Srpska carina ulazi u sledeću fazu modernizacije pa će tokom 2010. godine biti nabavljeno 11 skenera za kontrolu robe na graničnim prelazima i beogradskom aerodromu, kao i čamac za suzbijanje krijumčarenja vodenim putevima, rečeno je danas (9. mart 2010. godine) na godišnjoj konferenciji Uprave carina Republike Srbije na kojoj je predstavljen i novi veb portal tog državnog organa.
Na konferenciji su izloženi rezultati rada za 2009. godinu, kao i reformske mere zbog kojih su Upravu carina u svojim izveštajima pohvalili Evropska komisija, američki Stejt dipartment, ali i Državna revizorska institucija.
- Nabavka i primena najsavremenije opreme i razvoj informacionih tehnologija, dalje unapređivanje odnosa sa poslovnom zajednicom, odlučna borba protiv korupcije – prioriteti su u radu Uprave carina Srbije - izjavio je direktor Uprave carina, Predrag Petronijević i dodao da će "nastaviti jačanje saradnje i razmene iskustava sa carinskim službama drugih zemalja, kako bi se postigli još bolji rezultati".
- Pridruživanje Evropskoj uniji je strateška orijentacija Republike Srbije, što podrazumeva ne samo prihvatanje evropskih vrednosti već isto tako i sprovođenje zakona u čitavom nizu oblasti, kao što su, između ostalog, carina, pravosuđe, sloboda i bezbednost. U okviru Evropske unije koncept moderne carinske uprave je dvostruk. S jedne strane, taj koncept se odnosi na ispravnu primenu carinskih dažbina, brži prelazak ljudi i roba preko granice a s druge strane na preventivu i borbu protiv svih ilegalnih prekograničnih aktivnosti. Ovo se može postići jedino efikasnom saradnjom između carine, policije i pravosudnog sistema kao i postojanjem koordinisanog pristupa. Evropska unija je do sada sa više od 4 mil EUR pomogla stručno i tehnološko usavršavanje carinske službe i nastaviće da radi u tom pravcu - rekao je Adriano Martins, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.
Novi veb portal Uprave carina (www.carina.rs), koji je razvijen u saradnji sa kompanijom "Microsoft" i koji karakteriše izuzetna funkcionalnost i prikladniji vizuelni identitet trebalo bi da unapredi interakciju sa građanima i preduzećima i da tako otvori put ka elektronskoj carini (e-Customs).
| 
| 
