Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca - Petak dan za pranje para

Aleksandar Vujičić

Nema onoga ko se nije zapitao ima li ikoga u državi Srbiji ko se bavi sprečavanjem pranja novca dok su novine pune priča o tome šta od imovine imaju braća Šarić, na koji način su 4,5 milijardi od prodaje droge uveli u legalne tokove, kako je moguće da su zbog sumnje da su biznismeni dobijali novac od raznih kriminogenih struktura raskinuti brojni ugovori o privatizaciji. Na ta pitanja ne može da odgovori. Ne zato što u ovim slučajevima pere ruke od odgovornosti, već se na čuvanje službene tajne obavezao onog trenutka kad je preuzeo ovu funkciju.

- Spominjanje konkretnih slučajeva, značilo bi duboko zadiranje u privatnost i kršenje osnovnih ljudskih prava - objašnjava Aleksandar Vujičić, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca.

Kad su novine pune takvih priča, šta odgovarate rodbini, komšijama ili prijateljima kad pitaju: "Dobro, Aleksandre, kako Vam je ovo promaklo"?

- Nijedna služba ne može sama da iznese ceo posao. Bitno je uspostavljanje sistema u okviru koga će svi zajednički raditi na suzbijanju kriminaliteta. U tom smislu, mi kao finansijsko-obaveštajna služba smo samo karika u lancu u kom su između ostalih banke, Ministarstvo unutrašnjih poslova, tužilaštvo, pravosuđe.

Hoćete da kažete da to ne mora da bude vaš propust?

- Najiskrenije, izbegavam da pričam o poslu privatno.

A da li Vam neko iz okruženja postavlja to pitanje?

- Prijatelji me ne pitaju. Poštuju posao kojim se bavim. Ni u porodici ne razgovaram o tome kako u Upravi provodimo radno vreme. Pokušavamo da se bavimo najvažnijim i najbitnijim predmetima na najbolji način.

Osećate li se prozvanim kad ministar ekonomije kaže da se ispostavilo da su "neki vlasnici u Srbiji novac dobijali od raznih kriminogenih struktura da bi kupovali preduzeća"?

- Naravno da se ne osećam prozvanim, jer su nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca jasno definisane zakonom. Proces privatizacije je jedan od najčešćih načina pranja novca i mi puno učestvujemo u predmetima koji su vezani za proces kupovine sumnjivim kapitalom. Međutim, ne možemo da kvalifikujemo nekoga kao "perača para" To rade pravosudni organi, mi samo prikupljamo i analiziramo podatke. Trudimo se da doprinesemo sistemu na najbolji mogući način. Bitno je da javnosti pošaljemo poruku da niko ko izvrši krivično delo ne može da bude miran.

Po novom zakonu i Agencija za privatizaciju je deo tog sistema. Koliko je inicijativa iz Agencije koje su stigle do Uprave na kraju procesuirano?

- Agencija nam dostavlja sve podatke koji se odnose na privatizaciju. Analizira se svaka informacija, mi utvrđujemo da li postoji sumnja o pranju novca ili ne. Ako sistemski stvorite takve mere da onemogućite da u procesu privatizacije neko sakrije kapital i da kapital stečen kriminalom legalizuje – onda ste vi uspeli. To nije uvek moguće, sve zemlje imaju određene probleme. Ponekad je teško utvrditi ko stoji iza određenog kapitala.

Znači, ustanovili ste da je bilo pranja novca u procesu privatizacije?

- Naravno da je bilo.

Da li to znači da ste ih zaustavili u nameri da kupe neko preduzeće?

- Neki su zaustavljeni, neki nisu. Pogotovo jer je privatizacija počela mnogo ranije.

Ali, po zakonu, možete i naknadno da reagujete?

- Naravno da možemo naknadno da reagujemo. Ali, međunarodna saradnja je u procesu privatizacije vrlo bitna. Naročito kada se poslovi obavljaju preko ofšor kompanija. Bilo je slučajeva kada nismo mogli dokraja da identifikujemo pravog vlasnika.

Koliko Vam destinacije koje važe za poreski raj zadaju glavobolje. Pomaže li tu saradnja sa međunarodnim institucijama?

- Ofšor poslovanje je legalno, njime se smanjuju troškovi poslovanja, relativno lako se osniva firma. Ali s druge strane, postoji mogućnost prikrivanja pravog porekla kapitala. Pokušavamo da primenom različitih mera utvrdimo pravi put prometa. Strane finansijske obaveštajne službe nam pomažu da rekonstruišemo tok novca. To nije uvek lako i nemamo baš uvek uspeha u tome, ali se trudimo da posao odradimo do kraja.

Da li Vam je od koristi ako u novinama pročitate da neki kontroverzni biznismen kaže da ima platu od 600 evra, istovremeno ima i razne poslove širom zemlje i pri tom živi na Dedinju. Da li vam je to sumnjivo?

- Kako da ne. Stalno pratimo šta se dešava na svim medijima. Svakako da takve stvari uzimamo u obzir i često reagujemo kada u medijima imamo nešto što može da ukazuje na pranje novca. U saradnji sa MUP-om, Poreskom upravom i poreskom policijom prikupljamo što više podataka kako bismo rasvetlili kako je moguće da neko ima platu od 30.000 dinara ili uopšte nema platu a ima veliku imovinu.

Konkretan primer kontroverznog biznismena sa platom od 600 EUR odnosi se Jocu Amsterdama. Takođe, kad je Darko Šarić tražio otpust iz državljanstva Srbije, u prijavi je napisao da je nezaposlen. Kako takve stvari "prođu" kroz sistem?

- Nemojte me shvatiti pogrešno, ali i u medijima se kriminalci predstavljaju kao atraktivni, piše se o tome kako voze dobra kola, provode se. Ako je to društveno prihvatljivo, onda imate veliki problem u celom sistemu koji hiperprodukuje takve ljude. Veliki je problem sve to obuhvatiti.

Delom je i Vaš posao da toj javnosti, o kojoj sada pričate, pošaljete poruku da se pranje para ne isplati?

- Upravo tako. Poruka je da mi pokušavamo da razvijemo takav sistem koji će se efikasno suprotstaviti pojavi pranja para.

Izgradnja sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma utiče na jačanje rejtinga Srbije u svetu, posredno utiče na svakog građanina jer stvara realno uverenje da živi u uređenoj državi,kako po pitanju sigurnosti u odnosu na kriminal, tako i po pitanju bezbednosti finansijskog sektora.

Kako šaljete tu poruku. Imate li mogućnost da zamrznete imovinu peračima para?

- To može nadležni sud. Ono što mi možemo jeste da privremeno obustavimo određenu transakciju na 72 sata. I još 48 sati ukoliko je sumnjiva transakcija učinjena uoči vikenda. U praksi se ispostavilo da se sumnjive transakcije često obavljaju petkom. Na ozbiljnijim predmetima, kada je to opravdano, možemo i da obavljamo nadzor nad određenim transakcijama najviše šest meseci.

Rekli ste nedavno da ste zaustavili nekoliko velikih kriminalnih grupa u nameri da u Srbiji operu pare.

- Svi podaci koje dobijamo predstavljaju službenu tajnu i mi kao finansijska obaveštajna služba nemamo pravo da objavljujemo konkretne podatke. Ono što mogu da kažem jeste da svake godine u proseku otvorimo oko 60 sumnjivih predmeta.

Istakli ste jednom da nemate pritiske u radu. Niste se predomislili?

- To i dalje stoji. Osim pozitivnog profesionalnog pritiska da radimo svoj posao, druge pritiske nemamo.

Kome odgovarate za svoje poslovanje?

- Vladi i ministru finansija.

Koliko Vas često šefovi zovu na razgovor kako bi Vas zbog nečega pohvalili ili izgrdili?

- Nikakvu vrstu pritisaka nemamo. Slobodno radimo posao na miru. Imamo i odličnu saradnju sa ostalim institucijama u sistemu.

Šta je tajna

Kakva je bila Vaša uloga u 18 raskinutih ugovora o privatizaciji?

- Kažem vam da zaista ne možemo da dajemo nikakve konkretne informacije. Po zakonu, tačno se zna koga mi obaveštavamo: nadležna tužilaštva, sudove i MUP.

Ako ministar Dinkić istog dana kada su raskinuti ugovori kaže da je bilo indicija o prljavom novcu, da li ministar krši zakon o službenoj tajni?

- Postoji obaveza svih državnih organa da prijave postojanje krivičnog dela, pa samim tim i državnih funkcionera. Ne treba ćutati kada ima indicija da postoji pranje novca ili finansiranje terorizma. Ovo treba razlikovati od finansijsko-obaveštajne službe koja je po zakonu u nemogućnosti da priča o konkretnim slučajevima, jer bi time duboko zadirala u privatnost i kršila ljudska prava i obesmislila svoju ulogu u sistemu sprečavanja pranja novca.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 02.02.2010.)