Pojedine ankete u zemljama Evropske unije pokazuju da oko 90% tinejdžera i mlađih maloletnika koristi Internet, a od toga više od 60% njih svaki dan razgovara u takozvanim "čet-sobama", dok je troje od četvoro mališana voljno da podeli svoje lične podatke i podatke svoje porodice u zamenu za proizvod ili uslugu kao što je učestvovanje u on-line video-igricama i sl. U Srbiji mladi, između 7 i 17 godina, svaki trenutak svog slobodnog vremena provode u tzv. generacijskom čarobnom trouglu: TV, igrice i gubljenje vremena pred ogledalom.
Od svog nastanka, pre 15 godina, "EUnet" kroz svakodnevnu edukaciju društva, vodi računa o svojim korisnicima, upozoravajući na sve opasnosti koje vrebaju na Internetu, ali i načine kako se možemo zaštiti od istih. Kompanija je razvili niz sigurnosnih servisa koji pomažu i deci i roditeljima pri korišćenju Interneta, a naročito u kontroli pristupa agresivnim sadržajima. Protekla godina je u Srbiji proglašena godinom bezbednijeg Interneta i kroz razne vrste edukacija svako na svoj način je pokušao da upozori javnost, a pre svega roditelje, kako da zaštite svoju decu od rizika koji vrebaju na globalnoj mreži.
Stručnjaci već ozbiljno počinju da upozoravaju na opasnosti od širenja od ove nove vrste bolesti zavisnosti kod dece, ali i kod odraslih. Video igrice se mogu smatrati svojevrsnom elektronskom drogom koja guta slobodno vreme, ugrožava porodični budžet, ali i zdravlje dece, smanjuje radni učinak i povećava količinu negativne energije. Lekari upozoravaju na opasnosti koje donose video igre, jer one podstiču agresivnost kod dece, gubi se jasna granica između stvarnosti i mašte, a kao i kod drugih bolesti, zanemaruju se druge aktivnosti i obaveze.
Dugotrajno gledanje u ekran takođe može da prouzrokuje zamor očiju, a nedostatak fizičke aktivnosti može da dovede do gojaznosti. Mnoge studije ukazuju da izloženost nasilničkim video igricama (1) povećava želju za fizičkim obračunom; (2) povećava nasilnička razmišljanja; (3) povećava agresivne emocije; (4) povećava agresivne akcije; i (5) umanjuje pozitivne akcije.
Svako peto dete u Srbiji dnevno provodi po nekoliko sati ispred računara u virtuelnoj stvarnosti. Kod nas su najzastupljenije igrice sa akcionim i potencijalno nasilnim sadržajem. Učenici kao najčešći razlog za igranje video-igrica navode zabavu (77,2%), zatim uzbuđenje, dok oko 10% dece kaže da iz video-igrica može nešto da nauči. Najviše učenika u Srbiji igra akcione igrice, čak 44%, virtuelne strategije voli 22% učenika, a sportske 19%.
Razlozi zbog kojih deca i mladi igraju video-igrice su različiti. Deca kroz njih najčešće žele da pobegnu od stvarnosti, one im često pružaju osećaj uspešnosti i pobede, ali i pripadnost određenoj zajednici. Roditelji moraju da znaju kakve im deca igrice igraju, moraju naći načina da im ponude drugačije sadržaje i da ih odvrate od svakodnevnog sedenja ispred televizora i računara.
| 
| 
