U Srbiji se dnevno popuši 73 miliona cigareta

Svakoga dana u Srbiji se popuši 73 miliona cigareta! Pušače dnevno "užitak" košta 3.100.000 evra, što znači da za godinu dana Srbi popuše 1.800.000.000 evra.

Samo u Beogradu žene za cigarete daju koliko je potrebno za most preko Dunava. Kada bi neko štedeo umesto muškaraca pušača, za mesec dana preko reke bi "nikla" dva ovakva mosta. Svakoga dana, Beograd od svojih sugrađana na poklon dobije šest tona opušaka, a jedan opušak zagadi do deset litara vode.

Po broju moždanih i srčanih udara prvi su Rusi, drugi Srbi. Ključni razlog su cigarete. Od sto ljudi koji dobija rak pluća, od 95 do 98 su - pušači. Primarijus dr Petar Borović iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", kaže da je duvan direktno odgovoran za 28 oboljenja, a sve ostale bolesti pogoršava.

Dr Borović kaže da se u Srbiji svake godine registruje novih 4.300 obolelih od raka pluća. Izlečenje nije izvesno, a državu košta mnogo. Za jednog obolelog u svetu se godišnje izdvaja 25.000 evra. U SCG godišnje za sve pušače država izdvoji 60 miliona evra. Svake godine od posledica pušenja prevremeno umre 4,9 miliona ljudi. To znači da dnevno od ove pošasti umre 13.200 ljudi!

Dr Borović kao zanimljivo navodi istraživanja u Finskoj. Pre pola veka u ovoj zemlji 76 odsto muškaraca bili su pušači. Danas, taj broj smanjen je na 26 odsto. Rezultat je smanjen broj obolelih od raka pluća za neverovatnih 63 odsto. Kada bismo mi primenili finski recept, uštedeli bismo oko 80 miliona evra, a najvažnije - hiljade života. Finci su uspeli da promenom načina života smanje smrtnost od srčanih udara. Dr Borović kaže da i mi to možemo!

Detoksikaciono savetovalište pomaže pušačima da što lakše ostave cigarete - kaže dr Borović. - Bez obzira na snagu volje, od cigarete se teško rastaju i oni najodlučniji. Bez ičije pomoći samo jedan od tri pušača pokuša da ostavi duvan. Istraživanja su pokazala da samo 30 odsto pušača uspe da izdrži dva dana bez cigarete. Bez stručne pomoći, samo tri odsto se izleči iz prvog puta. Polovina, ipak, uspe u svojoj nameri, ali iz pet do sedam pokušaja, u roku od pet do deset godina.

Koliko je jaka duvanska zavisnost najbolje govori podatak da je na drugom mestu, odmah posle heroinske! Na trećem mestu je zavisnost od kokaina, na četvrtom od alkohola i petom od kafe. Ali, kako su proizvođači počeli da ubacuju amonijak u cigarete, zavisnost je izjednačena sa heroinskom.
Dokazano je da amonijak stvara ozbiljne promene u mozgu. Dok nisu ubacivali amonijak, 15 odsto pušača mogao je lakše, bez stručne pomoći, da ostavi cigarete. Sada je taj procenat znatno niži, od 0,1 do 0,2 podsto prestane spontano da puši.

Uz izuzetno snažnu nikotinsku zavisnost, ozbiljan problem je i apstinencijalni sindrom koji se razvija odmah po prestanku pušenja. Kriza koja počinje već posle dva časa može da traje i do šest meseci. Pušač je suočen sa žudnjom za cigaretom, promenljivog je raspoloženja, uzrujan, sa znacima anksioznih i depresivnih reakcija. Usporen je srčani rad, koncentracija je niža, usporen je metabolizam, primetna je stalna glad...

U cigarete se ubacuje 600 komponenti, sumpor se stavlja da bi nekvalitetan duvan dobio žutu boju. Olovo, da bi korigovao ukus i zbog ovog sastojka pušači često osećaju metalni ukus u ustima. Da bi se stabilizovala vlaga, proizvođači ubacuju antifriz. Da se pepeo ne bi krunio dodaju se azbestna vlakna, a da bi bio beo ubacuje se titan-dioksid.
Velikom dozom radioaktivnosti jedino je moguće uzgajati "kvalitetan" duvan.