Ivica Smolić, predsednik IO Komercijalne banke - Građani nam veruju

Ivica Smolić

Sve projekcije govore da će na međunarodnom tržištu doći do rasta referentnih kamatnih stopa. To će pogurati naviše kamate na kredite koji su zasnovani na euriboru, ili libor formuli. Istovremeno, smanjivanje rizika u našoj zemlji moglo bi da amortizuje ovaj pritisak. Krediti sa deviznom klauzulom pratiće kretanje deviznog kursa. Od svih relevantnih državnih faktora, stižu uveravanja da će kurs u 2010. godini biti relativno stabilan. Čisti dinarski krediti značajno će zavisiti od referentne kamatne stope NBS, eventualnih subvencija države i cene izvora bankarskih sredstava.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže Ivica Smolić, predsednik IO Komercijalne banke, i ističe da je i sam veliki optimista u pogledu povoljnijih kamata:

- Pored toga, uz značajno sniženu stopu dospelih potraživanja, očekivanu korekciju obračuna obavezne rezerve i značajnu dokapitalizaciju, Komercijalna banka će generalno imati nižu prosečnu cenu izvora kredita, što će nam ojačati konkurentsku poziciju, a našim klijentima omogućiti povoljnije zaduživanje.

Šta vam donosi poslednja dokapitalizacija od 120 mil EUR?

- Pre svega, smanjuje disproporciju koju je banka imala poslednjih godina, u smislu rasta i pozicije na tržištu, s jedne strane, i nivoa kapitala, s druge strane. Komercijalna banke je po svim segmentima poslovanja i tržišnog učešća među prve tri banke našeg bankarskog sistema, dok smo po veličini kapitala, do ove dokapitalizacije, bili tek šesti. Slikovito rečeno, kao da smo učestvovali u automobilskoj trci u kojoj su drugi vozili automobile od 3.000 kubika, a mi smo forsirali mašinu od 1.600 kubika. Sada je situacija potpuno ravnopravna, pa favorita možete birati sami.

Da li će doći do spajanja banaka da bi opstale?

- Da. Dešavanja na evropskom bankarskom tržištu, na kome je proces spajanja i ukrupnjavanja u toku, odraziće se direktno na njihove supsidijare u Srbiji. Na domaćem tržištu, na kojem je kriza dodatno zaoštrila tržišnu konkurenciju, moći će samo najjači da opstanu. Jedni će to činiti vlastitim razvojem i kvalitetom, drugi će pokušati da problem reše na kvantitativnom nivou - spajanjem, a imaćemo i kombinovane procese.

Kako ste u ova krizna vremena uspeli da prikupite milijardu evra od štednih uloga?

- Pre svega razumevanjem tržišta, dugogodišnjim negovanjem poverenja naših klijenata i šire javnosti. Milijarda evra štednje rezultat je percepcije štediša da su njihovi ulozi najsigurniji u Komercijalnoj banci, a da istovremeno mogu da računaju i na izuzetno kvalitetan asortiman štednih proizvoda i uslove štednje. Odnos sa štedišama nije moguće graditi na bazi povremenih kampanja i proizvoda za "jednokratnu" upotrebu.

Koja je struktura štediša u vašoj banci?

- Jedan od najvećih kvaliteta štednje u našoj banci jeste upravo sadržan u strukturi. Više od 96 odsto su štedni ulozi do 10.000 evra. Posmatrano u ukupnoj sumi devizne štednje, 80 odsto čini štednja do 50.000 evra. To pokazuje da je snaga štednje bazirana na širokoj bazi i poverenju klijenata.

Da li među štedišama imai naših gastarbajtera i stranaca koji rade u Srbiji?

- Naravno. Veliki broj naših građana u inostranstvu opredelio se da svoje uštede drži u banci čija je sigurnost ravna onoj koju imaju u evropskim bankama, ali uz značajno veće kamate od kamata koje imaju u tim bankama. Istovremeno, veliki broj stranaca, nerezidenata, ne samo što iz istih razloga drži svoju ušteđevinu na računima u našoj banci, nego obavlja i sve druge bankarske poslove.

I DALJE JEFTINI ZAJMOVI

Da li ćete nastaviti da učestvujete u programu subvencionisanog kreditiranja?

- Svakako! Komercijalna banka je i prošle godine bila jedna od najaktivnijih na ovom planu, a na osnovu ugovora sa Fondom, koji smo upravo potpisali, isto će biti i u 2010. godini. Naprosto, naša je i obaveza i poslovna politika da klijentima banke uvek obezbedimo pristup najpovoljnijim finansijskim izvorima u datom trenutku. I u prošloj i u ovoj godini, verovatno, to su upravo subvencionisani krediti iz vladinog programa.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 2.2.10.)