, a čak 27% manje voli svoje radno mesto, što predstavlja povećanje od 10% u odnosu na prošlu godinu kada je 16% radnika manje volelo svoj posao.
Mlada populacija planira da se usavršava i obrazuje. Kako mlađa, tako i starija populacija, smatra da ljubav prema poslu nije od prevelikog uticaja na zadržavanje u kompaniji. Ovaj rezultat se za obe generacije u odnosu na prethodnu godinu smanjio za 5%. Zanimljivo je da 20% mladih i 17% strajih radnika planira da nastavi školovanje.
Ponedeljak nosi više ravnodušnosti nego uzbuđenja. Slično rezultatima iz 2009, 11% radnika je izjavilo da ih umara početak radne nedelje, dok 19% smatra da ih nova radna sedmica uzbuđuje i motiviše. Međutim, podeljeni su u pogledu početka radne sedmice. Za 38% radnika, ponedeljak kao prvi radni dan je odgovarajući, dok kod 31% ovaj dan ne izaziva posebne emocije, te im je svejedno kada bi im bio prvi dan u novoj radnoj sedmici.
Mlađi radnici bi rado počeli sve iz početka. Kada bi dobili mogućnost da promene zanimanje, oko 51% bi potražilo sreću u nekoj drugoj branši. Skoro više od polovine ispitanika, 56% bi karijeru ponovo gradilo od nule.
Smanjeno poverenje u menadžment. Kada je reč o poverenju u menadžere koji vode kompanije nastavljen je opadajući trend iz 2009. godine. Samo 10% zaposlenih je izjavilo da glavni menadžment ima njihovo potpuno poverenje, dok je u 2009. to mišljenje imalo 16% radnika.
U 2010. se očekuje agresivniji pristup kompanija u pokušaju povećanja optimizma kod radnika. Ovo će biti od velikog značaja kompanijama koje žele da zadrže i privuku najbolje i najtalentovanije. Takođe bi savetovali kandidate za posao da razmisle o radu na različitim projektima, na taj način moći će da osete dinamičnost i raznolikost u radu.
Ukoliko želite da zadržite kvalitetne ljude, trebalo bi da:
1. Komunicirate sa zaposlenima. Ljudi imaju sve manje poverenja u top menadžment jer smatraju da nisu dovoljno obavešteni i uključeni u donošenje odluka. Ovo se može promeniti kreiranjem pozitivne radne atmosfere i podstrekivanjem zaposlenih na formalne i neformalne povratne informacije. To se može postići konferencijskim pozivima, e-mail komunikacijom, newsletter-ima.
2. Podržavate ideju o značaju postojeće radne snage za kompaniju. Menadžeri se možda stvarno trude da zadrže ljude pod okriljem njihove kompanije, ali zaposleni neće ceniti svoje nadređene sve dok ne vide u praksi njihove težnje. Ovo je složen postupak koji počinje uzajmnim dijalogom i građenjem poverenja. Menadžeri bi trebalo da uključe svoje podređene u stvarne poslovne izazove koji se pred svaku kompaniju javljaju u modernom poslovanju, kako bi podstakli zaposlene da bolje razumeju tržište i konkurenciju. Od velikog značaja bi bilo formiranje plana razvoja zaposlenih koji bi se pratio u okviru njihovih timova. Na taj način će zaposleni uvideti da nadređeni žele da investiraju u njihovu karijeru, što će ih podstaći da ne menjaju kompaniju.
3. Priznanja i nagrade. S obzirom na posledice finansijske krize, mnoge kompanije su zamrzle plate ili zahtevaju od svojih zaposlenih da rade više sa manjim brojem raspoloživog osoblja. Kompanije bi trebalo da na kreativan način nagrade zaposlene i pokažu koliko cene njihov trud. Gestovi poput poruke zahvalnosti, pohvale u toku sastanka ili poklon kupona efikasno pokazuju zahvalnost za naporan rad i posvećenost. Ukoliko pokušate da budete maštoviti kada je reč o ovakvim nagradama, možete uspešno poboljšati moral zaposlenih, a u isto vreme i biti finansijski odgovorni.
| 
| 
