Manje obavezne rezerve obaraju kamatne stope - NBS postepeno olabavljuje monetarnu politiku

Narodna banka Srbije, uz konsultacije sa bankama, sagledava mogućnosti za smanjenje stope obavezne rezerve. Centralna banka će s efektima ovog poteza upoznati Vladu, a razmotriće ih i sa Međunarodnim monetarnim fondom. Direktne posledice ove mere jeste više novca za kreditiranje, ali i to da krediti indeksirani u evro pojeftine.

Udar krize bankarski sektor u Srbiji izbegao je upravo zahvaljujući konzervativnoj politici centralne banke. Međutim, ono što je u jednom trenutku bila prednost, sada je, po mišljenju bankara, nedostatak koji destimuliše rast. Zato se najava da će centralna banka postepeno smanjivati obaveznu rezervu, tumači kao potrebna i dobra mera. Trenutno banke na ime obavezne rezerve izdvajaju 40% ili 45% svojih deviznih depozita.

Na pitanje, mogu li ti "oslobođeni" dinari i devize bankama da ugroze makroekonomsku stabilnost, u NBS odgovaraju da se smanjivanje stope obavezne rezerve neće desiti preko noći. Planirano je da relaksacija monetarne politike bude sprovedena postepeno, u narednih godinu dana.

- Uz to, treba imati u vidu da je, zbog brojnih izuzetaka, efektivna stopa obavezne rezerve niža, odnosno da je kod nekih banaka niža i od 10%, a kod nekih viša i od 40%, što zavisi od strukture njihovih plasmana i izvora. Dobar primer je zaduživanje banaka u inostranstvu. Konkretno, od 1. oktobra 2008. godine do danas bankarski sektor se neto zadužio u inostranstvu za 1,5 mlrd EUR, na šta, zbog oslobađanja, nije plaćen nijedan evro - ističu u centralnoj banci.

I bankari potvrđuju da je zbog nekih izuzetaka, gde spada zaduživanje banaka u inostranstvu, na koji se ne primenjuje obračun obavezne rezerve, stvarna stopa izdvajanja na nivou bankarskog sektora niža od 45 odsto. Ali, bez obzira na to, podržavaju najavljeni potez NBS i postojanje jedinstvene stope. Posledice ove mere, osim banaka, osetili bi i njihovi klijenti.

- Smanjenje stope rezervi na devizne depozite povoljno bi uticalo na smanjenje troškova kod banaka i smanjenje deviznih kamatnih stopa. Istovremeno, biće ukinuti i neki izuzeci od obračuna rezerve, pa je moguće da će određena vrsta novih kredita biti i nešto skuplja - ukazuje Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

Osim što će biti oslobođen deo novca banaka, koji je sada u deviznim rezervama, i što će tržište postati likvidnije, efekat mere je i taj što će banke primenom jedinstvene stope, jednostavnije i transparentnije računati trošak izvora kreditiranja.

- Da li će krediti biti jeftiniji za krajnjeg korisnika zavisi od konačnog procenta umanjenja obavezne rezerve, koji još uvek nije poznat - naglašava Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Societe Generale bank.

Na pojeftinjenje krajnje cene kredita, osim niže obavezne rezerve, utiče u velikoj meri i kreditni rizik klijenta. Pored toga, kako ukazuje Zoran Petrović, na dalje smanjenje kamatnih stopa uticaj će imati i kretanje troškova kreditnog rizika, a nije zanemarljiv ni uticaj konkurencije među bankama.

Računice pokazuju da od ukupnih deviznih rezervi koje su trenutno oko deset milijardi evra, blizu tri milijarde su od "blokiranih deviza" banaka. Od te sume, oko 2,4 mlrd EUR su rezerve koje banke polažu od devizne štednje, gde se obračunava stopa od 40%, a ostatak je po drugim osnovama.

Ipak, koliko god da je sazrelo vreme za smanjenje obavezne rezerve bankama, NBS će morati da bude oprezna prilikom sprovođenja ove mere, kao i da je sprovodi postepeno. Ovaj oprez, kako kaže ekonomista Goran Nikolić, neophodan je pošto ne postoji garancija da će taj višak novca koji će biti vraćen bankama biti plasiran privredi i građanima.

- Skeptičan sem da će oslobađanje dovesti do više kredita, mada je verovatno da će oni morati da budu jeftiniji - naglašava Nikolić.

Konkurencija drži cenu stambenih zajmova

Stambeni krediti osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita umanjuju osnovicu za obračun obavezne rezerve bankama. Ukoliko bi se taj izuzetak ukinuo, a u zavisnosti kolika bude nova stopa, može se očekivati da bi novi stambeni krediti poskupeli. Međutim, u razgovoru sa bankarima provejava mišljenje da bi konkurencija među bankama mogla da učini svoje i da se to ipak ne desi.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 8.02.2010.)