Grip nas je koštao oko 100 mil EUR

Grip polako prolazi, iako je i juče (2. mart 2010. godine) u bolnicama širom Srbije na lečenju sa ovom dijagnozom ležalo 53 pacijenata, od kojih su dvoje priključeni na respiratore. Trećeg talasa, za koji se prognoziralo da će biti najjači, sada je sve izvesnije, neće biti, potvrđuje za "Politiku" dr Predrag Kon, predsednik Radne grupe za pandemiju.

Ipak, na nekoliko televizijskih stanica i juče su, kao i prethodnih dana emitovani spotovi "Zavrnite rukav", kojim se građani pozivaju na vakcinaciju. Epidemiolog u penziji, primarijus dr Radmilo Petrović ne krije svoje čuđenje zašto se ovi spotovi još prikazuju, što sigurno ne košta malo, kada nas je, kako kaže "ova cela priča s gripom koštala ko svetog Petra kajgana"!

– Spotovi i reklamna kampanja u ovom času više nemaju nikakvu svrhu, samo stvaraju nove troškove. Kad je reč o troškovima lečenja gripa, zna se – najskuplje je bilo lečenje teških slučajeva s komplikacijama i to prema ceni bolničkog dana i upotrebljenih lekova, nije problem izračunati. Ono što je finansijski nemoguće izraziti, a što će nas sve mnogo koštati, jeste kompromitovan proces vakcinacije – smatra dr Petrović.

Predsednik Zdravstvenog saveta Srbije, profesor dr Dragan Delić, inače infektolog po specijalnosti, ranije je izjavio da je lečenje jedne osobe na respiratoru koštalo u proseku oko 320.000 dinara, što podrazumeva aparat za veštačku ventilaciju koji je stalno uključen, lekove, infuziju i negu takvog pacijenta. Bez aparata za veštačko disanje, lečenje gripa u bolničkim uslovima, dakle, uz antibiotike ili antivirusne lekove, uz cenu takozvanog bolničkog dana, potrebna snimanja na rendgenu i uz laboratorijske analize košta između 30.000 i 35.000 dinara po pacijentu.

Kada bismo znali tačan broj osoba koje su zbog gripa ležale u bolnicama širom Srbije tokom jeseni i zime, ili bar broj onih s najtežom kliničkom slikom koji su morali da budu priključeni na respirator, možda bismo i mogli da dođemo bar do jednog egzaktnog i meritornog podatka koliko para je utrošeno zbog gripa bar u ovom domenu. Međutim, ovog broja u statistici nadležnih, potvrđuje nam dr Predrag Kon, šef radne grupe za pandemiju – još nema.

– Zašto ne raspolažemo podatkom o ukupnom broju lečenih od gripa u bolnicama jeste pitanje koje treba postaviti nadležnima u zdravstvenim ustanovama iz cele Srbije, od kojih smo još pre više od mesec dana tražili da nam dostave koliko je ljudi bolnički lečeno, pa ništa od toga. Svaka ustanova bi pojedinačno morala da iskaže broj lečenih – kaže dr Kon.

Prema rečima sagovornika "Politike", procenjuje se da je grip do sada koštao Srbiju oko 100 mil EUR. Na naše pitanje da li to za Srbiju, koja je daleko od bogate države, nije mnogo, naš dr Predrag Kon odgovara da "zahvaljujući blagoj epidemiji – to nije ništa!"

– Ne samo da je svaki dinar opravdano utrošen, nego je velika šteta što vakcinacijanije sprovedena u planiranom obuhvatu. Trošak za lečenje bolesnika je uvek opravdan i nužan. U Vojvodini su izračunali da je direktno za lečenje potrošeno između 6 i 7 mil EUR. Za ostali deo Srbije se procenjuje da je utrošeno četiri puta više. Što se tiče procene od 100 mil EUR, ona je data na osnovu analiza rađenih još osamdesetih godina prošlog veka u Americi koje kažu da samo 10% troškova u epidemiji gripa čine medicinski troškovi, a ostalo su nemedicinski i tiču se produktivnosti, izgubljenih radnih dana... Međutim, Posebna radna grupa se obavezala da do kraja juna napravi kritičku analizu svega što se dešavalo u vezi sa gripom. Podaci se sada prikupljaju, a statistika uvek "kaska" – navodi dr Kon.

Takođe, on primećuje da nisu ujednačene cifre bolničkih troškova za one koji su lečeni u bolnicama – negde se navodi između 30.000 i 100.000 dinara po jednom pacijentu, dok se za bolesnika koji su bili priključeni na respiratore troškovi kreću između 300.000 i 500.000 dinara. Vrlo je mali broj onih koji su bili kratko na respiratoru i oni su, nažalost, umrli. Prosečno su bolesnici na respiratorima provodili oko 15 dana, neki su bili i više od četiri nedelje priključeni na aparat za disanje, a jedan je na veštačkim plućima bio čak 50 dana.

U direktne troškove lečenja ulaze antibiotici i antivirusni lekovi, kao i laboratorijske pretrage i dijagnostika: snimanja na rendgenu, ali i skeneru. Dr Kon smatra da bi u direktne troškove lečenja trebalo uključiti i cenu bolovanja: ljudi nisu bili na poslu, pa im je smanjen prihod, a imali su i sopstvene troškove za lečenje – po njegovoj proceni, u proseku 100 EUR.

Novac upotrebljen za nabavku vakcina naš sagovornik ne ubraja u direktne medicinske troškove, već tvrdi da je to bila investicija koja je trebalo da omogući da se izbegnu troškovi lečenja. Nažalost, ova investicija nije uspela, a novac iz budžeta, odnosno Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je potrošen. U zemlju je stiglo 857.500 vakcina, a utrošeno je nešto manje od 160.000 doza. Prvobitno je naručeno tri miliona vakcina po ceni od 799 dinara po dozi, ali je nabavka kompletne ugovorene količine zaustavljena. Neiskorišćene vakcine, a njih je više od 600.000, još se ne smatraju otpisanim, jer se mogu koristiti do naredne jeseni, ako se virus "povampiri", ali košta i njihovo čuvanje u hladnom lancu i na strogo određenoj temperaturi.

Da su na ovoj epidemiji zaradile farmaceutske kuće, sagovornik "Politike" se slaže da tu nema dileme.

– Drugo je pitanje da li bi oni koji proizvode lekove imali veću korist od bolesti koja se širi, pošto im to omogućava zaradu na duže staze. Ukoliko bolest nestane zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, onda je jasno da je tu korist kratkotrajna – kaže, na kraju, dr Predrag Kon.

Broj umrlih veći od registrovana 83 slučaja

Dr Kon tvrdi da je krajnje vreme da se otvoreno kaže kako broj umrlih od virusa gripa H1N1 u Srbiji nije 83, nego je veći.

– Nema ni govora da je to ukupan broj umrlih, već je to samo broj onih umrlih kod kojih je virus potvrđen. Broj umrlih traži statističke metode, koje su vrlo zahtevne i specifične i tek kada se podaci prikupe dobićemo "višak smrtnosti" koji će biti pripisan gripu – objašnjava dr Predrag Kon.

Sagovornik "Politike" dodaje da je u Srbiji obolelo daleko više od 702 ljudi, kod kojih je virus laboratorijski potvrđen, a podaci ukazuju da je 750.000 osoba bilo u kontaktu s virusom.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 03.03.2010.)