Kada se shvati ceo lanac vrednosti, od dobavljača do krajnjeg kupca, a ne samo način na koji se unapređuje sopstveno preduzeće, formula uspeha se menja i 1 + 1 postaju 3, tvrdi Vladimir Krasojević koji ima više od 25 godina iskustva u logistici i "supply chain" menadžmentu lanca dobavljača ("supply chain"). Kao prvi menadžer za logistiku u Srbiji 80-ih godina prošlog veka, u vreme dok je radio na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i u privredi, pozvan je u Švajcarsku gde je formirao International Institute for Logistics Management (IML). Bio je predstavnik Švajcarske u Evropskoj logističkoj asocijaciji. Radio je kao konsultant, istraživa i kao menadžer u više preduzeća u Srbiji i inostranstvu. Poslednjih 13 godina radi u kompaniji "Philip Morris International" u Švajcarskoj i Holandiji.
Vladimir Krasojević u intervjuu za "eKapiju" govori o menadžmentu lanca vrednosti ("Value Chain Management") o kome će predavati na prvom ovogodišnjem otvorenom seminaru Mokrogorske škole menadžmenta 26. i 27. marta.
eKapija: Šta sve obuhvata "Value Chain Management"?
- Sve aktivnosti nabavke, prozvodnje i distribucije svih učesnika u lancu poslovanja, između izvora osnovnih sirovina do krajnjeg potrošaca. U svakom delu lanca partneri zadovoljavaju potrebe svojih kupaca i time zarađuju – "stvaraju vrednost". Kada se bolje poznaju sve karike tog lanca i partneri, proširuje se mogućnost optimizacije. To često nije dovoljno, jer neki partneri ne žele da ponude uvek pravu sliku svojih troškova, kapaciteta, njihovog dobrog ili lošeg korišćenja. Cela slika može biti veoma komplikovana, zbog velikog broja učesnika i različitih interesa, pa se sve češće govori o "value chain" mreži . "Value Chain" mreža zahteva da se shvate strateški partneri, grupe aktivnosti i spojevi mreže što omogućava da se na pojednostavljeni način upravlja strateškim razvojem od najvećeg interesa za rast i razvoj poslova.
2. Koji su efekti primene "Value Chain Management"-a u kompanijama i privredi u celini, ali i u javnom sektoru i državnoj administraciji ?
"Value chain" predstavlja pojednostavljenu veliku sliku celine poslovanja bilo kog privrednog ili administrativnog sistema. Dokazano je da sistemi kojima se upravlja u celini, a ne kroz svaku funkciju, imaju 15 do 30% efikasnije poslovanje i ne rasipaju energiju menadžmenta, jer su ciljevi usaglašeni i nema konflikta interesa između delova preduzeća ili procesa. Takvi sistemi obično imaju značajniju stopu rasta od tzv. funkcionalnih sistema. Američka profesionalna asocijacija AMR (Ej-Em-Ar) svake godine pravi rejting listu najuspešnijih svetskih preduzeća koja primenjuju "supply chain management" tako da optimalno integriše "Value chain" elemente: proizvod, proizvodnju, prodaju i upravljanje informacijama. Među prvih deset od 25 top kompanija u ovoj oblasti za 2009. godinu rangirani su: "Apple", "Dell", "Procter & Gamble", IBM, "Cisco Systems", "Nokia", "Wal-Mart Stores", "Samsung Electronics", "PepsiCo" i "Toyota Motors".
Njihova evaluacija se bazira na korišćenju kapaciteta i njihovoj rentabilnosti, obrtu zaliha i povećanju prihoda i rastu prodaje. Zanimljivo je da istovremeno sa ekonomskim pokazateljima AMR bazira svoju rejting listu i na mišljenjima eksperata koji dele svoj utisak o radnoj atmosferi u preduzećima, profesionalizmu ljudi koji rade i neformalnoj prepoznatljivosti ljudi iz oblasti "supply chain managementa".
Najjednostavnije rečeno, razlika između pojmova "supply chain" i "value network" svodi se na to da "supply chain" tradicionalno gleda na operativni karakter lanca privređivanja i usmeren je od jednog partnera ("supplier") ka sledećem u lancu, pri čemu je fokus često samo na smanjenju troškova, dok "Value Network" posmatra lanac privređivanja kao mrežu partnera u kome je svako isporučilac ("supplier") i neko za zahtevom – "customer, demand" ili jednostavno kupac. Ovaj sistem je kompetitivan, usmeren rastu i sistematskom unapređenju poslovanja.
- Preduzeća koja su lideri u domenu "Value Chain managementa" posmatraju procese iz perspektive krajnjeg potrošaca i kupca. Veoma je poznat termin koji koristi "Procter & Gamble" da postoje "dva trenutka istine" u životu proizvoda široke proizvodnje. Prvi trenutak istine je da potrošač može da nađe proizvod koji želi u prodavnici, na mestu gde ga očekuje. Drugi trenutak istine je kada se uveri kod kuće da je to pravi proizvod za njega i da ga treba ponovo kupiti.
eKapija: Kako da srpska preduzeća i privreda, i kad nemaju kapitala, funkcionišu efikasno i uspešno, da smanje troškove, ne prave zalihe i povećaju dobit?
- Nedostatak kapitala obavezuje preduzeća da vrlo striktno kontrolišu troškove, povećaju agilnost. To omogućava da se dnevno bude u kontaktu sa kupcima i svim partnerima u lancu vrednosti i olakšava shvatanje svake mogućnosti rasta poslovanja. Za to je neophodno da definišu model i strategiju poslovanja, odrede prioritete i segmente tržišta i usluga. Svi kapaciteti i usluge se moraju optimalno koristiti ili inteligentno prodavati ili kupovati, idealno sa partnerima koji ce smanjiti rizik i troškove poslovanja.
Takav program treba da bude i strateški i konkretan.
eKapija: Kako da kompanije savladaju ceo lanac vrednosti od dobavljača do krajnjeg kupca?
- Lanac vrednosti realno postoji i to što je naizgled suviše kompleksan ne treba da bude prepreka da se i sagleda i pojednostavi. Postoje različiti modeli koji pojednostavljuju prikaz i shvatanje lanca vrednosti, tako da pomaže konkretnu akciju i formiranje poslovne strategije, ali i motiviše celokupnu organizaciju da da svoj doprinos zajedničkoj strategiji koja postaje vizuelno jasna i jednostavna za sve zaposlene.
AMR (Ej-Em-Ar) ukazuje da preduzeća posluju optimalno kada su proizvodnja, proizvod, potrošnja i informativni sistem toliko povezani da funkcionisu kao orkestar! http://www.amrresearch.com/default.aspx
eKapija: Kako se pokazala praksa svetskih kompanija koje mnoge usluge "outsourcing" na druge firme?
- Dodela posla kroz "outsourcing" je praksa u više delova lanca vrednosti. Često je u domenu transporta i logistike, proizvodnje, ali sve češće i u istraživanju, nabavci, pa čak i planiranju. Odgovornost preduzeća ostaje da trajno poboljšava poslovanje i da je kompetentni saradnik partnera i odgovorno upravlja promenama do kojih dolazi u poslovanju. Postoji mnogo manji broj ljudi u datoj usluzi koja je podvrgnuta "outsource", ali znanje i kompetencije su po pravilu na većem nivou nego kada se funkcija obavljala "u kući". Postoje preduzeća koja su strateški odlučila da proizvode ili transportuju svoje proizvode i druga koja to rade sa partnerima. To sve zavisi od veličine i obima posla i od prednosti koje sopstvena organizacija ili partner pruža. Rezultat je da se smanjuje rizik neiskorišćenosti kapaciteta i samim tim se umanjuju i rizik i troškovi poslovanja.
| 
| 
