Biodizel iz kućne radinosti - Negovan Trajković rešio problem skupe nafte

Negovan Trajković

Smederevci mesecima lome koplja oko rafinerije koja bi tek trebalo da se izgradi, a većina njih ne zna da se u Smederevu već godinu dana proizvodi dizel. I to ne bilo koji, nego biodizel. Proizvodi ga, u radionici iza kuće, njihov komšija Negovan Trajković.

Pre pet godina Negovan Trajković je ostao bez posla. Bio je magacioner u skladištu rezervnih delova u smederevskoj "Železari". Otpremninu koju je dobio iskoristio je da kupi opremu za proizvodnju hladno ceđenog ulja. Tako je sve počelo.

– U mašini se presuje uljana repica, dobija se sirovo ulje i pogače, idealne za ishranu stoke. Potom se ulje filtrira. Ja to radim gravitacijom. Za 15 do 20 dana dobijete čisto ulje. E, tu sam ja, praktično, nastavio proces. Pošto poslednjih desetak godina idem po sajmovima, mnogo sam toga video i sam sam konstruisao i napravio reaktor. Posle odležavanja, ulje ide u reaktor, zagreva se, dodaju se alkohol i aditivi. Sve to traje još devet sati. Na kraju dobijamo gorivo, taj čuveni biodizel, a kao nusproizvod dobije se glicerin. Ništa se ne baca. Sve što uđe u mašinu praktično se iskoristi – objašnjava Negovan Trajković za "Blic nedelje".

Oprema koju koristi, po njegovim rečima, sasvim je dovoljna za jedno domaćinstvo. Idealna je za farmu stoke ili živine, da domaćini imaju dovoljno i goriva i stočne hrane. Pošto zakonodavac nije predvideo da dizel gorivo, pa bilo ono i biodizel, može da se pravi u kućnoj radinosti, Trajković ne bi, čak i da hoće, mogao da registruje proizvodnju. Trebalo bi da dobije silu sertifikata, da ispuni mnoge uslove predviđene praktično za rafinerije i naftnu industriju, pa i da ima najmanje jednog zaposlenog sa sedmim stepenom stručne spreme. Ovako, on ima prijavljeno gazdinstvo, dva hektara zemlje, sirovinu proizvodi sam, jedino ima problem oko nabavke metanola, koga nema u slobodnoj prodaji.

– Najviše ulja daje uljana repica – od 33 do 35%, a mogu da se koriste i suncokret i soja. S prošlogodišnjim cenama, litar biodizela mene je koštao oko 50 dinara. Ljudi koji imaju svoja imanja, svoje farme, mogu da prođu i jeftinije – kaže Trajković, dok sipa sopstveni proizvod u rezervoar "pasata".

Sa jednog hektara pod uljaricama, po Trajkovićevoj računici, može da se dobije 1.200-1.300 litara goriva i više od dve tone pogača, koje su jako bogate belančevinama i ugljenim hidratima neophodnim za ishranu stoke. Posle neuspele privatizacije ovdašnjeg poljoprivrednog kombinata i odluke seljaka da ne seju pšenicu zbog prošlogodišnje niske otkupne cene, na stotine, pa i hiljade hektara zaparloženih njiva ima samo u smederevskom kraju. Kakva bi tek tu bila računica – dodaje on.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 07.02.2010.)