Banke mogu od aprila da smanje svoje kreditne plasmane u Srbiji za petinu, ali to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. Smanjenje plasmana banke ne najavljuju niti se to očekuje, a s obzirom na postignutu stabilnost, moguće je ne samo zadržavanje postojeće "izloženosti", već i povećanje, pojasnio je guverner NBS Radovan Jelašić detalje obnovljenog sporazuma sa stranim bankama na jučerašnjem (2. mart 2010. godine) okruglom stolu pod nazivom "Bečki sporazum godinu dana posle i šta ubuduće".
Prošle godine plasmani su povećani za 2%, a u privredu za 900 mil EUR.
– Srpska privreda se prilagodila krizi bolje od očekivanja. Tekući platni deficit je smanjen sa 6,1 mlrd EUR što je 18,1% BDP-a na pretpostavljenih 5,7% ili 1,7 mlrd EUR, što ukazuje da je tekući platni deficit manji za 71%. Zbog toga je Srbiji potrebno manje para za održavanje makroekonomske stabilnosti. Prvobitno se smatralo da od MMF-a odmah treba da povučemo sve 3 mo evra, zatim da treba da ih povlačimo u ratama, a sada smo došli do toga da nam neće biti potreban ceo taj iznos, već možda 1,5 mlrd EUR – rekao je guverner.
Jelašić je podsetio da 1. januara 2011. godine Bečki sporazum prestaje da važi i po njegovoj oceni mogućnost da banke smanje plasmane 20 odsto će smanjiti neizvesnost šta će se desiti od 1. maja 2011. godine, što je rok aranžmana s MMF-om.
Jelašić je ukazao da je Bečki sporazum prošle godine bio neophodan, jer je na naplatu dospevalo oko 4 mlrd EUR privatnog duga (prekogranični krediti) i postojala je opasnost da banke povuku sva ta sredstva, što bi ugrozilo kurs, uticalo na inflaciju, kao i na makroekonomsku stabilnost.
Po njegovim rečima, monetarne vlasti su svesne rasta kontrolisanih cena od 4,8%, ali to ne bi smelo, po Jelašićevoj oceni, da ugrozi projektovanu inflaciju. Od kraja maja prošle godine zaključno s januarom ove godine, inflacija je iznosila 0,12%.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić je rekao da bi bez Bečkog sporazuma, pad ekonomske aktivnosti bio veći i najavio da će vladin antikrizni paket mera biti dopunjen novim merama kako bismo ovu godinu prošli sa što manjim gubicima.
– Očekujem da kreditni rejting zemlje bude povećan delom i zato što smo podneli kandidaturu za EU i što je počela puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma. To treba da se odrazi na cenu kapitala. Sem toga, i opštine i gradovi treba da započnu proceduru obezbeđenja kreditnog rejtinga da bi mogle da se emituju municipalne obveznice – rekao je Ilić.
On je rekao da su banke u državnom vlasništvu prošle godine ostvarile dobre rezultate i podsetio da je krajem godine Komercijalna banka dokapitalizovana sa 120 mil EUR, a da će 5. marta biti potpisan ugovor na osnovu kog će Nova kreditna banka Maribor dokapitalizovati kragujevačku Credy banku.
Pored toga, odlučeno je da Pančevačka banka bude pripojena banci Poštanske štedionice, a u toku su studije i analize izvodljivosti pretvaranja Srpske banke u razvojnu banku, rekao je Ilić.
Banke nesporno žele da povećaju kreditnu izloženost, ali je rizik naplate sve veći, rekla je predsednica Izvršnog odbora banke Intesa Sanpaolo Draginja Đurić i upozorila da ove i naredne godine dospeva po 4,5 mlrd EUR kredita od kojih će deo morati da bude refinansiran. Ograničenje za veće plasmane je, po njenim rečima, teško sprovođenje u praksi Zakona o stečaju i to što se hipoteke veoma teško realizuju.
Plasmani ProCredit banke lane su povećani tri puta, saopštila je Svetlana Tolmačeva, predsednica Izvršnog odbora ove banke, i po njenoj oceni to što banke mogu da smanje svoje plasmane u Srbiji neće uticati na makroekonomsku stabilnost.
Po oceni Zorana Vojnovića, člana Izvršnog odbora Hipo Alpe-Adrija banke, u ovoj godini povećaće se broj takozvanih loših kredita, a banke će, zbog visoke zaduženosti i privrede i stanovništva, teško naći nove klijente, tako da će reprogram biti dominantan.
Nema krize grčkih banaka
Sva tri predstavnika grčkih banaka na jučerašnjem skupu – EFG Eurobank, Marfin i Nacionalne banke Grčke – rekli su da neće smanjiti plasmane, već će ih povećati jer u Srbiji zbog krize ima manje problema nego u okolnim zemljama.
– Grčka ima budžetsku krizu a ne bankarsku – prokomentarisao je Filipos Karamanolis iz EFG Eurobanke česta pitanja o likvidnosti njihovih banaka. – Grčke banke su visoko kapitalizovane, možda i više nego neke banke Zapadne Evrope. Takođe su i konzervativne u bankarskim operacijama, pa bankarski sektor nije ugrožen. Sem toga, nije Grčka prvi put i u budžetskim problemima i ranije je s tim problemom izlazila na kraj.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 02.03.2010.)
| 
| 
