Banke ovih dana pozivaju građane koji koriste stambene kredite da ponovo dostave izveštaj procenitelja o vrednosti hipoteke stavljene na stan, kupljen na kredit. To je još jedan namet, pored promenljive kamate, skoka evra i ostalih pratećih troškova svakog stambenog zajma. Ovaj papir su inače svi klijenti bili u obavezi da pribave kada su uzimali zajam, ali po odluci Narodne banke Srbije, to moraju da čine svake tri godine.
Izlazak procenitelja košta oko 100 EUR, što pored visokih mesečnih rata, koje su skočile zbog većeg kursa dodatno opterećuje kućni budžet.
Narodna banka Srbije je bankama propisala da moraju svake tri godine da obave reviziju vrednosti hipoteke, zbog rizika. Ali im nije naznačila da to čine na teret klijenta, već da mogu i sami bankari da snose taj trošak. Sve zavisi kako su sačinjeni ugovori. U najvećem broju slučajeva, banke se teško odlučuju da zavuku ruke u svoj džep. Zasada je izuzetak Piraeus banka, koja je odlučila da ovu reviziju obavi o svom trošku.
- Piraeus banka je za hipotekarne kredite odobrene 2006. godine preuzela trošak procene vrednosti nekretnine podnosioca zahteva za kredit - kaže Slavica Matić, direktorka sektora poslova sa stanovništvom. - Banka će i dalje snositi troškove ponovne procene za klijente u toku trajanja ovih kredita. Međutim, ukoliko klijent ima ugovorenu obavezu kojom se obavezao da sam snosi troškove procene, on će svoju obavezu morati da izmiri svake treće godine i da dostavi banci novu procenu vrednosti imovine.
Kod nas su cene stanova i dalje visoke, tako da se većina hipoteka i posle tri godine uklapa u prvobitno procenjenu vrednost. Ima i slučajeva da su pojedini stanovi u međuvremenu poskupeli i da je hipoteka sada vrednija, ali za to građani ne dobijaju nikakve pogodnosti kod banke, na primer, nižu kamatu. Šta se dešava, ako procenitelj smatra da stan posle tri godine manje vredi?
- Kada se stavlja hipoteka na nekretninu, ona mora da bude veća za 30% od vrednosti stambenog kredita - kažu bankari. - Malo je verovatno da će stanovi u Srbiji toliko do pojeftine.osim toga za svake tri godine, otplati se bar deset odsto vrednosti stambenog zajma, tako da je malo verovatno da bilo koji građanin ima problem sa visinom hipoteke.
Kako kažu u banci Intesa, NBS obavezuje poslovne banke da za sve kredite koji imaju obezbeđenje u vidu hipoteke na nepokretnoj imovini, najmanje jednom u tri godine pribave novu procenu tržišne vrednosti te nepokretnosti. Ova italijanska banka prihvata poresko rešenje o porezu na imovinu pod uslovom da je iznos osnovice za obračun poreza na nepokretnost adekvatan u odnosu na iznos duga korisnika kredita prema banci.
Međutim, pošto osnovica u poreskom rešenju često ne odslikava tržišnu vrednost nepokretnosti (često je niža od tržišne), banka insistira na proceni tržišne vrednosti nepokretnosti sačinjenoj od sudskog veštaka građevinske struke. Na taj način banka proverava za svaki konkretni kredit da li je iznos duga adekvatno "pokriven" hipotekom na nekretnini.
Parametri
Izlazak procenitelja zavisno od banke do banke košta od 80 do 120 EUR, ali je najčešća cena oko 100 EUR. I kada se podnosi zahtev za stambeni kredit neophodno je da ovaj službenik izađe, pogleda stan i na osnovu određenih parametara proceni njegovu vrednost. Ukoliko je stan nov, izveštaj zavisi od kvadrature, spratnosti, i naravno kraja u gradu u kome se nalazi. Ako je stan već korišćen, onda procena zavisi od stanja u kome se nalazi, starosti, spratnosti...
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 05.02.2010.)
| 
| 
